Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Dobro očuvano
Аутор - особа Burckhardt, Carl J., 1891-1974 = Буркхарт, Карл Ј., 1891-1974
Наслов Richelieu : uspon do moći : s 13 slika u tekstu i 1 slikom u boji u prilogu. Knj. 1 / Carl J. Burckhardt ; [prevela Margita Čeh]
Остали наслови Rišelje
Врста грађе књига
Језик хрватски
Година 1945
Издавање и производња Zagreb : Dubrava, 1945 (Zagreb : Merkantile)
Физички опис 320 str. : ilustr. ; 19 cm
Други аутори - особа Čeh, Margita, 1899-1974 (преводилац)
Чех, Маргита, 1899-1974 (преводилац)
Збирка Kultura i priroda : knjižnica za usavršenje općeg znanja ; 5
Напомене Prevod dela: Richelieu: Der Aufstieg zur Macht.
Предметне одреднице Ришеље, Арман Жан ди Плеси, 1585-1642 -- Биографија
УДК 32(44):929 Рицхелиеу
830-94
COBISS.SR-ID 89418503


Аутор - особа Burckhardt, Carl J., 1891-1974 = Буркхарт, Карл Ј., 1891-1974
Наслов Richelieu : uspon do moći : s 11 slika u tekstu. Knj. 2 / Carl J. Burckhardt ; [prevela Margita Čeh]
Остали наслови Rišelje
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик хрватски
Година 1945
Издавање и производња Zagreb : Dubrava, 1945 (Zagreb : Merkantile)
Физички опис 334 str. : ilustr. ; 19 cm
Други аутори - особа Čeh, Margita, 1899-1974 (преводилац)
Чех, Маргита, 1899-1974 (преводилац)
Збирка Kultura i priroda : knjižnica za usavršenje općeg znanja ; 6
ISBN (Karton)
Напомене Prevod dela: Richelieu : Der Aufstieg zur Macht
Str. 323: Pogovor pisca / Carl J. Burckhardt
Kronološki pregled događaja koji se obrađuju u ovom djelu: str. 324-326
Obitelj Richelieu: str. [327]
O piscu ove knjige: str. 329-331
Autorova slika. rišelje
Предметне одреднице Ришеље, Арман Жан ди Плеси, 1585-1642 -- Биографија

Arman Žan di Plesi de Rišelje (fr. Armand Jean du Plessis de Richelieu;[1][2][3][3][4][5] Pariz, 9. septembar 1585 — Pariz, 4. decembar 1642) je bio francuski državnik, kardinal, koji je kao ministar kralja Luja XIII vršio stvarnu vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Bio je poznat po nadimku Crvena eminencija. Osnivač je Francuske akademije 1635. godine.

Rišelje je takođe poznat po tome što je pronalazač stonog noža. Iznerviran lošim manirima koje su često ispoljavani za trpezarijskim stolom korisnici oštrih noževa, koji bi ih koristili za čačkanje zuba,[6] Rišelje je 1637. naredio da se sečiva svih noževa na njegovom trpezarijskom stolu otupe i njihovi vrhovi zaoble. Dizajn je brzo postao popularan širom Francuske, a kasnije se proširio i na druge zemlje.[7]

Biografija
Rođen je septembra 1585. godine u Parizu.[8] U svojoj devetoj godini, Rišelje je poslat na Koledž Navare u Parizu da studira filozofiju.[9] Nakon toga, počeo je sa obukom za vojnu karijeru.[10] Njegov privatni život bio tipičan za mladog oficira tog doba: 1605. godine, kada je imao dvadeset godina, Teodor de Majern ga je lečio od upale pluća.[11][12] Kao sveštenik učestvuje 1614. godine u radu Državnih staleža, poslednjih održanih staleža pre izbijanja Francuske revolucije 1789. godine. Godine 1617. se kralj Luj proglasio punoletnim. Pokazao se nesposobnim vladarom. Njegov najbliži saradnik, vojvoda Lin, oslobodio se Končinija, a Marija Mediči 1617. godine odlazi u manastir. Sa njom odlazi i jedan od Končinijevih štićenika, Arman Žan de Plesi, budući kardinal Rišelje. On održava vezu sa kraljem i uspeva da ga 1619. godine pomiri sa majkom. Lin umire 1621. godine i otvara Rišeljeu put ka vlasti.


Rišelje tokom opsade La Rošela
U narednim godinama hugenoti dižu pobunu jer jačanje jezuita i katolika dovodi do slabljenja njihovog položaja. Luj pokušava da nametne hrišćanstvo nekim teritorijama na jugu Francuske što dovodi do otpora. Ugovorom u Monpelijeu, hugenoti gube neke tvrđave i pravo na održavanje skupština. Mir se vraća 1624. godine. Rišelje iste godine ulazi u dvorski savet. Po dolasku na vlast, Rišelje guši pobune plemstva, šalje Mariju Mediči i Gastona Orleanskog (Lujevog brata) u progonstvo, zatvara i osuđuje više prinčeva, ograničava snagu hugenota. On 1626. godine traži stvaranje Velike Francuske. Svestan je teških prilika u zemlji. Ne uspeva da ublaži posledice Tridesetogodišnjeg rata po Francusku (rashodi se udvostručuju). Državi preti raspadanje, a hugenoti govore o republici. Plemstvo preti da od Francuske napravi zemlju sličnu Carstvu. Rišelje najpre izbegava sukobe, ali ga hugenotska pobuna prisiljava na reakciju (1627). Hugenoti su držali velike delove zapadne Francuske, kontrolisali su mnoge luke i održavali veze sa Engleskom. Centar im je bio u Larošelu koga Rišelje opseda 1628. godine. Hugenoti se predaju, a Rišelje sledeće godine donosi Aleski edikt milosti kojima hugenoti gube luke, gradove i političke privilegije. Zadržali su verske povlastice i postali deo zajednice.

Naredne tri godine (1629—1632) obeležila je opasna zavera Marije Mediči i Gastona Orleanskog protiv Rišeljea. Zavera nije uspela. U istom periodu česte su pobune protiv vlasti širom Francuske. U spoljnoj politici, Rišelje se uključuje u Tridesetogodišnji rat podržavajući protestantsku Švedsku protiv Austrije (1630). Posle pogibije Gustava Adolfa on podstiče stvaranje nove koalicije protiv cara. Luj objavljuje rat Španiji 1635. godine. Rat se vodi na tri fronta: u Italiji, Rajnskoj oblasti i Nizozemskoj, protiv Španije i Carstva. Najveći neprijatelj je Španija. Španske trupe prodiru u Pikardiju (1636) i ugrožavaju sam Pariz. Pretnja je ujedinila plemstvo i francuska aristokratija nanosi poraze Špancima. Ugrožava i Nizozemsku. Španska flota poražena je od nizozemske kod Dovera (1639), a kopnena vojska od Francuza kod Rokroa (1643). Rišelje nije doživeo ovaj poslednji trijumf jer je umro krajem 1642. godine. Nasledio ga je Žil Mazaren.

Uspon na vlast

Mladi Luj XIII; jedini portret iz perioda njegove rane vladavine; vlast je zapravo pripadala njegovoj majci, Mariji Mediči.
Godine 1614, sveštenstvo iz Poatoa zatražilo je od Rišeljea da bude jedan od njihovih predstavnika u Skupštini staleža.[13] Tamo je bio energični zagovornik crkve, tvrdeći da ona treba da bude oslobođena poreza i da biskupi treba da imaju veću političku moć. On je bio najistaknutiji sveštenik koji je podržao usvajanje dekreta Tridentskog sabora širom Francuske;[14] treći stalež (prosti ljudi) je bio njegov glavni protivnik u ovom nastojanju. Na kraju sabora, prvi stalež (sveštenstvo) ga je izabralo da da govor sa nabrajanjem svojih molbi i odluka.[15] Ubrzo nakon raspuštanja Skupštine staleža, Rišelje je stupio u službu supruge kralja Luja XIII, Ane od Austrije, kao njen almoner.[16]

