Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Rakija
ukus istorije, veština pravljenja, umetnost ispijanja
Ilija Malović(autor)
Odlično očuvano

Izdavač: Mladinska knjiga

Rakija je oduvek u našem narodu važila za lek, a mi kao narod smo se dičili svojom veštinom da „pečemo” savršenu domaću šljivovicu, ali i lozovaču, jabukovaču, dudovaču, dunjevaču, kruškovaču i rakiju od svakog drugog voća ili meda, a nekada i od kukuruznog brašna, tikve, žita, krompira ili hleba. Dakle, što u usta to u rakiju!
Sada imate priliku da u novoj knjizi RAKIJA saznate sve o istoriji, proizvodnji i tehnologiji, vrstama rakije, destilerijama i festivalima kao i kako da konzumirate i prepoznate dobru rakiju – tradicionalno piće u Srba. Autori ove knjige (Zoran

Radoman, Vladimir Dulović i Ilija Malović) upustili su se u višegodišnje istraživanje istorije, tradicije i kulture proizvodnje rakije i uživanja u njoj. Knjiga je napisana na zanimljiv i pristupačan način i obogaćena je sa više od 400 sjajnih fotografija koje je većim delom uslikao fotograf Dragan Bosnić. Saznajte sve o RAKIJI na jednom mestu!

Da li znate da je...
... 1909. godine u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Upravi za zaštitu industrijske svojine kazan za pečenje rakije upisan kao patent pod rednim brojem jedan (Jovanović Milan, kazandžija iz Novog Sada)
... Srbija krajem XIX veka bila najveći svetski proizvođač šljiva i šljivovice
... prosečan gubitak u zapremini tečnosti kod šljivovice 4% godišnje (takozvani anđeoski deo – nuspojava starenja u drvenom sudu)
... za aromu i ukus rakije zaslužno i drvo od koga je sud za čuvanje napravljen kao i vreme koje rakija provede u istom
... jabukovača često osnova za specijalne rakije – travarice
... komovica (rakija od grožđa) naša najstarija rakija
... za litar malinovače jačine 40% alkohola potrebno 1,2 kilograma smrznute maline (savremeni tehnološki postupak) ili 16 kg sveže maline (klasičan postupak fermentacije i destilacije)
... izraz „medeni mesec” (vreme ispunjeno ljubavlju, zdravljem i bezbrižnošću) povezan sa rakijom medovačom (tokom prvog meseca braka mladenci bi, po običaju, ispijali velike količine medovine za koju se verovalo da ima afrodizijačka svojstva)
... biljka žuta lincura zbog nekontrolisanog branja dobila status ugrožene vrste i zakonom je zaštićena
... čokanj (fraklić, fićok) danas simbol za domaću rakiju, nekada služio isključivo za ispijanje meke rakije koja nije imala naročito lep miris

Značajno mesto u našoj tradiciji ima rakija – ponos svakog domaćina iz Srbije, a ovo je knjiga koja zaslužuje počasno mesto u biblioteci svake porodice.

RAKIJU NE MORATE DA PIJETE, ALI MORATE DA JE IMATE!

2017; Tvrd povez; ćirilica; 29 cm; 385 str.; 978-86-7928-424-2;

MAGIJA RAKIJE: Ukus istorije, vještina pravljenja, umjetnost ispijanja
Urednici portala Rakija, Ilija Malović, Zoran Radoman i Vladimir Dulović, nakon četiri godine terenskog, praktičnog i teorijskog istraživanja rakije napisali su knjigu o ovom nacionalnom piću.
Knjiga sadrži 400 fotografija i oko 400 stranica na kojima su naučne činjenice, ali i zanimljivosti, recepti, savjeti. Knjiga posmatra rakiju kao produkt tradicije, kulture i istorijskog trajanja srpskog naroda.ZAŠTO BAŠ RAKIJA?
Kad neko poželi da upozna jedan narod, on želi da sve u vezi s njim čuje, vidi, opipa, okusi, omiriše – da ga doživi svim čulima. U tom upoznavanju neminovno je susresti se s ratničkom prošlošću, tradicijom, kulturom, umetnošću, politikom, ali sve te pore života jednog naroda neraskidivo su povezane s njegovom gastronomijom.

Posebnu ulogu u ukusu naše tradicije ima rakija, čija aroma daje poseban značaj svemu što nas čini Srbima. Ona je važna karika u takozvanom brendiranju tradicije, ukusan tečni dokaz da je narod Srbije oduvek imao razvijen osećaj za detalje i razlike kad je kvalitet u pitanju, da je umeo da primeti, oseti, ceni.

Kako je sve što je sakriveno od očiju sveta sakriveno i od pažnje koju bi svet mogao da mu pokloni, ova knjiga pisana je sa željom da se i nama i svetu predstavi važan deo identiteta našeg naroda, deo koji je svedok istorijskog trajanja i sprege kvaliteta i tradicije.

Istina o rakiji dugo je bila obavijena velom dubokih predrasuda i autostereotipa s jedne strane: za rakiju se govorilo da je piće za siromahe, gubitnike, nasilnike, za one koji ne znaju za bolje. S druge strane, istina o srpskoj rakiji sklanjala se iza zida elitizma onih koji su je prikazivali isključivo kao proizvod tajnovitog hemijskog procesa i onih koji su poznavali tradiciju dobre rakije ali su je sebično čuvali, nisu je delili ni zapisivali.

Autori ove knjige su se zato upustili u višegodišnje istraživanje istorije, tradicije i kulture proizvodnje rakije i uživanja u njoj. Istraživanje je obuhvatilo potragu za pisanim izvorima i dokazima o trajanju rakijske kulture na prostorima današnje Srbije, kao i konkretan terenski rad, razgovore, degustiranje i ocenjivanje onoga što rakijska kultura ima da ponudi.

Na stranicama ove knjige čekaju nas uzbudljive priče, sjajne fotografije, male tajne velikih majstora, vredne litre tečnog voćnog zlata i uživanje svim čulima. Naspite sebi čašicu rakije i krenite s nama kroz rakijsku istoriju. Živeli!

OD ALKOHOLA DO RAKIJE

Kao i iza svakog drugog kvalitetnog proizvoda, tako se i iza rakije kakvu znamo danas proteže dugi niz vekova, čak milenijuma, domišljanja mnogih mudrih ljudi te tehničkih inovacija velikih naučnika i veštih pronalazača.

Kome je proces pečenja rakije makar i ovlaš poznat sve se može činiti ,,prosto k’o pasulj“, pa će se mnogi začuditi zbog saznanja da je čovečanstvo kroz najveći deo svoje istorije živelo bez destilovanih alkoholnih pića i da je tek nekolicina učenih ljudi imala ideju da tako nešto uopšte može i postojati. Rakija, viski, konjak ili votka su sa nama tek nekoliko stotina godina, što je po istorijskim merilima tek nedavna prošlost, posebno ako se uporedi sa proizvodnjom drugih alkoholnih pića poput vina i piva, u kojima ljudi uživaju već hiljadama godina.

Stoga se može slobodno reći da je rakija piće uznapredovale civilizacije, za koje treba da zahvalimo ne pukom slučaju već stolećima rada i naučnog usavršavanja. Utoliko je njeno prisustvo među nama zanimljivije i vrednije.