Povest istorijske misli I i II, od Homera do 21. veka


Ubaci u listu želja
Broj aukcije: 45317969
Preostalo vreme: Završena! (26. okt 2016, 11:42h)
Broj ponuda: 0 ponuda
Aktuelna ponuda: 1.300 din
Kupi odmah: 1.500 din
Slanje paketa:
Plaćanje:
Plaćanje pre slanja
Lično plaćanje
Stanje: Nekorišćeno
Garantni list: Ne
Prodavac

jacica (551)

 
400 ocena
Bronzani palac se dobija sa 400 jedinstvenih pozitivnih ocena.

Ocene: 100% pozitivnih
Lokacija:
Novi Sad,
Novi Sad, Srbija

Sve aukcije prodavca
Pitanje za prodavca

  Aktiviraj podsetnik

Limundo zaštita

Detalji aukcije

Opis predmeta

I više od 50% jeftinije nove knjige!

Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića

"Autor grupa autora / group of authors
Oblast istorija / istorija kulture
Biblioteka Istorijska
Datum objavljivanja 21.10.2013.
Format 22.5 x 14
Težina 1050
Broj strana 887
Cena 2600din / 24.76€
Povez Meki
Pismo Latinica
ISBN 978-86-7543-273-9
Prevodilac Olga Vuković, Jelena Budimirović, Slađana Madžgalj
Priređivač Oto Luthar

Knjiga koja je pred vama posvećena je povesti ideje o istoriji. Tačnije, nastanku i razvoju interesovanja za čuvanje sećanja na život ljudi u prošlosti, počev od predstava o minulom životu naroda istočnog Mediterana pa sve do kompleksne teorije i filozofije istorije. U tom dugom vremenskom rasponu posebno smo želeli da istaknemo vreme i okolnosti u kojima je sazrevalo shvatanje da istoriografija nije stvar „zamrznutog uma koji se drži dosadne rutine" i ono smešno i čudesno u našim životima pretvara u hladno i „bezosećajno", već pre svega rezultat večite tenzije između prošlosti i sadašnjosti. Pri tome nas nisu zanimala samo gledišta poznatih autora nego i stavovi nekih manje znanih i manje priznatih istoričara. Zbog toga su se pored Hekataja, Herodota i Tukidida... ovde našli i Efor, Kasije Dion, Velej Paterkul, Svetonije Trankvil... I zbog toga smo se u pregledu vizantijske istoriografije pored Pavla Đakona i kneginje Ane Komnine bavili i Teofilaktom Simokatom i Kekavmenom. Najzad, upravo zbog poruke koja se skriva u navedenoj sintagmi iz Aleksandrijskog kvarteta Lorensa Darela, nismo se zaustavili kod Hejdena Vajta već smo nastavili sa Jirgenom Kokom, Rožeom Šartijeom, Gabrijelom Špigel, Frankom Ankersmitom, Hansom Kelnerom, Đovanijem Levijem, Kitom Dženkinsom... Upravo oni su, naime, posebno jasno naglašavali da istoriografija ne može imati neposredne praktične ciljeve, da je reč o nauci o verovatnom, pa utoliko pre i o nauci podložnijoj manipulacijama. Pogotovo onda kada politika bilo koje vrste uzurpira prošlost"

Pogledajte i preostalu moju ponudu i sretna licitacija!