Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор Крешић, Огњен, 1985-
Krešić, Ognjen, 1985-
Наслов Манастир Хиландар и источни Балкан у XVIII веку : културне и економске везе / Огњен Крешић ; одговорни уредник Војислав Г. Павловић
Остали наслови Monastery Hilandar and the Eastern Balkans in the 18th century
Језик српски
Врста грађе научна монографија
Година 2021
Издавање и производња Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021 (Београд : Birograf comp)
Други аутори Павловић, Војислав, 1958- (одговорни уредник)
Pavlović, Vojislav, 1958- (одговорни уредник)
Физички опис 251 стр. ; 24 cm
Збирка Посебна издања / Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт ; 151
Напомене На спор. насл. стр.: Monastery Hilandar and the Eastern Balkans in the 18th century
"Књига која се налази пред читаоцима представља измењену и допуњену верзију док. дисерт. 'Манастир Хиландар и Бугари у XVIII веку: културне и економске везе', одбрањене 28. јануара 2021. године на Филоз. фак. Универзитета у Новом Саду." --> Уводна реч
Тираж 300
Напомене и библиографске референце уз текст
Summary: Monastery Hilandar and the Eastern Balkans in the 18th century : cultural and economic ties
Библиографија: стр. 227-244
Регистар.
ISBN 978-86-7179-115-1 (брош.)
Предметне одреднице Манастир Хиландар -- 18. в.
УДК 271.2-726.1(560)-523.6-9(495.631)"17"
94(497)"17"
Датум креирања записа 13. 12. 2021

У зњ 9
Досадашња истраживања повести Хиландара 9
Коришћени историјски извори 14
Приступ теми и структура излагања 21
1. Пгђњ зз
– XVIII ВЕКУ 27
1.1. Османски осамнаести век 27
1.2. