Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Ђуковић, Исидор, 1927- = Đuković, Isidor, 1927-
Наслов Пријепољска битка : 4. децембра 1943. године / Исидор Ђуковић
Врста грађе стручна монографија
Језик српски
Година 1999
Издавање и производња Београд : Републички одбор СУБНОР-а Србије ; Пријепоље : Општински одбор СУБНОР-а, 1999 (Београд : Стручна књига)
Физички опис 184 стр., [2] пресавијена листа : илустр. ; 21 cm
Напомене Тираж 600
Библиографија: стр. 163-164.
Предметне одреднице Народноослободилачка борба 1941-1945 -- Пријепољска битка -- 1943
УДК 940.542/.543(497.11)
Bitka za Prijepolje (septembar 1943) je bila bitka za Prijepolje koja se odigrala u noći između 11. i 12. septembra 1943. između snaga Jugoslovenske Vojske u Otadžbini koje su napadale garnizon sila osovine u Prijepolju sastavljen od oko 2,000 pripadnika odreda 118 Nemačke lovačke divizije i Sandžačke muslimanske milicije. Jugoslovenske snage su bile pod komandom Vojislava Lukačevića i Rudolfa Perhineka i brojale su oko 1.500 vojnika Prvog i Drugog Mileševskog korpusa koji su nakon celodnevnih uličnih borbi oslobodili grad.

Pozadina
Kada je krajem 1943 objavljena vest o kapitulaciji Italije komandant Jugoslovenske Vojske u Otadžbini general Dragoljub Mihailović je izdao naređenje svojim jedinicama za sprovođenje niza ofanzivnih operacija protiv Nemačkih jedinica u istočnoj Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Sandžaku.[1] Pukovnik Vilijam Bejli, vođa Britanske misije u štabu JVuO generala Mihailovića je dobio naređenje da sa jednim odredom četnika ode u Berane i primi predaju italijanske divizije "Venecija" pre nego što u Berane stignu Nemci.[2] Na njihovom putu prema Beranama se nalazilo Prijepolje.[2]

Nemačke jedinice su brzim manevrima uspele da preuzmu od Italijanske vojske veća naseljena mesta u Sandžaku, među njima i Prijepolje koje su zauzeli 9 septembra 1943. Kada su primetili da su ih Nemci pretekli i da su pre njih zauzeli Prijepolje od Italijana, Perhinek i Lukačević su predložili Bejliju da organizuju napad na Prijepolje i oslobode ga. Bejli je bio skeptičan jer je smatrao da nemaju dovoljno vojnika na raspolaganju, ali je prihvatio ovaj predlog kada su ga Lukačević i Perhinek ubedili da su sposobni da veoma brzo mobilišu dovoljan broj vojnika za ovu operaciju.[3]

Vojne formacije
Lukačević je u noći između 9. i 10. septembra 1943 naredio opštu mobilizaciju radi popunjavanja formacija Prvog i Drugog Mileševskog korpusa.[4][5] U bici za Prijepolje su učestvovali Prvi Mileševski korpus pod komandom Radomana Rajlića i Drugi Mileševski Korpus JVuO pod komandom Vuka Kalaitovića.[6] Glavnokomandujući četničkih odreda od oko 1.500 vojnika[7][8] u napadu na Prijepolje je bio Vojislav Lukačević uz pomoć koju mu je pružao Rudolf Perhinek.[9] U napadu je bio prisutan i britanski pukovnik Vilijam Bejli[1] i američki kapetan Valter Mensfild.[7]

U pojedinim izvorima se navodi da je garnizon sila osovine u Prijepolju brojao 2.000 vojnika.[10] Od ukupnog broja pripadnika sila osovine u Prijepolju oko 1,000 je bilo vojnika[2] motorizovanog bataljona iz 118 Lovačke Divizije ojačanog tenkovskom podrškom a ostatak su činili pripadnici Sandžačke Muslimanske milicije.[7] Nemci su naoružanjem koje su oduzeli od Italijana naoružali pripadnike Muslimanske milicije.[11] U borbu protiv odreda JVuO u Prijepolju se dva dana nakon oslobođenja Prijepolja uključila i avijacija Nacističke Nemačke.

Bitka
Prema posleratnim četničkim izvorima pre napada na Prijepolje izvršeno je opkoljavanje Prijepolja od strane jedinica Drugog Mileševskog korpusa i blokada komunikacija Prijepolje - Pljevlja i Prijepolje - Priboj od strane jedinica Drugog Mileševskog korpusa.[6]

Napad četnika na snage sila osovine u Prijepolju je počeo tokom noći između 11 i 12 septembra 1943. Pojedini izvori navode da je noćni napad četnika odbijen, ali da su četnici nastavili sa drugim napadom 12 septembra oko podneva a zatim i u 16 časova kada su uspeli da potisnu nemačke i muslimanske snage.[12] Posle celodnevne borbe vojnici četničkih odreda JVuO pod komandom Lukačevića su porazili nemačke snage i oslobodili grad.[13][14] Kapetan Mensfild je u svom izveštaju savezničkoj komandi naveo da je prilikom napada četnika na Prijepolje ubijeno oko 200 Nemaca.[15] Kirk Ford navodi da je broj poginulih pripadnika sila osovine bio oko 100.[14] Broj poginulih četnika nije nikad precizno utvrđen i u raznim izvorima se kreće od 27 pa do 150.[7] Dva dana posle oslobođenja Nemačke snage su avionima bombardovale grad kada su poginula još dva vojnika četničkih odreda jugoslovenske vojske.[7] Ostatak nemačke posade se povukao prema Pljevljima.[8] Jugoslovenski vojnici su u Prijepolju zaplenili bogat ratni plen.[16] Mensfild dalje izveštava da je borbeni moral vojnika četničkih odreda tokom bitke za Prijepolje bio "na najvećoj visini" i da su oni zaplenili oko 1.500 pušaka, jedan tenk, veliku količinu municije i veći broj kamiona koji su poslužili za formiranje motorizovanog odreda.[7]

