Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Јовановић, Александар С., 1931- = Jovanović, Aleksandar S., 1931-
Наслов Седам ратова генерала Павла Јуришића Штурма / Александар Јовановић ; [цртежи Светозар Кон]
Врста грађе стручна монографија
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1991
Издавање и производња Београд : Литера, 1991 (Бор : Бакар)
Физички опис 159 стр. : илустр. ; 29 cm
Други аутори - особа Кон, Светозар (илустратор)
ISBN 86-7467-008-3 (картон)
Напомене Тираж 2.000
Предговор: стр. 7
Текст штампан двостубачно
Предњи и задњи форзец илустр.
Библиографија: стр. 155-156
Zusammenfassung; Резиме
Регистар.
Предметне одреднице Јуришић-Штурм, Павле, 1848-1922 -- Биографија
УДК 355.333(497.11):929 Јуришић-Штурм П.

Pavle Jurišić – Šturm (nem. Paulus Sturm, srp. Паул Штурм; Gerlic, 10/22. avgust 1848 — Beograd, 13. januar 1922) bio je srpski i jugoslovenski general.

Prema srpskim izvorima, po poreklu je bio Lužički Srbin.[1][2][3] Akademiju je pohađao u Vroclavu i Nansiju. U Francusko-pruskom ratu je bio vodnik na strani Kraljevine Pruske. Došavši u Srbiju, promenio je ime u Pavle Jurišić i dodao svoje bivše prezime Šturm kao nadimak. Uzeo je učešća u srpsko-turskim ratovima kao poručnik, da bi bio odlikovan i unapređen u čin kapetana. Učestvovao je i u bici na Slivnici tokom Srpsko-bugarskog rata. Posle tog rata je više puta premeštan da bi bio penzionisan avgusta 1900. godine. U službu je vraćen godinu dana kasnije.

Zbog svog prijateljstva sa kraljem Petrom I imenovan je prvim ađutantom i pratio ga je na svim njegovim putovanjima. U Prvom balkanskom ratu je bio komandant Drinske divizije prvog poziva i sa njom je učestvovao u Kumanovskoj bici, posle koje je dobio čin generala. U Prvom svetskom ratu je postao komandant Treće srpske armije i njome je komandovao u Cerskoj i Kolubarskoj bici, gde je značajno doprinela pobedi. Tokom Trojne ofanzive na Srbiju njegova armija je branila odstupnicu celokupnoj srpskoj vojsci tokom njenog povlačenja. Šturm je naredne tri godine proveo na Krfu, a zatim i na Solunskom frontu gde je se upoznao sa novim načinom ratovanja i upotrebom avijacije. Posle probijanja Solunskog fronta njegova armija je učestvovala u bici na Kajmakčalanu, gde je imala brojne žrtve. Posle ove bitke Šturm je smenjen, a u oktobru 1916. je poslat da pomogne komandantu Dobrovoljačkog korpusa u Rusiji. Po podnošenju izveštaja o stanju Dobrovoljačkog korpusa, početkom 1917. preko Japana se vraća opet u Solun. Postavljen je na dužnost kancelara Kraljevskih ordena i taj posao je obavljao do penzionisanja.

Srpsko-turski ratovi (1876—1878)
Po izbijanju neprijateljstava između kneževine Srbije i Otomanske imperije 1876. godine, dolazi u Srbiju i učestvuje u srpsko-turskim ratovima (1876—1878). Po prijemu u aktivnu službu juna 1876, preuzeo je komandu nad Šabačko-Posavsko-Tamnavskim bataljonom 2. klase, sa kojim je učestvovao u borbama na Drini kod sela Lešnice i Popova i u istočnoj Bosni. Zbog toga je odlikovan Ordenom Takovskog krsta i unapređen u čin kapetana. Kada su završene velike borbe na Drini, određen je da ide na Istočni front, u štab generala Černjajeva, u novoformiranu jedinicu Leteći kor. Međutim zbog nastupajućeg primirja ova jedinica gotovo nije ni dejstvovala.[9]

