Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Nekorišćeno, tvrd povez, omot, veći format

Аутор - особа Вилсон, Томас Вудро, 1856-1924 = Wilson, Thomas Woodrow, 1856-1924
Наслов Нова слобода ; Додатак издању Влада Сједињених Америчких Држава / Вудро Вилсон ; [превод "Нова слобода" Ђорђе Пејановић, "Влада САД" Драгомир Иконић]
Јединствени наслов ǂThe ǂnew freedom. српски језик
Врста грађе стручна монографија
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2022
Издање Репринт издање из 1930.
Издавање и производња Београд : Albion Books, 2022 (Ваљево : "Топаловић")
Физички опис 126, ХVI, 301 стр. ; 25 cm
Други аутори - особа Пејановић, Ђорђе, 1878-1962 (преводилац)
Pejanović, Đorđe, 1878-1962 (преводилац)
Иконић, Драгомир, 1883-1957 (преводилац)
Ikonić, Dragomir, 1883-1957 (преводилац)
Крстић, Милан, 1989- (аутор додатног текста)
Krstić, Milan, 1989- (аутор додатног текста)
ISBN 978-86-89237-57-3 (картон с омотом)
Напомене Ауторова слика
Превод дела: The new freedom / Woodrow Wilson
Тираж 1.000
Стр. 9-12: Вилсонова политичка мисао и пракса – поглед са дистанце од једног века / Милан Крстић.
Предметне одреднице САД -- Политичке прилике -- 20в
САД -- Влада -- 20в

"Vizionarstvo i ideje Vudra Vilsona imali su veliki uticaj na tok istorije. U studiji o istoriji ideja u spoljnoj politici SAD Volter Rasel Mid imenuje čitav jedan pravac razmišljanja o ulozi SAD u svetu kao „vilsonizam”, upravo prema idejama 28. predsednika SAD. O važnosti Vilsonovog programa „14 tačaka” za kreiranje svetskog poretka nakon Prvog svetskog rata pisane su hiljade studija.
Istorijske i politikološke studije nisu se zadržale samo na idejama 28. predsednika SAD, već su veoma kvalitetno obrazložile i važnost praktičnog diplomatskog delovanja Vudra Vilsona, kako za ulazak SAD u Veliki rat, koji je ključno uticao na njegov ishod, tako i za oblikovanje novog poretka na mirovnoj konferenciji u Parizu nakon rata. Pri tome, ne misli se samo na kapitalne studije uglednih istoričara iz inostranstva, poput Margaret Makmilan i njenih „Mirotvoraca”, već i na izuzetan doprinos domaćih uglednih istoričara, poput Andreja Mitrovića ili Čedomira Popova. Zbog toga je u domaćoj javnosti prilično poznato da je Vudro Vilson jedan od „zaslužnih” što su danas Vršac, Kikinda, Zrenjanin i brojni drugi banatski gradovi ipak deo Srbije.
Vilsonove ideje i prakse „rimuju” se sa današnjim problemima i imaju veliku relevantnost. Pri tome, ne misli se samo na probleme i otvorena društvena pitanja u SAD, već i širom sveta – računajući i Srbiju i čitav region Zapadnog Balkana. Zbog toga je novo izdanje ove knjige od velike važnosti za razumevanje „takta” društvenih odnosa i istorijske dubine koju poseduju mnogi otvoreni problemi u savremenim državama. Vilsonove ideje mogu inspirisati mnoge i da ih u savremenoj praksi prilagode i upotrebe u korist čitavog društva."