Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Илић, Столе Н.
Наслов Живот и дело Николе П. Илића / приредио Столе Н. Илић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2004
Издавање и производња Лесковац : Fileks, 2004 (Лесковац : Fileks)
Физички опис 268 стр. : илустр. ; 21 cm
Други аутори - особа Илић, Никола П.
Збирка Посебна издања / Fileks ; ǂкњ. ǂ1
ISBN 86-905051-1-3 (брош.)
Напомене Тираж 300
Реч приређивача: стр. 5-6
Напомене и библиографске референце уз текст.
Предметне одреднице Илић, Никола, 1926- – Биографије
УДК 930.1:929 Илић Н.

Nikola P. Ilić
Nikola P. Ilić
Datum rođenja 7. mart 1926.
Mesto rođenja Gazdare
Kraljevina SHS
Datum smrti 9 2019.
Obrazovanje Pravni fakultet u Skoplju
Nikola P. Ilić (Gazdare, 7. mart 1926 — Leskovac, 7. septembar 2019) bio je jugoslovenski i srpski istoričar, komunista, učesnik NOB-a, pravnik i obaveštajac.

Biografija
Nikola P. Ilić rođen je 7. marta 1926. godine u selu Gazdaru u Gornjoj Jablanici, nedaleko od Medveđe, od oca Pavla i majke Negosave. U Gazdaru je završio osnovnu školu, a srednje obrazovanje je stekao u Leskovcu. Završio je Višu upravnu školu Sekretarijata unutrašnjih poslova FNRJ u Beogradu, a Pravni fakultet u Skoplju 1962. godine.[1]

Potekavši iz porodice učesnika oslobodilačkih ratova, Nikola se se krajem 1941. godine priključio Gazdarskoj partizanskoj četi. Postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i politički komesar Gazdarske partizanske omladinske čete 1943. godine. Naredne godine je došao mesto sekretara Aktiva SKOJ-a u Gazdaru, postao član mesnog komiteta SKOJ-a opštine Bučumet i omladinski rukovodilac u drugom bataljonu novoformirane 17. srpske nacionaloslobodičalke brigade. U KPJ je primljen 15. juna 1944. godine. Pred kraj rata je služio u Komandi mesta Medveđe i Komandi mesta Buvce, a zatim je vraćen u svoju brigadu, ali u prvi bataljon na dužnost političkog delegata voda. Iz vojske je demobilisan novembra 1946, kao oficir.[1]

Za ratne zasluge odlikovan je Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Ordenom zasluge za narod sa srebrnim znacima, Ordenom za hrabrost, 'Medaljom za hrabrost, Medaljom zasluge za narod i Medaljom desetogodišnjice Jugoslovenske armije, a dobitnik je i brojnih durgih priznanja.[2]

U Gazdaru je izabran za odbornika seoskog i mesnog Narodnooslobodilačkog odbora i komandanta seoske pomoćne milicije u Agitpropu Sreskog komiteta KPJ. Maja 1947. godine upućen je na obnovu rudnika Lece za rukovodioca finansijsko-obračunske službe i organizacionog sekretata Fabričkog komiteta KPJ. Krajem 1948. godine dodeljen je na rad Upravi državne bezbednosti (UDB-i) u Lebanu za vreme odbrane zemlje od nasrtaja informbirovskih zemalja. Posle spajanja srezova 1955. godine došao je u Leskovac u istoj službi, gde kasnije postaje i njen šef. Bavio se obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom. Na svoj zahtev penzionisan je 1964. godine, posle čega je radio kao profesor u Srednjoj ekonomskoj školi u Leskovcu. Bio je odbornik u Skupštini opštine Leskovac od 1967. godine u Veću za društvene delatnosti.[2]

