Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Agriculture et Capitalisme, Claude Faure

Kapitalizam
Izvor: Wikipedia
Idi na navigacijuIdi na pretragu
Kapitalizam je ekonomski sistem zasnovan na privatnom vlasništvu kapitala.

Ekonomija
GDP nominal per capita world map IMF 2007.PNG
[ Pokaži ]
Ekonomija po regijama
Generalni aspekti
Razvoj ekonomske misli
Mikroekonomija • Makroekonomija

Metodologija
Bihejvioristička • Komputacijska
Ekonometrija • Evoluciona
Eksperimentalna • Teorija igre
Matematička • Društvena psihologija

Polja i podjele
Razvoj • Rast • Historija
Međunarodna trgovina • Rad
Ekonomija bogatstva • Finansijska
Monetarna teorija • Javni sektor
Industrijska organizacija • Zakon
Ekološka • Ekonomski sistemi
Prirodni resursi • Poljoprivreda
Okruženje • Regionalna nauka
Gradska • Kultura • Zdravlje
Kategorija:Ekonomija
Časopisi • Publikacije
Kategorija:Ekonomija • Teme • Ekonomisti

[ Pokaži ]
Ekonomske ideologije
Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi
U najopštijem smislu kapitalizam označava ekonomski sistem u kojem su sva ili veći deo sredstava za proizvodnju u privatnom vlasništvu, i u kojem se investicije, proizvodnja i plasman dobara raspoređuju pre svega po zakonima slobodnog tržišta. Ovo znači da je opšte opredeljenje i primarni cilj vlasnika kapitala pre svega ostvarivanje profita.

Kapitalizam je, dakle, suprotan komunizmu i socijalizmu, sistemima u kojima su sredstva za proizvodnju pretežno u državnoj ili zajedničkoj (društvenoj) svojini, a primarni cilj vlasnika kapitala nije ostvarivanje profita već socijalne pravde ili nešto drugo. Kapitalizam se razlikuje i od feudalizma, u kojem je bilo moguće privatno upravljati zemljom (teritorijom) ali je zemlja formalno bila vlasništvo države odn. kralja.

Većina teoretičara se slaže da se kapitalizam utemeljio u 18., 19. i 20. veku, i to tokom era industrijske revolucije i evropskog imperijalizma (Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks), velike depresije (Džon Mejnard Kejns) i tokom Hladnog rata (Fridrih Hajek, Milton Fridman). Ovi teoretičari se slažu i oko osnovnih karakteristika kapitalizma:

kapital je u privatnom vlasništvu
odluke se donose u odnosu na tržište
trgovina je rezultat dobrovoljnog ugovora između prodavca i kupca
prisutan je tržišni, preduzetnički mentalitet
postoje pravni i drugi mehanizmi zaštite privatne svojine i ugovora
Većina teoretičara se takođe slaže da kapitalizam kao sistem generiše veći i brži ekonomski rast od drugih danas poznatih sistema. No, već kod sledećeg pitanja, "zbog čega je to tako" dolazi do većih razilaženja. Neki smatraju da je glavni razlog ekonomskog rasta privatna svojina, drugi misle da je slobodno tržište, treći ističu da ekonomski rast dolazi zapravo od eksploatacije radne snage, četvrti smatraju da rast dolazi zapravo od globalnog rasta. Karakterologija kapitalizma dakle donosi sledeće nedoumice:

da li je kapitalizam "stvarni" sistem ili samo ideal
da li stvarno postoji u nacionalnim ekonomijama, a ako ne, koji nivo kapitalizma su postigle sadašnje nacionalne ekonomije
da li se pojavio na određenom mestu u određeno vreme ili je postojao oduvek u manjim pojavnim oblicima
da li je isključivo ekonomski sistem, ili je i politički, socijalni i kulturološki
da li je samoodrživ ili nije
da li je racionalan ili nije
da li ima tendenciju da obogaćuje šire slojeve ljudi ili da ih osiromašuje

Sadržaj
1 Etimologija
2 Karakteristike kapitalizma
2.1 Pravo na privatnu svojinu
3 Eksterni linkovi
Etimologija
Poreklo reči kapital dolazi iz tradicije posedovanja i trgovine životinjama. Latinski koren reči kapital je capitalis, a potiče od pra-indo-evropskog kaput, koje znači glava. Na ovaj način je prebrojavana stoka (što više glava, to bolje). Anglo-američki pojmovi za imovinu i stoku, chattel i cattle, imaju isto poreklo.

Jezička veza između ekonomije i trgovine stokom može se uočiti i u nazivima novca u mnogim zemljama: fee (faihu), rupee (rupya), buck (a deerskin), pecuniary (pecu), stock (livestock), i peso (pecu or pashu).

Prvu upotrebu reči kapitalizam nalazimo kod engleskog noveliste Tekirija, 1854. godine sa značenjem "posedovanje kapitala". Prudon je 1867. godine uveo termin "kapitalista" kako bi označio "posednika kapitala". Marks i Engels ističu "kapitalistički oblik proizvodnje" i takođe koriste termin "kapitalisti" kako bi označili "privatne posednike kapitala". Do početka 20. stoleća, termin je ušao u široku upotrebu, i nalazimo ga u radovima Maksa Vebera "Protestantska etika i duh kapitalizma" (1904) i Vernera Sombarta "Moderni kapitalizam" (1906).

Po Marksovoj teoriji ideologije, dominantna ekonomska klasa ima svoju ideologiju, koja služi njenim klasnim interesima. Ideologija "kapitalističke klase", koju zovemo i buržoazija ("buržuji") -- ekonomski liberalizam -- takođe je nazivana kapitalizam. Vremenom je i ovaj smisao ušao u širu upotrebu i danas teoretičari i pobornici ekonomskog liberalizma sebe nazivaju kapitalistima iako ne poseduju sredtva za proizvodnju.

