Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano, veliki format, tvrd povez

С А Д Р Ж А Ј ─ C O N T E N T S
ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ
ARTICLES, TREATISES, CONTRIBUTIONS
1. Anđela Đ. Gavrilović, CHRIST PANTOCRATOR IN THE DOME OF THE CHURCH OF THE
VIRGIN HODEGETRIA IN THE PATRIARCHATE OF PEĆ. ICONOGRAPHY AND MEANING
Анђела Ђ. Гавриловић, ХРИСТОС ПАНТОКРАТОР У ЦРКВИ БОГОРОДИЦЕ ОДИГИТРИ
ЈЕ У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ. ИКОНОГРАФИЈА И ЗНАЧЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Бојана Стевановић, ЦИКЛУС СВЕТОГ ЂОРЂА У МАНАСТИРУ ГРАДИШТУ
Bojana Stevanović, CYCLE OF ST. GEORGE IN THE GRADIŠTE MONASTERY . . . . . . . . .
3. Стеван Мартиновић, ДАРОХРАНИЛИЦА МАНАСТИРА ВРДНИК
Stevan Martinović, RELIQUARY OF THE MONASTERY VRDNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Kate Grandjouan, BODY POLITICS: CHARLES BRANDOIN’S FRANCE ENGLAND, 1772
Кeјт Гранжуан, ПОЛИТИКА ТЕЛА: ФРАНЦУСКА ЕНГЛЕСКА, 1772. ШАРЛА БРАНДОАНА .
5. Мирослава Костић, О ПРЕДСТАВИ ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО СА ИКОНОСТАСА ЈАКОВА
ОРФЕЛИНА У ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛЕ У КИКИНДИ
Miroslava Kostić, ON THE SCENE THE RESURRECTION OF CHRIST FROM THE ICONOSTASIS BY JAKOV ORFELIN IN THE CHURCH OF ST. NICHOLAS IN KIKINDA . . . . . . . . .
6. Владимир Симић, ПЕЧАТИ ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИНА: СИМБОЛИ И ЕМБЛЕМИ
Vladimir Simić, THE SEALS OF ZACHARIA ORPHELIN: SYMBOLS AND EMBLEMS . . .
7. Dragan Damjanović, Ivan Viđen, JEDNA EPIZODA IZ UMJETNOSTI ROMANTIZMA U
DUBROVNIKU: DIMITRIJE AVRAMOVIĆ I ZASTAVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
SVETOGA BLAGOVJEŠTENJA
Dragan Damjanović, Ivan Viđen, AN EPISODE FROM THE ART OF ROMANTICISM IN
DUBROVNIK: DIMITRIJE AVRAMOVIĆ AND THE FLAG OF THE SERBIAN ORTHODOX
CHURCH OF THE HOLY ANNUNCIATION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Саша Брајовић, ЊЕГОШ И СЛИКЕ ИЗ ВЕНЕЦИЈАНСКИХ ЗБИРКИ
Saša Brajović, NJEGOŠ AND THE PAINTINGS FROM VENETIAN COLLECTIONS . . . . . .
9. Миле И. Боца, БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ ИЛУСТРОВАНИ ЧАСОПИС НАДА (1895–1903)
Mile I. Boca, ILLUSTRATED JOURNAL NADA (1895–1903) FROM BOSNIA AND HERZEGOVINA .
10. Јована Кљајевић, АРХИТЕКТУРА САБОРНЕ ЦРКВЕ У ПОЖАРЕВЦУ
Jovana Kljajević, ARCHITECTURE OF THE EPISCOPAL CHURCH IN POZAREVAC . . . . .
11. Igor Borozan, AESTHETICAL SPATIALIZATION OF THE STATE AND CREATION OF NEW
PLACE OF MEMORY: KING PETER’S SQUARE IN NEGOTIN
Игор Борозан, ЕСТЕТСКО УПРОСТОРАВАЊЕ ДРЖАВЕ И КРЕИРАЊЕ НОВОГ МЕСТА
СЕЋАЊА: ТРГ КРАЉА ПЕТРА У НЕГОТИНУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12. Dijana Metlić, BONNARD AND DEGAS: BATHING SCENES IN PAINTING AND IN PHOTOGRAPHY
Дијана Метлић, БОНАР И ДЕГА: СЦЕНЕ КУПАЊА У СЛИКАРСТВУ И НА ФОТОГРА
ФИЈАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13. Jelena Bogdanović, THE PRESERVATION OF ARCHITECTURAL HERITAGE AFTER
WORLD WAR ONE: MIHAJLO PUPIN AND HIS BOOK SERBIAN ORTHODOX CHURCH
Јелена Богдановић, ОЧУВАЊЕ АРХИТЕКТОНСКОГ НАСЛЕЂА ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ
РАТА: МИХАЈЛО ПУПИН И ЊЕГОВА КЊИГА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА . . . . .
14. Катарина М. Митровић, ХЕРКУЛ И ХИДРА РОМАНА ВЕРХОВСКОЈА. ЗНАЧЕЊЕ И СИМ
БОЛИКА НЕКАДАШЊЕГ ВОДОСКОКА У ТОПЧИДЕРСКОМ ПАРКУ
Katarina M. Mitrović, HERCULES AND HYDRA BY ROMAN VERHOVSKOJ. THE MEANING
AND SYMBOLISM OF THE FORMER FOUNTAIN IN THE TOPČIDER PARK . . . . . . . . . .
15. Небојша Антешевић, О АРХИТЕКТУРИ СПОМЕН-АМБУЛАНТНЕ БОЛНИЦЕ У ДЕМИР
