Ruski emigranti u Leskovačkom kraju posle 1917. godine

32 pregleda
2 želi ovaj predmet

Ruski emigranti u Leskovačkom kraju posle 1917. godine

Cena: 1.590 din.

Kupi odmah

Preko 15 miliona uspešnih kupovina

Prodavac

tasicmarko

tasicmarko

(7.605)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

36.918 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca

Detalji predmeta

  • Stanje Polovno

Posveta na prvom listu
Аутор - особа Илић, Никола П., 1926-
Наслов Руски емигранти у Лесковачком крају после 1917. године / Никола П. Илић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2003
Издавање и производња Лесковац : Филекс, 2003 (Лесковац : Филекс)
Физички опис 168 стр. : илустр. ; 21 cm
ISBN 86-905051-0-5 (брош.)
Напомене Ауторова слика
Тираж 300
Белешка о аутору: стр. 167-168
Напомене и библиографске референце уз текст.
Резюме: Русские белоэмигранты в Лесковаце и в окрестности после 1917. года
Библиографија: стр. 153-155
Регистар.
Предметне одреднице Емиграције, руске – Лесковачки крај – 20в
Руси – Лесковачки крај – 20в
УДК 325.25(=161)(497.11)"19":929

Bilo je potrebno da prođe bezmalo stotinu godina da bismo počeli da se zanimamo za Ruse koji su posle 1918. godine došli u naš grad. Njihov uticaj na razvoj Beograda, srpskog društva, nauke, obrazovanja i kulture bio je veliki i zato je važno da sada, kada je javnost zainteresovana za ovu temu, saznamo prave činjenice o ruskoj emigraciji u Srbiju. Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila jer se procenjuje da smo izgubili čak oko 60 odsto muške populacije, između 1,1 i 1,3 miliona ljudi, odnosno trećinu ukupnog stanovništva. Takva iznurena, ranjena i seljačka Srbija ušla je 1918. godine nespremna u državnu zajednicu sa Slovenijom i Hrvatskom koje nisu pretrpele ratna razaranja i bile su privredno naprednije.

Smatra se da je oko dva miliona Rusa napustilo svoju zemlju posle Oktobarske revolucije i poraza u građanskom ratu. Oko 40.000 došlo ih je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, najviše u Beograd i druge veće srpske gradove. Kralj Aleksandar je ruske emigrante dočekao raširenih ruku zbog posebnog odnosa sa ubijenim ruskim carem Nikolajem koji mu je bio kum. Uostalom i kralj, i princ Đorđe bili su ruski kadeti, a priča se da je Olga, jedna od kćerki cara Nikolaja, bila obećana jugoslovenskom monarhu za suprugu.

Kakav je odnos ruska carska porodica imala prema Aleksandru Karađorđeviću govori i činjenica da je Marija Fjodorovna, majka cara Nikolaja, zaveštala jugoslovenskom monarhu ikonu Presvete Bogorodice Filermosa koju je naslikao sveti apostol Luka, šaku svetog Jovana Krstitelja i delić časnog krsta. Te svetinje predate su kralju Aleksandru 1928. godine posle smrti ruske carice u Kopenhagenu, a čuvane su u posebnoj kripti na Belom dvoru. O strukturi ruskih emigranata svedoče podaci koje je objavio Nikolaj Stepanov, diplomirani istoričar Državnog univerziteta u Nižnjem Novgorodu. On navodi da je samo na jednom od brodova koji je uplovio u Boku bilo 30 generala, profesora, doktora. Prema Stepanovu, više od polovine pridošlih Rusa bili su vojna lica i državni službenici, oko 30 odsto radilo je u privredi, a 14 odsto su bili predavači, doktori, pisci, sveštenstvo i umetnici, uz pet odsto administrativnog kadra. Prema ovim podacima, njih 13 odsto imalo je visoku stručnu spremu, a samo tri odsto bilo je bez ikakvog obrazovanja.

Veoma brzo je na čelo univerzitetskih katedri u Kraljevini došlo čak 28 ruskih profesora. Ruski profesori činili su četvrtinu nastavnog kadra Beogradskog univerziteta, a na Poljoprivrednom i Medicinskom fakultetu čak polovinu. Osnovali su internu kliniku Medicinskog fakulteta. Svojoj novoj domovini Rusi su dali dvanaest akademika Srpske akademije nauka poput Georgija Ostrogorskog, jednog od najvećih vizantologa dvadesetog veka. Ruski umetnici obnovili su Balet i Operu Beogradskog narodnog pozorišta, a najznačajniji su balerina Nina Kirsanova i scenograf Vladimir Žedrinski.

