Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Наслов Скопски ђачки батаљон 1914 : батаљон 1300 каплара / [уредници Страхиња М. Дамњановић, Душан Милачић]
Врста грађе зборник
Језик српски
Година 1969
Издавање и производња Београд : Удружење "1300 каплара", 1969 (Београд : Београдски графички завод)
Физички опис 736 стр., [6] листова с таблама : илустр. ; 25 cm
Други аутори - особа Дамњановић, Страхиња М., 1894-1979 (уредник)
Damnjanović, Strahinja M., 1894-1979 (уредник)
Милачић, Душан (уредник)
Milačić, Dušan (уредник)
Садржај Садржи и: После педесет година.
Напомене "Ово издање Споменице 'Скопски ђачки батаљон 1914. - батаљон 1300 каплара' јесте... репродукција Споменице одштампане 1914. [тј. 1941.] године..." --> Увод
На насл. стр. год. издавања: 1941.
Предметне одреднице Први светски рат 1914-1918 -- Скопски ђачки батаљон -- Зборници
УДК 94(497.11)"1914/1918"(082)

SPOMENICA o čuvenom Đačkom bataljonu iz Skoplja 1914 Bataljonu 1300 kaplara, odštampana 30. marta 1941, ostala nepovezana i uništena. Samo 10-ak primeraka je spaseno za potomstvo i 1968. je konačno objavljena uz dodatak: "Posle pedeset godina"/ I. Spomeni II. Pisma III. Zapisi IV. Odjeci V. Pomenik VI. Mrtvi i živi VII. Posle 50 godina VIII. Apoteoza IX. Spisak priložnika... Slike, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 736 str,

Studentski bataljon, poznat kao 1300 kaplara, bila je dobrovoljačka jedinica Kraljevske srpske vojske sastavljena od nedoškolovanih oficira koji su poslati kao pojačanje Prvoj srpskoj armiji u Prvom svetskom ratu. Posebno su učestvovali u Kolubarskoj bici.

Pozadina
Srpska pobeda u bici na Ceru donela je gubitak oficira i podoficira, a komandni kadar je već bio oslabljen usled Balkanskih ratova.[1] Da bi se popunili oficirski činovi, Srpska vrhovna komanda je odlučila da svi studenti koji ispunjavaju uslove za vojnu službu budu pozvani na vojnu obuku u Skoplje.[1] Ovi studenti su bili srednjoškolci ili bivši studenti gimnazija, kao i evropskih univerziteta.[1] Neki od njih su se već pridružili kao dobrovoljci na frontu, ali su takođe pozvani na obuku u Skoplje.[1] Trebalo je da podrže jedinice na frontu koje su imale velike gubitke i izgubile veru u pobedu.[1] Srpska vojska je bila u povlačenju, demoralisana, sa manjkom municije, Beograd je bio u neprijateljskim rukama, tako da se narod već pomirio sa potpunim slomom Srbije.

Dana 14. septembra 1914. godine, mladići nekoliko generacija do godine rođenja 1893. počeli su lekarski pregled, a zatim su organizovani u „Đačku četu“.[2] Broj je porastao u narednim danima na oko 1.300, a osnovan je i „Studentski bataljon“, sa u početku pet četa od po više od 200 ljudi, a kasnije šestom sa evropskim studentima.[3] Položili su zakletvu pred generalom Damjanom Popovićem, potpukovnikom Dušanom Glišićem, mitropolitom Vićentijem Krdžićem i drugim oficirima na polju sa artiljerijskom kasarnom.[2] Igrali su kolo, a Popović je bio oduševljen, tvrdeći da je skoro trećina studenata već stekla iskustvo borbe u Balkanskim ratovima.[4] Većina studenata je došla sa Univerziteta u Beogradu, a bilo je i 300 nedavno diplomiranih nastavnika.[5] Pešadijski potpukovnik Glišić je bio zadužen da brzo obuči studente i pošalje ih na front.[4] Za odsudnu borbu bile su neophodne sve raspoložive snage, zbog čega su mladićima u Skoplju pre vremena podeljeni činovi kaplara (otuda i naziv) i oni su odmah narednog jutra upućeni ka Kolubari i Suvoboru. Srpska vojska je tada izvojevala jednu od najsjajnijih pobeda u Prvom svetskom ratu, predvođena Živojinom Mišićem.

Bataljon je bio organizovan u šest četa:[6]

zvana Plemići, sastavljena uglavnom od studenata iz Valjeva i Užica
zvana Bukvarci, sastavljena od studenata poljoprivrede iz Niša, Toplice i Vranja
zvana Rmpalije, sastavljena uglavnom od studenata iz Šumadije
zvana Ruzmarini, sastavljena od studenata Univerziteta u Beogradu
zvana Ćevabdžije, sastavljena od studenata iz novostečenih pokrajina Srbije i Crne Gore i Austrougarske
zvana Kalašture, sastavljena od studenata iz Evrope
Srpska Vrhovna komanda je 15. novembra 1914. godine dodelila čin kaplara/podnarednika, najniži podoficirski čin, svim pripadnicima bataljona.[7] U januaru 1915. godine činovi su uzdignuti na đak-narednika, a 25. oktobra 1915. godine na čin rezervnog potporučnika.[7]

Studentski bataljon je branio Srbiju krajem 1915. godine, povlačio se preko Albanije, ginuo na Vidu i na Solunskom frontu.[7] Neki članovi su penzionisani nakon rata u činu rezervnog pešadijskog poručnika

Literatura
Lukić, Aleksandar; Kojić, Miroslava (2014). УЧЕШЋЕ 1300 ЂАКА КАПЛАРА У КОЛУБАРСКОЈ БИЦИ. monografija. Ljig: Gradska biblioteka Ljig.

Pećinar, Miladin (1969). Скопски ђачки батаљон 1914: батаљон 1300 каплара. Udruženje 1300 kaplara.

Životić, Aleksandar (2017). . „РАСПОРЕД И ЈАЧИНА СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ПОЗАДИНИ СЕПТЕМБРА 1915”. Vojnoistorijski glasnik. 2: 103—130.

Hournac, Roger (2021). . „SRPSKI UNIVERZITETSKI BATALJON U ŽOZIJEU (JAUSIERS) 1916–1917. GODINE: U znak sećanja na Miru Pavlović-Urnak”. Hereticus. 1—2: 271—285.

Салом, Давор (2021). „Срби Мојсијеве вере за славу и слободу Србије 1912-1918”

„1300 kaplara” – Milan R. Janjušević„Od Srbije do Jugoslavije” – Miladin Pećinar„Devetsto petnaesta — tragedija jednog naroda” – Branislav Nušić„Hiljadu trista kaplara” – Dobrosav J. Milenković„Sve do potonjeg daha: sećanja jednog od 1300 kaplara” – Dragoljub J. Filipović„ Knjiga o 1300 kaplara” – Milorad J. Ristić„Sa 1300 kaplara kroz ratne vihore” – Živojin M. Simić