КАПИЈИ „ВИТЕШКОМ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ I УЈЕДИНИТЕЉУ“
Nebojša Antešević, ABOUT ARCHITECTURE OF INFIRMARY HOSPITAL IN DEMIR
KAPIJA IN MEMORY OF “THE KNIGHTLY KING ALEKSANDAR I UNIFIER” . . . . . . . .
16. Aleksandar Kadijević, INTERPOLATIONS – NECESSITY AND INSPIRATION OF NEWER
BELGRADE ARCHITECTURE
Александар Кадијевић, ИНТЕРПОЛАЦИЈЕ – НУЖНОСТ И НАДАХНУЋЕ НОВИЈЕ
БЕОГРАДСКЕ АРХИТЕКТУРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17. Симона Чупић, МАПА ГРАФИКА ЗА СЛОБОДУ ЂОРЂА АНДРЕЈЕВИЋА КУНА
Simona Čupić, A MAP OF GRAPHICS FOR FREEDOM BY ĐORĐE ANDREJEVIĆ KUN . .
18. Станислав Живковић, СТАНИМИР ПАВЛОВИЋ – ВАЈАР
Stanislav Živković, STANIMIR PAVLOVIĆ – SCULPTOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19. Срђан Марковић, СРПСКИ СЛИКАРИ НА КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКОЈ ЛИКОВНОЈ
СЦЕНИ ОСАМДЕСЕТИХ ГОДИНА МИНУЛОГА ВЕКА
Srđan Marković, SERBIAN PAINTERS ON KOSOVO AND METOHIJA ART SCENE IN THE
EIGHTIES OF THE LAST CENTURY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
20. Лидија Мереник, МИОДРАГ Б. ПРОТИЋ (1922–2014) – ГАШЕЊЕ ПОСЛЕДЊЕГ СВЕТЛА
ЈУГОСЛОВЕНСКЕ МОДЕРНЕ
Lidija Merenik, MIODRAG B. PROTIĆ (1922–2014) – SHUTTING DOWN THE LAST LIGHT
OF THE YUGOSLAV MODERN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21. Đorđe Alfirević, Sanja Simonović Alfirević, POLARISATION OF EXPRESSIVE TENDENCIES
IN SERBIAN ARCHITECTURE AT THE BEGINNING OF XXI CENTURY
Ђорђе Алфиревић, Сања Симоновић Алфиревић, ПОЛАРИЗАЦИЈА ЕКСПРЕСИВНИХ
ТЕНДЕНЦИЈА У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ ПОЧЕТКОМ XXI ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . .
22. Максимилијан Дорословачки, МИТОС И ЛОГОС У КОНТЕКСТУ ХЕРИТОЛОГИЈЕ
Maksimilijan Doroslovački, MYTHOS AND LOGOS IN THE CONTEXT OF HERITOLOGY .
ПРИКАЗИ
REVIEWS
1. Rémi Terryn, Orient et Occident Méditerranéens au XIIIe
siècle: Les programmes picturaux,
sous la direction de Jean-Pierre Caillet et Fabienne Joubert . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Срђан Марковић, Јадранка Мишић Пејовић: Мозаици Ниша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Владана Путник, Уметничка топографија Новог Сада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Ана Коцјан, Зборник радова „Простори памћења (1–2)“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Катарина М. Митровић, Игор Борозан: Споменик у храму: Memoria краља Милана Обреновића у Ћурлини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Александар Игњатовић, Olga Manojlović Pintar: Arheologija sećanja: Spomenici i identiteti
u Srbiji 1918–1989 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Aleksandra Ilijevski, Jelena Bogdanović, Lilien Filipovitch Robinson and Igor Marjanović
(editors): On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar
Serbia (1918–1941) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Tijana Borić, Saša Mihajlov: Rajko M. Tatić 1900–1979, Belgrade City Institute for the Protection
of Cultural Monuments . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Ђорђе Мандрапа, Esteban FernándezCobián, ed.: Between Concept and Identity . . . . . . . . . .
10. Александар Кадијевић, Adolph Stiller, Bojan Kovačević (eds.): Montenegro. Kontrast. Landschaft.
Architektur Kontext . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ИМЕНСКИ РЕГИСТАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
РЕЦЕНЗЕНТИ РАДОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zograf je srpski naučni časopis za srednjovekovnu umetnost osnovan 1966. godine koji objavljuje Institut za istoriju umetnosti (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu).

