Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Наслов Споменица на прославу четиристогодишњице смрти цара Јована Ненада која ће се одржати 4. септембра 1927. у Суботици : [1527-1927]
Омотни наслов Споменица на цара Јована Ненада Суботичког.
Врста грађе зборник
Језик српски
Година 1927
Издавање и производња Суботица : Акциони одбор за прославу, 1927 (Суботица : Градска штампарија)
Физички опис 31 стр. ; 20 cm
ISBN (Брош.)
Напомене Кор. ств. насл.: Споменица на цара Јована Ненада Суботичког : 1527-1927.
Предметне одреднице Jovan Nenad, ?-1527
УДК 929 Jovan Nenad
COBISS.SR-ID 1544711
аслов Spomenica na proslavu četiristogodišnjice smrti cara Jovana Nenada koja će se održati 4. septembra 1927. u Subotici
Омотни наслов Spomenica na cara Jovana Nenada Subotičkog
Врста грађе књига
URL медијског објекта одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1927
Издавање и производња Subotica : Akcioni odbor za proslavu, 1927 (Subotica : Gradska štamparija)
Физички опис 29 str. ; 20 cm
ISBN (Broš.)
Напомене Kor. stv. nasl.: Spomenica na cara Jovana Nenada Subotičkog : 1527-1927.
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Предметне одреднице Јован Ненад, самозвани српски цар, 1492-1527 -- Биографије
УДК 929 Jovan Nenad
Car Jovan Nenad je bio samozvani srpski car, vladar kratkotrajne nezavisne države (srpskog carstva) na području južne Panonske nizije (današnje Vojvodine) 1526/1527. godine.


U istoriji najpoznatiji kao Jovan Nenad, nazivan je i Crni čovek, zbog jedne crne linije koju je imao na telu od desne strane čela do desnog stopala. Po nekim mišljenjima poreklom je iz roda Crnojevića koji su se doselili u Pomorišje. Na mađarskom jeziku je poznat kao Fekete Iván ili Fekete Jován, Fekete Ember, Cserni Jován, Csernajevics Iván.

Vladavina
Bitkom na Mohačkom polju 29. avgusta 1526. godine Turci su uništili vojsku ugarsko-češkog kralja Lajoša II Jagelonca, koji je i sam tu poginuo. Posle ove bitke Ugarska prestaje da postoji kao nezavisna država, a njena teritorija biva podeljena između Turskog i Habzburškog carstva.

Kralj Ludvig nije imao dece, te se Ugarska podeli na dve stranke: jedna stranka izabere za kralja Jovana Zapolju, uglednog ugarskog vlastelina, a druga stranka proglasi kraljem Ugarske Habzburgovca Ferdinanda, šuraka Ludvigova. U borbu između ovih suparnika umešao se i vođa srpskih plaćenika, Jovan Nenad, koga su savremenici, zbog crnomanjastog lica, zvali Crni Čovek.

Ne zna se tačno ko je bio Jovan Nenad. On sam je tvrdio da je potomak vizantijskih i srpskih vladara. Neki savremenici su ga smatrali izdankom srpskih despota, a drugi čovekom niskog roda. Neki izvori kazuju da je rođen u godini zveri 1492. Postojalo je verovanje da je od te godine (od sedamhiljadite po vizantijskoj eri, 5508+1492=7000) nastao vtori vek, kad svakog trenutka može da bude propast sveta. On se odmah posle Mohačke bitke pojavio između Tise i Dunava na čelu jedne srpske čete, za kratko vreme proterao je Turke iz Bačke i zagospodario nad celom Bačkom, kao i nad delovima Banata i Srema. Time je stvorio jednu kratkotrajnu nezavisnu državu, za čiju je prestonicu izabrao Suboticu. Na vrhuncu moći, Jovan Nenad se u Subotici krunisao za srpskog cara. Za vojnog zapovednika svojih četa postavio je veštog vojnika Radoslava Čelnika, za izaslanika kod stranih vladara školovanog protestanta Fabijana Literata, a za palatina i blagajnika plemića Subotu Vrlića, rodom iz Jagodine.


