Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično ne očuvano
Наслов Зборник Филозофског факултета. Књига 14-1, Споменица Фрање Баришића / [одговорни уредник Сима Ћирковић]
Врста грађе зборник
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик вишејезички
Година 1979
Издавање и производња Београд : Универзитет, 1979 (Београд : ШИРО "Србија")
Физички опис XI, 422 стр. : илустр. ; 24 cm
Други аутори - особа Ћирковић, Сима M., 1929-2009 (одговорни уредник)
Ćirković, Sima M., 1929-2009 (одговорни уредник)
ISBN (брош.)
Напомене На врху нсл. стр.: Београдски универзитет
Слика Ф. Баришића
Библиографија радова професора Фрање Баришића: стр. 1-6
Напомене и библиографске референце уз тескт.
Предметне одреднице Istorijske nauke -- Zbornici
УДК 930(082)
COBISS.SR-ID 527195287

БАРИШИЋ, Фрањо, историчар, византолог, универзитетски професор (Подхум код Ливна, БиХ, 23. I 1914 – Београд, 3. I 1988). Класичне науке дипломирао на Филозофском факултету у Београду (1940). После рата био професор гимназије у Панчеву, а од 1948. асистент тек основаног Византолошког института САНУ. Докторирао 1952, од 1955. запослен на ФФ-у у Београду, а редовни професор постао 1977. Дугогодишњи управник одељења за класичне науке и декан Факултета (1975). Као изванредан познавалац грчког језика, дао немерљив допринос Едицији Византиски извори за историју народа Југославије, нарочито за I том (Бг 1955). Поље његовог научног занимања чини досељавање Словена на Балканско полуострво („Приск као најстарији извор за историју јужних Словена", ЗРВИ, 1952, 1; „О најстаријој Прокопијевој вести о Словенима", ЗРВИ, 1952, 2), затим историјско-топографске студије рановизантијске епохе („Византиски Сингидунум", ЗРВИ, 1955, 3; „Le siège de Constantinople par les Avares et les Slaves en 626", Byzantion, 1956, 24), проучавање веродостојности писаца из круга цара Константина VII Порфирогенита и натписа XI и XII в. („Грчки натписи на монументалном живопису", ЗРВИ, 1967, 10; „Веридбени прстен краљевића Стефана Дуке – Радослава Немањића", ЗРВИ, 1978, 18). Као велики познавалац византијске дипломатике („Повеље византијских царица", ЗРВИ, 1971, 13; „О повељама кнеза Лазара и патријарха Спиридона", ЗФФБ, 1974, 12, 1), учествовао у пројекту издавања аката манастира Хиландар, у оквиру међународне едиције Архиви Атоса у Паризу. Због ауторове дуге болести, тај подухват је остао неостварен. У осталим радовима бавио се различитим просопографским („Хронолошки проблеми око године Немањине смрти", Хиландарски зборник, 1971, 2) и идеолошким питањима („Владарски чин кнеза Лазара", у: О кнезу Лазару, Бг 1975).

ДЕЛА: Чуда Димитрија Солунског као историски извори, Бг 1953; „Цар Фока (602–610) и подунавски Аваро-Словени", ЗРВИ, 1956, 4; „Михаило Мономах, епарх и велики контоставл", ЗРВИ, 1968, 11; „Процес Словенске колонизације источног Балкана", Посебна издања АНУБиХ, 1969, 12 (4); „О измирењу српске и византијске цркве 1375", ЗРВИ, 1982, 21.

ЛИТЕРАТУРА: „Споменица Фрање Баришића", ЗФФБ, 1979, 14, 1; Н. Радошевић, „Научни опус Фрање Баришића"; у: А. Лома (прир.), Saecula confluentia, Бг 2004.

Радивој Радић