Detalji predmeta

• Stanje Polovno

EISEN, Jonathan, ed.
The Glasnost Reader.
illus. 444pp. 8vo, cloth, d.w. N.Y.: New American Library, (1990). vg

Binding: Hardcover
Language: English
ISBN: 0453006957

Glasnost
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu
Glasnost (ruski: гла́сность; doslovno: "otvorenost") je izraz kojim se opisuje politika društvenih, odnosno reformi političkog sistema u SSSR-u 1980-ih koje je pokrenuo tadašnji vođa KPSS Mihail Gorbačov s ciljem liberalizacije društvenog i političkog života, prije svega kroz uvođenje slobode govora, ukidanje cenzure, puštanje političkih zatvorenika te uvođenje slobodnih, tajnih i neposrednih izbora za sovjetske organe vlasti, koji su dotle bili pod čvrstom kontrolom Partije. Gorbačov je politiku glasnosti objavio nedugo nakon dolaska na vlast u proljeće 1985. i nastojao je provoditi zajedno sa perestrojkom, odnosno skupom ekonomskih reformi kojim su se u dotadašnju sovjetsku plansku privredu trebali uvesti elementi slobodnog tržišta.

Obje inicijative su kao svoju svrhu imale modernizaciju SSSR-a, koji je nakon decenija Brežnjevljeve stagnacije bio financijski i materijalno iscrpljen te sve manje sposoban da se ravnopravno suprostavi SAD i Zapadu u hladnom ratu. Glasnost je svojim zaokretom u odnosno na raniju represivnu politiku također trebala izbiti glavni propagandni argument iz ruku antisovjetskih krugova u inozemstvu. Gorbačov je na kratki rok u tome postigao svoj cilj, stekavši brojne simpatije u svijetu koje će kulminirati Nobelovom nagradom za mir.

Glasnost je, međutim, na unutrašnjem planu imala kobne posljedice po sovjetsku državu i režim, s obzirom da je nestankom dotadašnjih ograničenja došlo do eksplozije decenijama akumuliranog nezadovoljstva u skoro svim društvenim slojevima i grupama. To je postalo najvidljivije u pojedinim republikama SSSR-a gdje su novostvorene reforme najbolje iskoristili nacionalisti, prije svega u baltičkim republikama, Gruziji, Azerbejdžanu i, u manjoj mjeri, Ukrajini, kako bi došli na vlast i počeli tražiti nezavisnost. Taj koncept su, na kraju, počeli prihvatili i antikomunisti i liberali u samoj Rusiji, te iskoristili neuspjeli puč u augustu 1991. da dođu na vlast te dovedu do nestanka SSSR-a nekoliko mjeseci kasnije.

Literatura
Cohen, Stephen F.; Katrina Vanden Heuvel (1989 repr. 1990). Voices of Glasnost: Interviews With Gorbachev's Reformers. W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-30735-2.
Gibbs, Joseph (1999). Gorbachev's Glasnost: The Soviet Media in the First Phase of Perestroika. Texas A&M University Press. ISBN 0-89096-892-6.

Гласност
Гласност (рус. гла́сность; дословно: отвореност) је израз којим се описује политика друштвених реформи политичког система у Совјетском Савезу 1980-их које је покренуо тадашњи вођа КПСС Михаил Горбачов с циљем либерализације друштвеног и политичког живота, пре свега кроз увођење слободе говора, укидање цензуре, пуштање политичких затвореника те увођење слободних, тајних и непосредних избора за совјетске органе власти, који су дотле били под чврстом контролом Партије. Горбачов је политику гласности објавио недуго након доласка на власт у пролеће 1985. и настојао је проводити заједно са перестројком, односно скупом економских реформи којим је у дотадашњу совјетску планску привреду требало увести елементе слободног тржишта.

Обе иницијативе су као своју сврху имале модернизацију Совјетског Савеза, који је након деценија Брежњевљеве стагнације био финансијски и материјално исцрпљен те све мање способан да се равноправно супротстави САД и Западу у Хладном рату. Гласност је својим заокретом у односно на ранију репресивну политику такође требало да избије главни пропагандни аргумент из руку антисовјетских кругова у иностранству. Горбачов је на кратки рок у томе постигао свој циљ, стекавши бројне симпатије у свету које ће кулминисати Нобеловом наградом за мир.

Гласност је, међутим, на унутрашњем плану имала кобне последице по совјетску државу и режим, с обзиром да је нестанком дотадашњих ограничења дошло до експлозије деценијама акумулисаног незадовољства у скоро свим друштвеним слојевима и групама. То је постало највидљивије у појединим републикама Совјетског Савеза где су новостворене реформе најбоље искористили националисти, пре свега у балтичким републикама, Грузији, Азербејџану и, у мањој мери, Украјини, како би дошли на власт и почели тражити независност. Тај концепт су, на крају, почели да прихватају и антикомунисти и либерали у самој Русији, те искористили неуспели пуч у августу 1991. да дођу на власт и доведу до нестанка Совјетског Савеза неколико месеци касније.

Литература
Cohen, Stephen F. (1989 repr. 1990). Voices of Glasnost: Interviews With Gorbachev's Reformers. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-30735-1. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Gibbs, Joseph (1999). Gorbachev's Glasnost: The Soviet Media in the First Phase of Perestroika. Texas A&M University Press. ISBN 978-0-89096-892-5.
пру
Хладни рат
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
LCCN: sh89002248GND: 4193963-3
Категорије: 1980-еИсторија Совјетског СавезаРусизмиХладни рат