Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Игњић, Стеван, 1922-2012 = Ignjić, Stevan, 1922-2012
Наслов Ужичка нахија / Стеван Игњић
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1961
Издавање и производња Београд : Туристичка штампа, 1961 (Пожаревац : Просвета)
Физички опис 140 стр. : илустр. ; 21 cm.
ISBN (Брош.)
Напомене Извори и литература: стр.135-140.
Предметне одреднице Ужице -- Историја
УДК 94(497.11) Ужице istorija užica

SADRŽAJ

I deo UŽIČKI KRAJ DO XIX BEKA
Praistorija
Rimski period
Rani sredni vek
Užički kraj za vreme Nemanjića
Srednjovekovne župe
Užička nahija krajem XV i u XVI veku
Srednjovekovna trgovina i putevi
Užičke štamparije.
Užice postaje velika varoš
Verski redovi i turska kultura
Užički kraj u vreme austro-turskog rata 1683 1699.
Bitka za Užice 1737. godine

Užička tvrđava
Užička nahija pred prvi srpski ustanak
Crkve brvnare

II deo: UŽICE U PRVOJ POLOVINI HІH VEKA

Užički kraj u prvom srpskom ustanku
Oslobođenje
Bitka na Ljubanjama 1815. godine
Rujnski serdar Jovan Mićić
Seobe i stanovništvo
Užice u prvoj polovini XIX veka po zapažanju putopisaca
Zanati i trgovina
Narodne bule
Hajduci
Sukobi Srba i Turaka
Granica
Ekonomski odnosi
Revolucionarna 1848, godina
Prosvetne prilike
Poslednji dani turske vlasti
Izvori i literatura.

Užička nahija bila je nahija u osmanskom Smedervskom sandžaku,[1][2] a potom u oslobođenoj, odnosno ustaničkoj Srbiji i Kneževini Srbiji. Sastojala se od knežina Rujno i Crna gora. Po popisu 1818. Užička nahija imala je ukupno 121 seosko naselje i jedno varoško naselje. U knežini Crna gora bili su varoš Užice i 64 sela na prostoru severno i severozapadno od Užica. U knežini Rujno bilo je ukupno 57 sela, koja su se prostirala na desnoj obali Đetinje, u okolini Arilja i na zlatiborskoj visoravni.

Kraće vreme od 1820. do 1825. posebna administrativna i poreska celina bila je varoš Užice sa asovinom (sela Buar, Krčagovo, Tatinac i Duboko).

Užička nahija nalazila se na jugozapadnom obodu Beogradskog pašaluka. Na njenim južnim i jugozapadnim granicama prestala je i vlast beogradskog vezira i vlast kneza Miloša, a otpočinjala područje nadležnosti bosanskog vezira.

Užička nahija ostala je teritorijalno nepromenjena sve do uključivanja varošice Požege u njen sastav 1832. godine.

Po pripajanju šest nahija Kneževini Srbiji došlo je do njenog novog proširenja, a njen naziv promenjen je u Užička i starovlaška nahija. Ona je imala četiri kapetanije (sreza): Rujno, Crna gora, Moravička kapetanija i Daićka kapetanija. Užička i starovlaška nahija je već u martu 1834. preimenovana u Užičko okružje.[3]

Vidi još
Jovan Mićić
Užičko-valjevska eparhija
Reference
Zirojević 1989, str. 189-211.
Tričković 1989, str. 255-288.

Literatura
Zirojević, Olga (1989). „Grad i nahija do 1683. godine”. Istorija Titovog Užica. 1. Beograd-Titovo Užice: Istorijski institut; Narodni muzej. str. 189—211.
Radosavljević, Nedeljko V. (2000). Užičko-valjevska mitropolija 1739-1804. Valjevo: Istorijski arhiv.
Tričković, Radmila (1976). „Buna užičkog šejha Mehmeda 1747-1750. godine”. Oslobodilački pokreti jugoslovenskih naroda od XVI veka do početka Prvog svetskog rata. Beograd: Istorijski institut. str. 101—114.
Tričković, Radmila (1989). „Užice u XVIII veku”. Istorija Titovog Užica. 1. Beograd-Titovo Užice: Istorijski institut; Narodni muzej. str. 255—288.
Spoljašnje veze
Olga Zirojević: Pod turskom vlašću
Ikona za klice
Ovaj članak vezan za istoriju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

pru
Nahije Kneževine Srbije
1819.
ŠabačkaValjevskaSokolskaUžičkaPožeška (Čačanska)RudničkaKragujevačkaJagodinskaĆuprijskaPožarevačkaSmederavskaBeogradska
od 1833—1834.
KrajinskaKruševačkaParaćinskaPodrinjska (Jadarska)CrnorečkaStarovlaška (pripojena Užičkoj)
Takođe pogledajte: Okruzi Kneževine Srbije (od 1834)Okruzi Kraljevine Srbije (od 1882)