Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Nekorišćeno, tvrd povez, omot, veći format
Аутор - особа Rohde, Erwin, 1845-1898 = Роде, Ервин, 1845-1898
Наслов Psyche : kult duše i vera u besmrtnost kod Grka / Ervin Rode ; prevele s nemačkog Drinka Gojković (prva knjiga), Olga Kostrešević (druga knjiga)
Јединствени наслов Psyche. српски језик
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2024
Издавање и производња Beograd : Zlatno runo : Milstone, 2024 (Valjevo : Topalović)
Физички опис 433 str. ; 25 cm
Други аутори - особа Gojković, Drinka, 1947- (преводилац)
Гојковић, Дринка, 1947- (преводилац)
Kostrešević, Olga, 1937- (преводилац)
Кострешевић, Олга, 1937- (преводилац)
Збирка ǂBiblioteka ǂZlatno runo
ISBN 978-86-89717-58-7 (ZR; karton sa omotom)
Напомене Prevod dela: Psyche / Erwin Rohde
Tiraž 500
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Предметне одреднице Грци -- Религија
Култ душе -- Грчка
Грчка филозофија, античка

Verovanje u dušu i kult duše u Homerovim epovima; Odvođenje iz carstva smrtnih. Ostrva blaženih; Pećinski bogovi. Odvođenje iz sveta smrtnih u brda; Heroji; Kult duše (Kult htonskih bogova, Negovanje i poštovanje mrtvih); Eleusinske misterije; Predstave o životu na onom svetu. Druga knjiga: Izvori vere u besmrtnost (Trakijski kult Dionisa); Dionizijska religija u Grčkoj i njeno sjedinjenje sa apolonskom religijiom, Ekstatička mantika, Katartika i sablasna prinuda, Askeza; Orfici; Filozofija; Laici; Platon; Pozno doba Helenstva (Filozofija, Narodna vera).

Ova knjiga želi da pruži doprinos istoriji grčke religije na taj način što izlaže mišljenja Grka o životu ljudske duše posle smrti.

Takav poduhvat mora u posebnoj meri da se bori s teškoćama koje se postavljaju pred svako istraživanje religioznog misaonog života kod Grka.

Budući da je prirodno nastala, a ne da je ustanovljena, grčka religija nikada nije dala pojmovni izraz mislima i osećanjima koja su je iznutra određivala i spolja oblikovala. Ona se pokazivala samo u religioznim radnjama; u njoj ne postoje nikakve religiozne knjige iz kojih bi se mogao pročitati najdublji smisao i sklop ideja kroz koje Grk stupa u odnos prema božanskim silama koje je stvorilo njegovo verovanje.

Misao i fantazija grčkih pesnika obavijaju ono jezgro grčke narodne religije, koje uprkos ili upravo zahvaljujući odsustvu pojmovnog razvoja sa čudesnom sigurnošću čuva svoj prvobitni oblik. Jedine dokumente o grčkom religioznom misaonom životu pružaju nam, u onome što je od njihovih spisa stiglo do našeg vremena, pesnici i filozofi. Oni su nužno bili vodiči i u istraživanju koje je ovde preduzeto.

Ali, iako u sklopu grčkog života religozna shvatanja pesnika i filozofa već po sebi i za sebe predstavljaju važan deo grčke religije uopšte, ona ipak samo omogućavaju da se spozna stav koji je određeni pojedinac, uživajući punu slobodu odlučivanja, zauzeo u odnosu na religiju otaca.“
- Ervin Rode