Lukačević je po oslobođenju Prijepolja izdao proglas u kojem je naveo da je Prijepolje oslobođeno i pozvao je pripadnike naoružanih komunističkih odreda na predaju.[17] Novoformirani motorizovani odred je odmah posle ove bitke produžio preko Bijelog Polja prema Beranama.[7] U Prijepolju je ostavljena posada od svega 40 vojnika JVuO tako da su jake komunističke snage ušle u nebranjeno Prijepolje 26 septembra 1943.[7]

Radio BBC i komunistička istoriografija
Britanska radio stanica BBC je iz Londona emitovala vesti da su komunisti oslobodili Prijepolje što je izazvalo veoma veliki gnev i razočarenje u četničkim redovima.[18][19] Netačno izveštavanje radija BBC i pripisivanje komunistima četničkih pobeda nad snagama sila osovine u poslednjim godinama rata je u Jugoslaviji inspirisalo izreku "lažeš kao London".[19]

U istoriografiji objavljivanoj u toku vladavine komunista u SFRJ uglavnom je navođeno da su četnici bili poraženi prilikom napada na Prijepolje i da su bili prinuđeni da se povuku uz velike gubitke.[20][21] Jedan broj izvora iz ove kategorije ipak navodi da su četnici zaista uspeli da zauzmu Prijepolje, ali ističu da je to bilo bez borbe jer su se iz Prijepolja povukle i Italijanske i Nemačke snage kao i formacije Muslimanske milicije Sandžaka pa su četnici preuzeli nebranjeni grad.[22]

Reference
Западне силе и Југославија у Другом светском рату: долазак комуниста на власт 1944. год, Зоран Д Кнежев, Evro, 2003 - 651 страница
Италијанска војска и четници у Другом светском рату у Југославији: 1941-1943, Коста Николић, Institut za savremenu istoriju, 2009, str 440
Patriot Or Traitor: The Case of General Mihailovich : Proceedings and Report of the Commission of Inquiry of the Committee for a Fair Trial for Draja Mihailovich, Committee for a Fair Trial for Gen. Draza Mihailovich. Commission of Inquiry, Hoover Institution Press, 1978, str 145
Kontrarevolucija u Crnoj Gori: četnički i federalistički pokret 1941-1945, str 395
Draža Mihailović i Ravna Gora: Brisani prostor 1943, Miloš Aćin-Kosta, 1986, str 1837 "У току ноћи 9/10 септембар Лукачевић је издао наређење за општу мобилизацију..."
Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš"., Томови 9-11, str 96
Дејан Сегић, Четници и капитулација Италије 1943, Војно-историјски гласник 1/2011, Институт за стратегијска истраживања - одељење за војну историју министарства одбране Републике Србије, стр 203 - 206
Diverse Forces in Yugoslavia, 1941-1945, Bosko S. Vukcevich, Authors Unlimited, 1990, str 146, "Mihailovich's officers Lukacevich and Perhinek mobilized some 1500 Chetniks on short notice for a night attack on Prijepolje ."
Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića, Opštinska zajednica obrazovanja, 1997 Том 17, str 273 "...Лукачевића , главно четничког команданта борбе са Немцима на Пријепољу ...
- Захтев за рехабилитацију Драже Михаиловића, Српска либерална странка
Mihailović prema nemačkim dokumentima, Ivan Avakumović, Savez Oslobodjenje, 1969 - str 183
Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića, Том 17, Opštinska zajednica obrazovanja, 1997, str 264
Williams, Heather (1994) The Special Operations Executive and Yugoslavia, str 174, "At Prijepolje Lukačević's forces fought with and defeated the Germans...."
OSS and the Yugoslav Resistance, 1943-1945, Kirk Ford, Texas A&M University Press, 1992, str 249
Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića, Opštinska zajednica obrazovanja, 1997 Том 17, str 273 "...убивши притом око 200 Немаца...
Romanijski kliktaji i krici, Radomir Živković, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str 203
Suđenje članovima političkog i vojnog rukovodstva organizacije Draže Mihailovića: stenografske beleške, Prosveta, 1945, str 376
Operacija Vazdušni most, Miodrag D. Pešić, Pogledi, 1997, str 79 "... пуковник Бејли и потпуковник Перхинек су чули преко радија да Би - Би - Си јавља како су партизани преотели Пријепоље од Немаца . Запрепашћени ..."
The Web of Disinformation: Churchill's Yugoslav Blunder, Harcourt Brace Jovanovich, 1990, str 153 "This was one of many glaring dishonesties that gave birth to the expression, widespread in Yugoslavia during the last phase of the war, "You lie like London"."
Ćuković, Mirko (1964). „Proboj u Sandžak, borbe i neprijateljska ofanziva krajem 1943. godine”. Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. стр. 875.
Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavljevića: 14., 15. i 16. jun 1974. godine, Том 4, str 205
Les événements cruciaux de la guerre de libération nationale au Monténégro en 1943, Istorijski institut SR Crne Gore, 1985 - str 547