Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Utvrđenja srednjovekovnog grada Novog Brda / Marko Popović, Gordana Simić

Beograd 2020. Tvrd povez, ilustrovano, veliki format (30 cm), tekst uporedo na srpskom i engleskom jeziku, 345 strana.
odlično očuvano

Monografija “Srednjovekovno Novo Brdo” trebalo bi da bude objavljena sredinom septembra. Jedan od najznačajnijih srpskih arheologa, istraživač i proučavalac srednjovekovne baštine, dr Marko Popović, koji je nedavno preminuo, i arhitekta Gordana Simić – autori su ove studije u izdanju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije, koja će biti dvojezična. O monografiji je u Kulturnom dnevniku RTS-a sinoć govorila upravo Gordana Simić, inače dugogodišnja saradnica Marka Popovića.

“Dosta novog donosi monografija, ali moram, pre svega, da kažem da je ona nastala posle dvogodišnjeg zajedničkog istraživanja, arhitektonskog i arheološkog, tako da smo zahvaljujući upravo njima došli do mnogih novih saznanja. I želeli smo da stručnoj, naučnoj i ukupnoj javnosti prezentujemo rezultate našeg rada uz veliku arheološku i arhitektonsku dokumentaciju,” kazala je.

Ona je objasnila da će zahvaljujući arheološkim iskopavanjima prvi put biti obljavljena dokumenacija o arhitekturi utvrđenja srednjovekovnog grada Novog Brda, o njegovim fortifikacijama, ali i o svim građevinama otkrivenim unutar njega.

“U monografiji smo pokušali da tumačimo arhitekturu Novog Brda, da razmotrimo pitanje razvoja i nastanka, uopšte pitanje plana i namere neimara, kao i da utvrdimo koliki je uticaj utvrđenje Novo Brdo imalo na dalji razvoj vojne arhitekture u srednjovekovnoj Srbiji, na šta nas je najpre povuklo utvrđenje manastira Manasija, za koje smo zaključili da su zaista po istom planu oba građena,” pojasnila je Simić.

Podsetimo Marko Popović je takođe jedan od koautora monografije “Crkva Svetog Nikole – katedrala grada Novog Brda”

Rešenje o zaštiti srednjovekovne tvrđave Novo Brdo doneto je 1948. godine, podaci su Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije.

U ovom rešenju, između ostalog, stoji da je Novo Brdo prvi put pomenuto kao važno rudarsko središte 1326. godine, te da je dragocen spomenik za proučavanje političke i kulturne istorije srpskog naroda.

Ista godina rešenja o zaštiti Novog Brda stoji i u kosovskoj bazi kulturnog nasleđa. Kosovska strana tvrdi da se radi o albanskom kulturnom nasleđu, a sporenja ko je izgradio Novo Brdo i čije je traju od početka revitalizacije tvrđave koja je započeta pod okriljem Evropske unije i UNESCO-a.

“Mislim da su retki pojedinci iz redova brojnih istoričara, arheologa, istoričara umetnosti i arhitekture koji se javno oglašavaju tim povodom, ali smatram da je mnogo veća šteta što se ne oglašavaju javne institucije, zavodi, visokoškolske ustanove, koje bi morale i kojima je dužnost da upravo svedoče o toj baštini i našem nasleđu, pa naravno čak i Srpska akademija nauka i umetnosti,” ocenila je Simić.



Sadržaj:
UVODNA RAZMATRANjA
GEOGRAFSKI POLOŽAJ I TOPOGRAFIJA NOVOG BRDA
NASTANAK I RAZVOJ NOVOG BRDA U 14. I 15. VEKU
DOSADAŠNjA ISTRAŽIVANjA NOVOBRDSKIH UTVRĐENjA
Istraživanja 1952—1957. godine
Istraživanja 2015—2016. godine
STRATIGRAFIJA KULTURNIH SLOJEVA I ARHEOLOŠKI NALAZI
Arheološki nalazi
ZAMAK GRADA NOVOG BRDA (Gornji grad)
Fortifikacije Zamka — kule i bedemi
Građevine u Zamku
DONjI GRAD - UTVRĐENI DEO GRADSKOG NASELjA
Fortifikacije Donjeg grada
Građevine u Donjem gradu
PODGRAĐE
ZAKLjUČNA RAZMATRANjA
Etape građenja i funkcije delova utvrđenja Novog Brda
Mesto novobrdskog utvrđenja u razvoju fortifikacija srednjovekovne Srbije
BIBLIOGRAFIJA
PRILOZI
G Simić, S. Radovanović: Metode i tehnike zaštite zamka Novog Brda
V. Bikić: Keramika Novog Brda — pogled na tehnologiju, upotrebu i stil keramike u kasnom srednjem veku