Početkom Drugog srpsko-turskog rata, decembra 1877. godine postavljen za komandanta 1. dobrovoljačkog puka, a zatim i za komandanta Krajinskog puka Timočke kombinovane brigade Knjaževačke vojske. Na čelu ove jedinice učestvovao je u borbama kod Bele Palanke i u oslobađanju Pirota. Južno od Kuršumlije, ratovao je od januara 1878. godine, i na tom frontu ostao sve do sklapanja primirja. Po završetku rata, u mirnodopskoj organizaciji stajaće vojske, postavljen je za komandira 4. čete u 2. bataljonu Stajaće vojske. Godine 1882, postavljen je za komandanta Nastavnog bataljona, a oktobra 1883. za vršioca dužnosti komandanta 8. bataljona Stajaće vojske.[12]

Srpsko-bugarski rat 1885.

Pukovnik Pavle Jurišić Šturm kao ađutant kralja Petra I u poseti Carskom selu 1910. godine.
.U Srpsko-bugarskom ratu, novembra 1885, bio je komandant 6. aktivnog puka Drinske divizije, sa kojom je učestvovao u borbama kod Slivnice, u Bugarskoj, a po povlačenju srpske vojske iz Bugarske, učestvovao je i u borbama na Crnom vrhu, kod Pirota.

Balkanski ratovi (1912—1913)
Mobilizacija izvršena septembra 1912. godine dovela ga je na čelo Drinske divizije prvog poziva. Ova snažna i velika jedinica (skoro 28.000 vojnika), u operacijama koje su počele 12. oktobra 1912, bila je u sastavu I armije. Njeni delovi bili su prethodnica srpske vojske, Šturm je bio u borbenom stroju i bio je ranjen. Nalazeći se u centru operacija, odlučio je da sa Nikuljanskog visa napadne Zebrnjak, čijim osvajanjem je razbijen čvor celokupne turske odbrane kod Kumanova. Ta bitka je bila glavna i presudna za poraz turske armije. Dalji put sa ovom jedinicom nastavljao se ka Skoplju i Velesu, a posle pobeda na Babuni i Bakarnom gumnu oslobođeni su gradovi Prilep i Bitolj. Za ove zasluge Šturm je Velikim vojnim ukazom unapređen u čin generala.[9]

U periodu koji nastaje posle sklapanja ugovora o miru, maja 1913. godine Šturm je postavljen za komandanta Dunavske divizije prvog poziva. Ova divizija je u ratu koji je izbio sa Bugarima, direktno uključena u borbena dejstva i branila je zonu na pravcu Kratovo – Kriva Palanka. U Bregalničkoj bici, na čelu svoje divizije, Šturm učestvuje na Krivorečkom pravcu, u teškim borbama na terenu Osogovskih planina.[12]

Prvi svetski rat (1914—1918)

General Pavle Jurišić Šturm sa brojnim odlikovanjima.
U događajima koji su nastupili, po objavi rata koji je Austro-ugarska objavila Srbiji, Vrhovna komanda mu ukazuje veliko poverenje, odredivši ga za komandanta Treće armije. Zadatak ove armije bio je da na zapadu Srbije, na prostoru od Obrenovca, preko Šapca, Mačvanske Mitrovice, Loznice do Ljubovije, zatvara i brani granicu.[9]

Domaća odlikovanja
Odlikovanja Generala Pavla Jurišića Šturma [d]
Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima Orden Belog orla Orden Karađorđeve zvezde Orden Takovskog krsta
Orden Miloša Velikog Orden Takovskog krsta sa mačevima Orden Paulovnia cveća Orden Italijanske krune
Orden Belgijske krune Orden Medžidije Orden Svetog Đorđa Orden Svete Ane
Orden Svetog Mihajla i Svetog Đorđa Orden Legije časti Orden Svetog Spasitelja Orden Gvozdenog krsta
Orden Leopolda Orden Franca Jozefa Orden Svetog Stanislava sa mačevima Orden Osmanlije