Prvi tekstovi Nikole P. Ilića potiču iz perioda NOR-a, 1944. godine, za „Zidne novine“, a zainteresovanost za istoriografiju pojavila se 1949. godine. Objavio je više stotina tekstova u lokalniim i dnevnim novinama („Naša reč“, „Borba“, „Politika“, „Večernje novosti“, „Blic“, „Politika ekspres“, „4. jul“, „Crvena zastava“, „Tribina mladih“, „Niške novine“, „Vranjske novine“, „Pobjeda“ u Titograd, i druge) Objavljivao je u stručnim časopisima „Leskovački zbornik“, „Niški zbornik“, zbornicima: „Zločini četničkog pokreta u Srbiji 1941-1945, „Sećanje učesnika NOB-a 1941-1942, knjige 19, 20, 23“, Rukovođenje NOR Srbije (1941-1945)“, „Spomenici poginulih ulitelja NOB-U“, „Iz prošlosti moga kraja“, „Pali ne pobeđeni“ (poginuli pripadnici OZN-e, UDB-e, milicije i SUP-a“, „Mesne partizanske jedinicie u Južnoj Srbiji 1941-1942“, „NOP u Srbiji 1941-1943“. Objavio je 21. knjigu iz istoriografije samostalno, 6 u koautorstvu i pripremio je 6 rukopisa za objavljivanje.[2]

Dobitnik je mnogih društvenih priznanja za stvaralački doprinos negovanju slobodarskih i revolucionarnih tradicija, za negovanje patriotizma i nezaborava istorijskih događaja. Danas je predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a Jablaničkog okruga.[2]

Preminuo je septembra 2019. godine u Leskovcu[3].

Knjige
Južnomoravci u oktobarskoj revoluciji, Leskovac 1969.
Jablaničko-pasjački partizanski odred (avgust 1942-februar 1943), Leskovac 1970. (tri izdanja)
Sveštenstvo juga Srbije u revoluciji (1941-1945), Leskovac 1972.
Krvavi februar (13-18. februar 1942), Leskovac 1976.
Oslobođenje južne Srbije 1877-1878, Beograd 1977.
Narodni heroj Drenički (romansirana biografija), Leskovac 1978.
Rudnik Lece, Leskovac 1974.
Narodne pesme južne Srbije u oslobodilačkom ratu i revoluciji, Beograd 1985. (u koautorstvu sa Nikolom Ilićem i Momčilom Zlatanovićem)
Hari i drugovi (Nemci u partizanima), Beograd 1986.
Jablanički NOP odred, Leskovac 1986.
Južna Srbija u NOR i Revoluciji 1941-1945, (U izveštajima, publikacijama, govorima, sećanjima, svedočenjima), Leskovac 1988.
Četnici u Leskovačkom kraju: 1941-1944, Leskovac 1993. (U koautorstvu sa Živanom Stojkovićem i Hranislavom Rakićem)
Okupacija u Leskovačkom kraju 1941-1944, Leskovac 1991. (U koautorstvu sa Živanom Stojkovićem i Hranislavom Rakićem)
Kolaboracija četnika sa okupatorima i kvislinzima u Srbiji (1941-1944): u svetlu dokumenata, Leskovac 1996.
Narodna vlast u Leskovacčkom kraju 1941-1945, Leskovac 1998, (U koautorstvu sa Hranislavom A. Rakićem)
Leskovački kraj u vreme NATO agresije, Leskovac 2000.
Nemačko bombardovanje Leskovca i okoline 1941-1944, Leskovac 2000.
Vojnopozadinska delatnost NOP na jugu Srbije 1941-1945, Leskovac 2002.
Ruski emigranti u Leskovačkom kraju posle 1917, Leskovac 2002.
Vera Pešić u vrtlogu špijunaže, Leskovac 2004.
Politička ubistva u Leskovačkom kraju 1887-1904, Leskovac 2007.
Monografija Osnovne škole „Gornja Jablanica“ u Medveđi 1888-2008, Medveđa 2008.
Vreme obračuna (Četvrti plenum CK SKJ), Leskovac 2011.
Istinite priče o hajducima i kačacima na jugu Srbije 1880-1941, Leskovac 2011.
Perfidne igre Draže Mihailovića 1941-1944, Saradnja sa Bugarima, Leskovac 2012.
Imformbiro i Imformbirovci u Leskovačkom kraju 1948-1956, Leskovac 2013.
Odmetnici na jugu Srbije 1945-1953, Leskovac 2014.