Prvu glumačku školu otvorio je reditelj Jurij Rakitin. Uticaji Đorđa Lobačeva na razvoj srpskog stripa, Konstantina Konstantinoviča Egera na razvoj mačevanja ili slikara Stepana Fjodoroviča Kolesnikova na naše slikarstvo bili su neprocenjivi. U Beogradu je radilo više od pedeset ruskih arhitekata, među kojima su najznačajniji Nikolaj Krasnov, Sergej Smirnov, Vasilij Baumgarten, Jurij Kovaljevski, Roman Verhovski, Valerij Staševski i Vasilij Androsov.

Oni su projektovali veliki broj javnih zgrada koje postoje i danas, poput zgrada Glavne pošte, Vlade Srbije, Ministarstva inostranih poslova, starog Generalštaba, Belog dvora, Patrijaršije, Ruskog doma, Crkve Aleksandra Nevskog i Crkve Svete Trojice. U Beogradu su izdavani i prevođeni moderni ruski pisci kao što su Boris Piljnjak, Danil Harms, Iljf i Petrov koji su bili zabranjeni u SSSR-u. Za pretežno nepismenu zemlju, čija polovina stanovništva nije znala da čita i piše, to svakako nije bila mala stvar. Recimo, u Srbiju je došlo između 1.200 i 1.500 inženjera, a imali smo ih oko 500. Prvi dekan Mašinskog fakulteta bio je akademik Vladimir Farmakovski. Prvi šef pilota domaće avio-kompanije „Aeroput”, preteče JAT-a i „Er Srbije”, bio je Vladimir Striževski, a za tu kompaniju leteli su mnogi ruski piloti poput Mihaila Jarošenka, Viktora Nikitina i Leonida Bajdaka. Bajdak je zajedno sa Tadijom Zondermajerom 1927. godine leteo od Pariza preko Beograda do Bombaja. Let je u tom trenutku bio najduži na svetu, a organizovan je da bi se javnost zainteresovala za akcije kompanije kako bi bila kupljena četiri putnička aviona. Zondermajer je 1926. godine bio učesnik poslednjeg dvoboja revolverima u Srbiji, a protivnik mu je bio tada mladi pisac Miloš Crnjanski. Rusi su izdavali svoje vozačke dozvole jer ih Srbija do njihovog dolaska nije imala, osnovali su taksi službu i bili su starešine svih taksi stanica u Beogradu.

„Ruski Beograd” nastao između dva svetska rata sastavni je deo istorije Beograda. Ruski umetnici, naučnici, inženjeri i drugi bitno su doprineli razvoju zemlje i podizanju kvaliteta života. Zato treba da ih se sećamo sa ponosom i da pamtimo šta su dali Beogradu i Srbiji. Kao što smo to učinili kada smo Nikolaju Krasnovu, bez koga Beograd danas ne bi bio ono što jeste, dali spomen-ploču i ulicu na Vračaru.

Ruska emigracija u kraljevini Jugoslaviji
U poslednje vreme govori se više nego obično o ruskim emigrantima u kraljevini Jugoslaviji 20-tih godina XX veka. Zasluga najverovatnije pripada jednoj domaćoj tv seriji koja se bavila i tim pitanjem. Pošto je prošle 2019. a i ove 2020. godine praktično stogodišnjica ove migracije, donosimo vam tekst koji predstavlja izbor iz članaka napisanih i objavljenih u Jugoslaviji krajem 20-tih i početkom 30-tih godina, u vreme dok je ruska emigracija još uvek bila vrlo prisutna u našoj zemlji. Izvor je časopis “Nova Evropa” u kome su u više različitih brojeva štampani članci o ruskoj emigraciji.
Ruska emigracija
Prvi emigranti pojavili su se u Jugoslaviji godine 1919., nakon napuštanja Odese od strane Francuza, dok su velike mase počele da pristižu počevši od februara 1920. godine, u nekoliko talasa. Zatim, u novembru iste godine Englezi evakuišu iz Rusije brojne izbegličke grupe, koje su se nalazile na više mesta pod njihovom zaštitom. Potpuno tačna statistika i evidencija izbegličkih masa nikada nije vođena, ali se smatra da je ruskih izbeglica u jednom trenutku u Jugoslaviji bilo više od 40.000. U godinama koje su sledile taj broj se smanjivao odlaskom grupa i pojedinaca u druge zemlje, najviše u Francusku. Repatrijacije su bile vrlo retke, dok su stalno pristizali novi pojedinci iz Rusije i iz drugih zemalja. Godine 1930. smatralo se da je ruskih izbeglica u Jugoslaviji bili oko 28.000. Nekoliko hiljada ovih ljudi postali su državljani kraljevine Jugoslavije, dobivši naturalizaciju po preporuci Državnog Saveta, kraljevskim ukazom, a na predlog ministra unutrašnjih dela, i to olakšanim postupkom.