Rišelje je politički napredovao verno služeći miljeniku kraljice-majke, Končinu Končiniju, najmoćnijem ministru u kraljevstvu.[17] Godine 1616, Rišelje je postao državni sekretar i dobio je odgovornost za spoljne poslove.[15] Poput Končinija, biskup je bio jedan od najbližih savetnika majke Luja XIII, Marije Mediči. Kraljica je postala regent Francuske kada se devetogodišnji Luj uspeo na presto; iako je njen sin postao punoletan 1614. godine, ona je ostala efektivna vladarka carstva.[18] Međutim, njena politika, kao i Končinijeva, pokazala se nepopularnom kod mnogih u Francuskoj. Kao rezultat toga, Marija i Končini su postali mete intriga na dvoru; njihov najmoćniji neprijatelj bio je Šarl de Luin.[19] U aprilu 1617. godine, u zaveri koju je organizovao Luin, Luj XIII je naredio da Končini bude uhapšen i usmrćen ako pruži otpor; Končini je shodno tome ubijen, a Marija Mediči je svrgnuta.[20] Pošto je njegov pokrovitelj umro, Rišelje je takođe izgubio vlast; razrešen je dužnosti državnog sekretara, i uklonjen je sa dvora.[20] Godine 1618, kralj, još uvek sumnjičav prema biskupu Lusonu, proterao ga je u Avinjon. Tamo je Rišelje provodio većinu svog vremena u pisanju; sastavio je katekizam pod naslovom L'Instruction du chrétien.[21]

Godine 1619, Marija Mediči je pobegla iz zatočeništva u zamku Bloa, postavši titularni vođa aristokratske pobune. Kralj i vojvoda de Luin opozvali su Rišeljea, verujući da će moći da urazumi kraljicu. Rišelje je bio uspešan u ovom poduhvatu, posredujući između nje i njenog sina.[22] Složeni pregovori su urodili plodom kada je ratifikovan Angulemski ugovor; Marija Mediči je dobila potpunu slobodu, ali će ostati u miru sa kraljem. Kraljica-majka je takođe vraćena u kraljevsko veće.[23]

Nakon smrti kraljevog miljenika, vojvode de Luina, 1621. godine, Rišelje je brzo došao na vlast. Godinu kasnije, kralj je nominovao Rišeljea za kardinala, što je papa Grgur XV shodno tome ozvaničio u septembru 1622. godine..[24] Krize u Francuskoj, uključujući pobunu Hugenota, učinile su Rišeljea skoro nezamenljivim savetnikom kralja. Nakon što je 29. aprila 1624. imenovan u kraljevsko veće ministara,[25] sprovodio je intrige protiv glavnog ministra, Šarla, vojvode de la Vievila.[22] Dana 12. avgusta iste godine, la Vievil je uhapšen pod optužbom za korupciju, a kardinal Rišelje je sledećeg dana preuzeo njegovo mesto kao kraljev glavni ministar, iako je kardinal de la Rošefuko nominalno ostao predsednik saveta (Rišelje je zvanično imenovan za predsednika novembra 1629).[26]

Vidi još
Kardinal Mazaren
Marija Mediči
Reference
„Richelieu”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Архивирано из оригинала 29. 7. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019.
„Richelieu, Duc de”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 2022-03-20. г..
„Richelieu, Cardinal”. Longman Dictionary of Contemporary English. Longman. Архивирано из оригинала 6. 10. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2019.
„Richelieu”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 29. 7. 2019.
„Richelieu”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 29. 7. 2019.
Downie 2017, str. 93
Long, Tony. „May 13, 1637: Cardinal Richelieu Makes His Point”. Wired. Архивирано из оригинала 15. 5. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2022.
Bergin 1997, str. 14–15