O časopisu
Zograf predstavlja srpsku periodičnu publikaciju posvećenu proučavanju srednjovekovne umetnosti, to jest razmatranju starog srpskog slikarstva, arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti. Ujedno, jedan je od najznačajnijih medievističkih časopisa iz oblasti istorije umetnosti u svetu.

Istorijat
Prva sveska časopisa izašla je 1966. godine u izdanju Galerije fresaka u Beogradu. Časopis Zograf bio je zamišljen najpre kao povremena, a potom periodična publikacija posvećena prvenstveno starom srpskom slikarstvu u kojoj neće biti zapostavljeno ni razmatranje srednjovekovne arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti.[1] Nakon što je 1972. godine Galerija fresaka udružila publikovanje časopisa sa Institutom za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, naredne, 1973. izdavanje Zografa prepušteno je pomenutom Institutu u čijem se izdanju časopis objavljuje od petog broja (1974) do danas. Od 1974. godine u časopisu počinju da se objavljuju radovi na stranim jezicima, te uvećava broj domaćih i stranih saradnika, kao i broj objavljivanih članaka u pojedinim sveskama. Zograf postaje najugledniji srpski naučni časopis iz oblasti istorije umetnosti.[2] Od dvadeset osme sveske časopisa (2000—2001) u njegovu redakciju uključuju se i eminentni strani naučnici. Zograf danas pripada grupi međunarodnih časopisa i uključen je u Web of Science, u Arts and Humanities Citation Index, kao prvi srpski časopis iz oblasti humanističkih nauka.[2]

Periodičnost izlaženja
Časopis se publikuje sa jednim brojem godišnje.[3]

Urednici
Svetislav Mandić (1966-1969)
Anika Skovran i Milan Ivanović (1972)
Vojislav J. Đurić (1974-1995)
Branislav Todić (1996)
Vojislav Korać (1997)
Marica Šuput (1998—1999)
Ivan M. Đorđević (2000—2005)
Gojko Subotić (2006—2007)
Miodrag Marković (2008—2014)
Miodrag Marković i Dragan Vojvodić (2015)
Dragan Vojvodić (2016-)
Autori priloga
U časopisu radove objavljuju ugledni srpski i strani medievisti.

Teme
Istorija umetnosti
Istorija
Arheologija
Etnologija