Detalji predmeta

• Stanje Polovno

САДРЖАЈ

v-vi

Пола столећа ЗоГрафа

НАУЧНИ ЧЛАНЦИ 1-33

Дубравка М. Прерадовић, Истраживање и снимање средњовековних споменика под окриљем Народног музеја у Београду до 1941. године

35-44

Kitty Machabeli, Certains aspects du portrait laic georgien du Haut Моуеп Age

45-72

Татјана Стародубцев, Питања уметничких утицаја хришћанског Истока у Србији крајем XII и током XIII столећа и путева њиховог преношења

73-84

Светлана Смолчић Макуљевић, Цркве и приложници у трескавачким хрисовуљама краља Душана

85-94

Зорица Чубровић, Которски светац и скулптура Дечана 95-116

Драган Војводић, Богородичина икона из цркве Светог Николе Рајковог и питање сликарских радионица средњовековног Призрена

117-140

Архимандрит Силас Кукијарис, Непознате руске иконе из Лавре Светог Саве Освећеног у Палестини и њихова иконографија

141-158

Ioannis Р. Chouliaras, The post-byzantine iconography of the individual punishments of the sinners in the depiction of Hell in Northwestern Greece.

Differences and similarities to the Cretan school of painting

159-176

Владимир Симић, O могућим изворима и ауторима дрворезних илустрација Октоиха петоГласника (1494)

ПРИКАЗИ КЊИГА 177-182

Miodrag Marković, Saint Niketas near Skopje. Afoundation of King Milutin, Belgrade 2015 (Dragana Pavlović)

183-186

Александвгр Кутомджиев, Cmemnucume e главната ЦЂрква на Рилскил манастир.

Софил 2015 (Elka Bakalova)

187-189

Barbara Baert, Caput Johannis in Disco. Essay on a mans head,

Translated by Irene Schaudies, Leiden 2012 (Јаков Цорђевић)
190-192

Approaches to Bpzantine architecture and its decoration. Studies in honor ofSlobodan Ćurčić, ed. Mark J. Johnson, Robert Ousterhout, Ату Papalexandrou, Farnham-Burlington 2012

(Василиос Маринис)

193-195

СесИу J. Hilsdale, Byzantine art and diplomacy in an age ofdecline,

Cambridge - New York 2014 (Светлана Смолчић Макуљевић)

197-201

Упутство за припрему и предају радова за часопис ЗоГраф 209-210

Списак скраћеница 211

Скраћенице назива књига Светог писма на српском, руском, грчком и латинском језик
Zograf“ je renomirani naučni časopis posvećen istraživanju srednjovekovne umetnosti, sa posebnim akcentom na vizantijsku i balkansku tradiciju. Objavljuje naučne radove, studije i istraživanja koja se bave temama kao što su:​
- freske i zidno slikarstvo
- manastirske arhitekture
- ikonografija i stilistika
Radovi su često ilustrovani visokokvalitetnim fotografijama i crtežima, što čini časopis dragocenim izvorom za istraživače, studente i ljubitelje srednjovekovne umetnosti.

Zograf je srpski naučni časopis za srednjovekovnu umetnost osnovan 1966. godine koji objavljuje Institut za istoriju umetnosti (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu).

O časopisu
Zograf predstavlja srpsku periodičnu publikaciju posvećenu proučavanju srednjovekovne umetnosti, to jest razmatranju starog srpskog slikarstva, arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti. Ujedno, jedan je od najznačajnijih medievističkih časopisa iz oblasti istorije umetnosti u svetu.

Istorijat
Prva sveska časopisa izašla je 1966. godine u izdanju Galerije fresaka u Beogradu. Časopis Zograf bio je zamišljen najpre kao povremena, a potom periodična publikacija posvećena prvenstveno starom srpskom slikarstvu u kojoj neće biti zapostavljeno ni razmatranje srednjovekovne arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti.[1] Nakon što je 1972. godine Galerija fresaka udružila publikovanje časopisa sa Institutom za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, naredne, 1973. izdavanje Zografa prepušteno je pomenutom Institutu u čijem se izdanju časopis objavljuje od petog broja (1974) do danas. Od 1974. godine u časopisu počinju da se objavljuju radovi na stranim jezicima, te uvećava broj domaćih i stranih saradnika, kao i broj objavljivanih članaka u pojedinim sveskama. Zograf postaje najugledniji srpski naučni časopis iz oblasti istorije umetnosti.[2] Od dvadeset osme sveske časopisa (2000—2001) u njegovu redakciju uključuju se i eminentni strani naučnici. Zograf danas pripada grupi međunarodnih časopisa i uključen je u Web of Science, u Arts and Humanities Citation Index, kao prvi srpski časopis iz oblasti humanističkih nauka.[2]

Periodičnost izlaženja
Časopis se publikuje sa jednim brojem godišnje.[3]

Urednici
Svetislav Mandić (1966-1969)
Anika Skovran i Milan Ivanović (1972)
Vojislav J. Đurić (1974-1995)
Branislav Todić (1996)
Vojislav Korać (1997)
Marica Šuput (1998—1999)
Ivan M. Đorđević (2000—2005)
Gojko Subotić (2006—2007)
Miodrag Marković (2008—2014)
Miodrag Marković i Dragan Vojvodić (2015)
Dragan Vojvodić (2016-)
Autori priloga
U časopisu radove objavljuju ugledni srpski i strani medievisti.

Teme
Istorija umetnosti
Istorija
Arheologija
Etnologija
Elektronski oblik časopisa
Časopis se publikuje u štampanom i elektronskom obliku. Elektronski oblik časopisa je u otvorenom pristupu.[4]

Indeksiranje u bazama podataka
Web of Science, Arts and Humanities Citation Index
Scopus
DOI Serbia[4]
DOAJ[5]
Reference
„Uz prvi broj Zografa”. Zograf. 1: 3. 1966.
„Pola stoleća Zografa”. Zograf. 40: V—VI. 2016.
Zograf : časopis za srednjovekovnu umetnost / glavni urednik Vojislav J. Đurić. - God.1.(1966)- . - Beograd : Institut za istoriju umetnosti, 1966- . - 34 cm