Karakteristike kapitalizma
Glavne odlike kapitalizma su opšte prihvaćene, a to su: privatni sektor, privatna svojina, slobodo preduzetništvo, profit, ekonomski rast, ekonomska pokretljivost, nejednaka raspodela bogatstva, konkurencija, samo-organizovanje, i prisustvo slobodnog tržišta (uključujući i tržište radne snage)

Pravo na privatnu svojinu
Osnovna odlika kapitalizma je institucija vladavine prava u uspostavljanju i zaštiti privatne svojine, uključujući najznačajniju, privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju.

Privatnu svojinu su priznavali i neki raniji pravni sistemi, npr. Rimsko pravo, ali je zaštita ovih prava bila problematična u praksi pošto Rim nije imao policiju. Ovaj i njemu slični pravni sistemi prisiljavali su slabijeg da prihvati vođstvo jačeg (gospodara ili lorda), i da mu plaća za zaštitu.

Stoga je institucija vladavine prava omogućila:

veću nezavisnost
jasno i dokazivo zaštićeno vlasništvo
standardizaciju i uceljenje pravila i informacija o imovini na široj teritoriji (države, regije, sveta)
povećanje poverenja koje proističe iz izvesnosti kazne za prekršaj ugovora o ekonomskom odnosu
formalnije i složenije sačinjene izjave o vlasništvu koje omogućuju veće učešće u podeli rizika i vlasništva u korporacijama, kao i obezbeđenje od rizika
veću pristupačnost zajmovima za nove projekte, pošto više stvari može da se koristi kao zalog za zajmove
lakši i pouzdaniji pristup informacijama o kreditnoj istoriji i vrednosti aktive (imovine)
povećana razmena, usaglašavanje i prenošenje prava na vlasništvo i imovinu, koja je utemeljila stvaranje nacionalnih tržišta i lakši prenos imovine
DRUŠTVO
Od zemlje za ljude do zemlje za kapital
Neposredni povod za aktuelne ​protest​e​ poljoprivrednika su predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će imati negativne posledice na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Odvajanje poljoprivrednika od zemlje, te​ pretvaranje zemlje u robu​ podređen​u​ pritisku tržišta ​koja ​se koncentriše u malo ruku sve bogatijih, osiromašujući sve veći broj ljudi, nužna je pretpostavka kapitalizma. Dovoljno je okrenuti se realnoj istoriji koja govori o prinudnim ograđivanjima, proterivanjima, pljačkanjima i ubijanjima u agrarnoj oblasti.
Maja Solar01.12.2015.
foto: eLKayPics / Lutz Koch
Jednom davno bili su neki koji su ogradili zajedničku zemlju. Oni su bili nosioci progresa, jer je neprivatizovano zemljište bilo jalovo, neraskrčeno ili ne toliko produktivno, baš zato što niko nije imao interesa da ga poboljšava, unapređuje i obrađuje dok nije postalo njegovo, privatno.

Otprilike tako bi glasila priča o zemlji koju bi ispričao bilo koji „modernizator“ svog vremena, od onih što se kunu u oslobađanje produktivnosti, individualne slobode i ekonomski progres koji izviru iz neprikosnovene i maltene svete institucije privatnog vlasništva.

Bilo je, naravno, i onih koji su se tome protivili, i u toj vrsti literature predstavljani su kao kočničari progresa. Svi oblici zajedničkog vlasništva prikazani su kao oblici vlasništva koji koče uvećanje produktivnosti i ne oslobađaju kreativne energije preduzetništva.

U toj priči, dakle, jedni su marljivi, štedljivi i preduzimljivi, dok su drugi lenji, rastrošni ili naprosto nezainteresovani da poboljšaju zemljište, a možda se samo nisu prvi dosetili da prigrabe za sebe ono što je bilo zajedničko. Ovi prvi su, navodno, svojim radom, zalaganjem i štedljivošću nagomilali bogatstvo, dok su ovi drugi ostali bez ičega i bili primorani da prodaju vlastitu radnu snagu. I tako je nastao kapitalizam…

Naravno, ako nam nije do ispredanja mitskih priča, onda se moramo okrenuti istoriji i videti da je stvar bila stravično surova. Narativ o prvobitnoj akumulaciji ispričan kao moralna fabula o vrednima i dosetljivima spram lenjih i nepreduzetnih predstavlja slikovito opravdavanje kapitalističkog režima vlasništva. Ali realna istorija pokazuje da je stvar bila daleko od idilične i da je zapečaćena silom, brutalnošću i nezapamćenom nasilnom izvlašćenju velikog dela stanovništva. Ideolozi svetog prava privatnog vlasništva prikazuju istoriju kapitalizma zasnovanu na vrednoći, radinosti, štedljivosti i povećanju proizvodnosti rada, dok istorija zapisuje ograđivanja, proterivanje, eksproprijaciju stanovništva, pljačkanje i ubijanje, strahovito siromaštvo i glad. Kapitalizam je nastao u krvi i nasilju.

Podržite nas!
Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.
Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

Zemlja nije uvek bila roba
Nekada zemljište nije bilo sredstvo za eksploataciju tuđeg rada, već egzistencijalna osnova za one koji ga obrađuju. Pre kapitalizma zemlja nije bila roba, jer je suštinski bila izvan tržišnih odnosa (extra commercium) i predstavljala je izvor samoodržanja. Višak proizvoda prodavao se na lokalnom tržištu (po sasvim drugačijim tržišnim načelima od onih koja će nastati s kapitalizmom), ali je poljoprivreda uglavnom bila orijentisana na proiz