Srpsko carstvo Jovana Nenada
Vojska mu je bivala svakim danom sve veća i početkom 1527. godine brojala je oko 15.000 ljudi. Kada su njegovi protivnici zauzeli Suboticu, car Jovan Nenad je preneo svoju prestonicu u grad Segedin.

U prvi mah car Jovan Nenad je pristao uz Zapolju, ali ugarski plemići, čija je bivša imanja po Bačkoj prisvojio, udaljiše Zapolju od njega, te on početkom 1527. godine pristane uz Ferdinanda. Borbe oko ugarskog prestola smatrao je car Jovan Nenad samo privremenim zanimanjem, a glavnim zadatkom smatrao je borbu protiv Turaka za oslobođenje srpskih zemalja. Ferdinand se nalazio u prvoj polovini 1527. van Ugarske, pripremajući se za borbu protiv Zapolje, koji je u to vreme slao jednu vojsku za drugom protiv cara Jovana Nenada, da ga uništi pre Ferdinandova dolaska u Ugarsku.

Prvu Zapoljinu vojsku, pod vođstvom Vladislava Čakija (Csaky), porazio je car Jovan početkom aprila, a u pokolju pogine i sam Čaki. I drugu vojsku kralja Zapolje, pod vođstvom erdeljskog vojvode Petra Perinjija, pobedio je car Jovan krajem aprila kod Seleša (Seleška bitka) na Tisi, a Perinji se s mukom spasao. Treća vojska, celokupna snaga Erdelja i gornje Ugarske, pod vođstvom Perinjija i biskupa Cibaka, odnese, krajem juna, na Sedfalskom polju pobedu nad carevim četama. U krvavom pokolju pade oko 8.000 carevih ljudi.

U roku od mesec dana car se opet pribrao od strašnog poraza i popunio je proređene redove svojih četa. U to vreme je ušla u Ugarsku i Ferdinandova vojska, te car Jovan krene njoj u susret. Usput je svratio u Segedin, gde ga iz zasede smrtno rani puščanim zrnom jedan Zapoljin pristalica, te car umre od rane 26. jula 1527. godine u Tornjošu, nedaleko od Sente. Vojska Ferdinandova naiđe na slab otpor, jer su Zapoljine čete bile proređene i izmorene borbom protiv cara Jovana, te Ferdinand za kratko vreme protera Zapolju iz Ugarske. Posle smrti cara Jovana, njegova vojska se za kratko vreme rasula, što je bio kraj i njegove države.

Nasleđe
Tokom vremena, car Jovan Nenad je postao legendarna figura za Srbe. Mnogi istoričari ga smatraju začetnikom današnje Vojvodine, a u Subotici mu je podignut spomenik sa natpisom: „Tvoja je misao pobedila“.


Obnovljeni Spomenik Jovanu Nenadu, Suboti Vrliću i Fabijanu Literati na Trgu Slobode, ispred Gradske kuće u Subotici ponovo je postavljen 9. novembra 1991. (prema originalu iz 1927)
Prema Aleksi Iviću (Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1929), glavna zasluga cara Jovana leži u tome što je on prvi došao na misao da na zemljištu južne Ugarske stvori zasebnu pokrajinu slovenskog karaktera. On je tu misao i ostvario, te je time postao začetnik današnje Vojvodine. Njegovom smrću, uništena je i njegova tvorevina, ali ideja, koju je on uneo među Srbe u Ugarskoj, nije više mogla da se uništi.

Kako tvrdi Veselin Dželetović (Poslednji srpski car - Jovan Nenad, Poeta, Beograd, 2007), od pojave cara Jovana Nenada Vojvodina Srpska je uvek po svojoj državotvornoj misli ulazila u sastav Srpske Države. To svoje državotvorstvo Vojvodina Srpska je ispoljavala u oružanim ustancima naroda, u planovima i predstavkama grofa i despota Đorđa Brankovića, patrijarha Arsenija III Čarnojevića, u predstavkama i odlukama Narodnih Sabora, naročito Temišvarskog sabora iz 1790. godine, na čuvenoj Majskoj skupštini iz 1848. i Blagoveštenskom saboru iz 1861. u Sremskim Karlovcima.