Ruske izbeglice u Jugoslaviji uglavnom su pripadale višem ili srednjem staležu, veleposedničko plemstvo, viša i srednja birokratija, lica liberalnih profesija, trgovci, industrijalci i najviše oficira. Sa njima je došao i određeni broj Kozaka i pripadnika drugih slojeva.

Svi oni u Jugoslaviji žive vrlo intenzivnim ruskim životom. Stvorili su sebi bezbroj svakojakih organizacija. U šali se govori da ima mnogo više organizacija nego samih Rusa. Sve vreme velika većina emigracije ubeđena je da joj je čas povratka u Rusiju blizu. Ovo osećanje, ili ubeđenje, usporavalo je i usporava još uvek, proces prilagođavanja domaćoj sredini i zbližavanje sa domaćim svetom. Izvesna odvojenost ruske emigracije od domaćeg stanovništva, kao i pojedini neprijatni sukobi ( a i poneka skandalozna afera, koje se s vremena na vreme javljaju), ometaju i kvare dobre međusobne odnose, ali ipak izgleda da se nigde na svetu nije ruska emigracija toliko odomaćila i prirasla za tle koje ju je primilo, kao u Jugoslaviji. Učešće Rusa u gotovo svim granama javnog i privrednog života, sve mnogobrojniji mešoviti brakovi, i naročito aktivni rad u nekim ustanovama, čini da veliki broj Rusa vidi u Jugoslaviji svoju drugu domovinu. Mlađe generacije, koje se ovde školuju, koje odrastaju sa domaćom omladinom, potpuno postaju Jugosloveni, nenapuštajući pritom svoju rusku narodnost i ruski mentalitet. Zato će oni poslužiti kao most između Jugoslovena i Rusa uopšte. Međutim, ponekad se od jedne grupe Rusa može čuti za drugu: “eto, oni više nisu Rusi, odrodili su se.”

Ruski arhiv
Od 1928. godine, inicijativom jedne demokratske struje ruskih javnih radnika nastanjenih u Jugoslaviji, u Beogradu izlazi “Ruski arhiv”, časopis za politiku, kulturu i privredu Rusije, na srpskohrvatskom jeziku. Iako je u prvoj svesci naglašeno da će časopis izlaziti na srpskohrvatskom jeziku, a kako je poznato taj se jezik služi i latinicom i ćirilicom, Ruski arhiv se sve vreme služio samo ćirilicom, što su veoma žalili čitaoci zapadnih krajeva naše zemlje i što je bio jedan od razloga slabe popularnosti u ovim krajevima.

Sudbina ruske imigracije
Nekada su Rusi bili željeni gosti u Evropi; oni su van granica otadžbine trošili lude pare, i niko se sa njima nije takmičio

Već je deset godina prošlo otkako blizu milion ruskih ljudi žive van otadžbine, našavši sebi skloništa u različitim zemljama, nakon strašnoga sloma stare Rusije. Izgleda da na kugli zemaljskoj nema nijednog kutića a da nije sudbina bacila u njega veći i

Uslovi prodaje prodavca

  • Plaćanje Tekući račun (pre slanja), Lično
  • Slanje Lično preuzimanje, Pošta

RASPRODAJA KNJIGA PO POČETNOJ CENI OD 10 din!!! Naći ćete ih tako što kliknete na sve moje predmete, pa u meniju način kupovine SELEKTUJTE KVADRATIĆ AUKCIJA, i prikazaće Vam se svi predmeti sa početnom cenom od 10din.

Dodatno kada Vam se otvore aukcije kliknite na SORTIRAJ PO, pa izaberite ISTEKU NAJSKORIJE, i dobićete listu aukcija sa početnom od 10 dinara, po vremenu isteka.

Zbog perioda praznika vreme za realizovanje kupoprodaje može da se produži na do 20 dana.

Prodavac

tasicmarko
tasicmarko (7.605)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

36.918 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca
Predmet: 104435365