Аутор - особа Поповић, Марко, 1944-2020 = Popović, Marko, 1944-2020
Симић, Гордана, 1950- = Simić, Gordana, 1950-
Наслов Утврђења средњовековног града Новог Брда / Марко Поповић, Гордана Симић ; [превод Верица Ристић ; цртежи Гордана Симић ; обрада цртежа Светлана Вукадиновић]
Остали наслови Fortifications of the Medieval Town of Novo Brdo
Врста грађе књига
Језик српски, енглески
Година 2020
Издавање и производња Београд : Републички завод за заштиту споменика културе, 2020 (Земун : Birograf)
Физички опис 345 стр. : илустр. ; 31 cm
Други аутори - особа Ристић, Верица, 1964- (преводилац)
Ristić, Verica, 1964- (преводилац)
Вукадиновић, Светлана, 1956- (илустратор)
Vukadinović, Svetlana, 1956- (илустратор)
Бикић, Весна, 1963- (друго)
Bikić, Vesna, 1963- (друго)
Радовановић, Слободан, 1977- (друго)
Radovanović, Slobodan, 1977- (друго)
Збирка Студије и монографије / Републички завод за заштиту споменика културе, Београд ; 20
Садржај Садржи и: Методе и технике заштите замка Новог Брда / Гордана Симић, Слободан Радовановић. Керамика Новог Брда - поглед на технологију, употребу и стил керамике у касном средњем веку / Весна Бикић.
ISBN 978-86-6299-038-9 (картон)
Напомене На спор. насл. стр.: Fortifications of the Medieval Town of Novo Brdo / Marko Popović, Gordana Simić
Упоредо срп. текст и енгл. превод
Тираж 500
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 270-276.
Предметне одреднице Археолошка налазишта -- Керамика -- Ново Брдо
Ново Брдо -- Тврђава -- 14-15. в.
УДК 725.182(497.115 Novo Brdo)"13/14"
903-033.6(497.115 Novo Brdo)

Reference
Popović, Marko Đ.; Bikić, Vesna M. (2017). „Ostaci jedne srednjovekovne ostave iz Novog Brda”. Zbornik Narodnog muzeja. XXIII-1: 387.
Jastrebov, Ivan (2018). Stara Srbija i Albanija, pp. 164., 165. Beograd: Službeni glasnik.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta: Najavljena gradnja na zaštićenom verskom lokalitetu (B92, 6. jun 2019)
„Marko Popović, Igor Bjelić: Crkva Svetog Nikole katedrala grada Novog Brda (2018)”. Arhivirano iz originala 07. 06. 2019. g. Pristupljeno 07. 06. 2019.
Literatura
Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (na jeziku: srpski). Beograd: Prosveta. Pristupljeno 10. 10. 2023.
Zdravković, Ivan (1975). Srednjovekovni gradovi i dvorci na Kosovu. Beograd.
Novo Brdo. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. 2004. ISBN 978-86-80879-32-1. |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea.
Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU.
Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium.

Novo Brdo je tvrđava u Srbiji koja se nalazi 20km istočno od Prištine odnosno 30—35 km severno od Gnjilana kod istoimenog naselja. Podignuta je na usamljenom, samo sa istoka pristupačnom, vrhu (1.124m nmv) Male planine u međurečju Prilepnice, Novobrdske reke i Krive reke koje su leve pritoke Binačke Morave.

Za proučavanje utvrđenja, srednjovekovnog grada i urbanizacije u srpskim zemljama srednjeg veka, Novo Brdo ima značaj prvog reda i predstavlja arheološki dokaz ekonomskog napretka Srbije tog doba.[1]

Nastanak tvrđave

Deo arhivolta iz katedrale Novog Brda.
Tvrđava je podignuta početkom 14. veka sa ciljem zaštite bogatog rudnog područja u kome se eksploatisalo gvožđe, olovo, srebro i zlato i koje od sredine 14. veka (od 1349. godine kuje sopstveni srebrni novac) postaje najznačajniji rudnik u Srbiji, a svoj vrhunac dostiže u doba despotovine kada su Novobrdski rudnici despotu Đurađu (1427—1456) godišnje donosili prema različitim izvorima 50.000,120.000 ili čak 200.000 zlatnih dukata. Okolina tvrđave je prepuna ostataka naselja i rudnika iz tog doba, a prilaz celom području je bio dodatno zaštićen utvrđenjima Prizrencem i Prilepcem koji su štitili najlakši prilaz novobrdskoj oblasti sa juga, iz doline Binačke Morave. Sama tvrđava se sastoji od Gornjeg Grada u obliku nepravilnog šestougla na vrhu brda i Donjeg Grada koji se lepezasto širi niz padinu ka zapadu, a ceo grad je bio zaštićen suvim šancem sa severne i zapadne strane. Utvrđenje je svoju snagu pokazalo tokom više osmanlijskih opsada, pogotovo tokom dvogodišnje opsade (1439—1441) u vreme kada srpska despotovina više nije postojala.

Sa estetske strane Novo Brdo se ističe upotrebom mrkocrvene breče koja je oblikovana u pravilne kvadere koji su korišćeni za izradu uglova kula i prolaze kapija za razliku od ostatka utvrđenja koja izrađena od običnog sivog kamenja (najviše krečnjaka). Posebnu lepotu novobrdskom utvrđenju daje veliki krst na zapadnoj kuli Gornjeg Grada izveden u mrkocrvenoj breči koji predstavlja simbol tvrđave. Danas je ceo prostor nekadašnje tvrđave u ruševinama, ali i pored toga ostaci kula svedoče o njegovoj monumentalnosti i nekadašnjem bogatstvu.

Poseban problem novobrdske tvrđave predstavljaju stalni pokušaji da se u njoj pronađe zakopano blago čime se uništavaju vredni arheološki slojevi, a ovaj problem je dodatno pojačan posle dolaska UNMIKa i KFORa u južnu srpsku pokrajinu pošto su u nekoliko navrata