Spomenik u Loznici

Porodična grobnica Petronijevića, Piroćanaca i Milovanovića na Novom groblju. U njoj je sahranjen Pavle Jurišić Šturm koji je bio oženjen Savkom kćerkom Stevana Piroćanca.
Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima 2, 3. i 4. reda
Orden Karađorđeve zvezde 4. reda
Orden belog orla 2, 3, 4. i 5. reda
Orden Miloša Velikog 4. reda
Orden Takovskog krsta sa mačevima 4. reda
Orden Takovskog krsta 2. reda
Orden Takovskog krsta 3. reda - dodelio kralj Milan Obrenović 3. marta (21. februara) 1889. kao pešadijskom majoru.[16]
Zlatna i Srebrna medalja za hrabrost
Medalja za vojničke vrline
Zlatna medalja za revnosnu službu u ratovima
Spomenica rata za oslobođenje i nezavisnost 1876—1878.
Spomenice ratova: 1885, 1912—1913, 1914—1918.
Albanska spomenica
Spomenica garde
Inostrana odlikovanja
Orden Svetog Leopolda 4. reda, Austrougarska
Viteški krst Franca Josifa, Austrougarska
Orden Belgijske krune 1. reda, Belgija
Orden Svetog Mihajla i Svetog Đorđa 2. reda, Engleska
Orden Svetog Spasitelja 3. reda, Grčka
Orden Italijanske krune 1. reda, Italija
Ordenom cvetova Paulovnije na velikom krstu, Japan
Orden Gvozdenog krsta 3. reda, Pruska
Spomenica rata 1870—1871, Pruska
Orden Svetog Đorđa 4. reda, Rusija
Orden Svetog Stanislava sa mačevima 3. reda, Rusija
Orden Svete Ane 1. reda, Rusija
Orden Osmanlije 3. reda, Turska
Orden Medžedije 1. reda, Turska
Orden Legije časti 2. reda, Francuska
Napomene
Prilikom prelaska u pravoslavnu veru promenio je svoje prezime u Jurišić ali je zadržao staro prezime kao nadimak.
U Pruskoj vojsci nosio je odgovarajući čin vodnika tokom pohađanja Vojne akademije u Vroclavu.
Prvi oficirski čin je dobio na službi u Pruskoj vojsci iz koje je istupio 1875. godine.
Preveden u Srpsku vojsku sa činom potporučnika i unapređen pre početak Srpsko-turskih ratova 1876-1877.
Spomenice i medalje nisu uključene.
Reference
NIN. nedeljne informativne novine. Politika. april 1990. str. 8. „Pavle Jurišić - Šturm, Lužički Srbin, pruski oficir, srpski đeneral, pedeset i šest godina nosio je uniformu i ratovao protiv Francuza, Turaka, Arnauta, Bugara, Austrougara i Nemaca. Borio se u sedan ratova i u njima proveo ...”
The South Slav Journal. 22-23. Dositey Obradovich Circle. 2001. „This was true of the brothers Eugene and Pavle Jurisic, natives of Gorlitz on the Neisse in Upper Luzica (Slavic: Izgorelc, Source: Zyhorelik in pari i bus Milesko, 1131), who, resigning their commissions in Prussia's armed forces, immigrated to ...”
Momčilo Vuković-Birčanin (1974). Kralj Aleksandar I. Karadordević, 1888-1934. Izdanje piščevo. „Pavle Jurišić-Šturm, ko ji je bio lužički Srb^n”
"Politika", Beograd 14. januar 1922. godine
„Srpska dijaspora: Odana braća Šturm”. Arhivirano iz originala 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 25. 3. 2010.
„Stranci u srpskoj vladi i pre dva veka: Francuzi ministri i fabrikanti, general iz Nemačke”. Blic. 19. 8. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2013.
„† Đeneral Jurišić”. Politika. 14. 1. 1922. Pristupljeno 10. 8. 2013.[mrtva veza]
Popov et al. 2009, str. 78.
Bjelajac 2004, str. 178.
Arhiv Jugoslavije, Fond Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije (334), Personalni odsek Upravnog odeljenja, kutija 160, jedinica opisa 483, Personalni dosije Momčila E. Jurišića-Šturma
"Politika", 6. dec. 1935
Milićević & Popović 2003, str. 255-260.
"Politika", Beograd 1922. godine
Svedočenje istoričara Milića Milićevića
"Politika", 21. jan. 1922 - "Šta se govori"
„Sredina treće kolone”. digarhiv.nbs.rs. Srpske novine. 21. februar 1889. Pristupljeno 29. april 2023.
Literatura
Momčilo Vuković-Birčanin (197