Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

dobro stanje
РЕЧ УРЕДНИШТВА

Драги читаоци, пред вама је Зборник научних радова са тематиком синагога и других јеврејских верских објеката на простору Југоисточне Европе. Идеја уредништа је била да прикупи релевантне и реномиране истраживаче из поменуте области и допринесе бољем разумевању јеврејске културе и традиције на овим просторима.

Број синагога у Југоисточној Европи био је значајан до друге половине XX века. Тада, највише под утицајем комунистичких режима, у Југославији, Мађарској и Бугарској, синагоге су полако губиле свој значај. Објекти јеврејског културног наслеђа, незаштићени од стране држава, нису одржавани. Неки су срушени, некима је промењена намена па су претварани у магацине, сточне објекте, домове културе и слично.

Мали број постојећих синагога су сведоци времена већег броја јеврејског народа на простору Југоисточне Европе и њиховог утицаја на тадашње друштво. Највећи број синагога на овом простору је изграђиван крајем XIX века и у првим деценијама XX века. Јачање ционистичког покрета у Великој Британији и континенталном делу Европе утицао је да велики број држава дозволи јеврејском народу слободно исповедање вере и градњу својих храмова. Други светски рат је то прекинуо. Синагоге и остали верски објекти су рушени, а јеврејско становништво у Холокаусту готово доведено до истребљења.

Данашње синагоге представљају траг у времену који због пијетета према многострадалном јеврејском народу би требало очувати, док на срушене синагоге и друге верске објекте остаје сећање и незаборав.

Уредништво

ЦИТАТ ИЗ ЗБОРНИКА:

ЈЕВРЕЈИ НА ПОДРУЧЈУ ВОЈВОДИНЕ

Данашња територија Аутономне покрајине Војводине је до 1918. године била део Аустро – угарског царства. Иако смањена за Барању и западни део регије Срем после Другог светског рата, у овом истраживању користиће се данашње границе Војводине у оквиру Републике Србије.

На територију данашње Војводине већи број јеврејског народа се досељава протеривањем Турака. То су били Ашкенази, Јевреји који су у данашњу Србију дошли бежећи из Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке и Пољске где су антијеврејске уредбе биле ригорозније спровођене него на територији данашње Војводине.

Ипак и на простору Аустро-угарске живот јеврејског становништва је био тежак. Њима је од 1783. године дозвољено да се досељавају у градове, али на периферији. Такође је било упитно колико су се могли бавити трговином због честих жалби локалних мештана. Ове примере илуструје и чињеница да су до средине XIX века на простору Војводине једино имућније јеврејске породице имале своје приватне школе. Зато су синагоге биле (и јесу и данас) значајан простор очувања идентитета јеврејског народа, тј. колективног идентитета и вредности Јевреја као референтног објекта безбедности.

Рат између Аустрије и Турске крајем XVIII века изазвао је нове невоље за јеврејско становништво на простору Војводине. Један део њих се повукао са Турцима, део њих је побегао на север, док се највећи део задржао у Београду.

После Првог светског рата и уласка овог простора у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, ситуација за јеврејски народ се поправља. По попису из 1921. године на подручју Кикинде је регистрован 551 Јевреј, за разлику од пописа из 1824. године када је тај број износио 129. У Зрењанину је по попису становништва Аустроугарске из 1900. године број Јевреја износио 1335 , док је пред Други светски рат тај број многоструко већи.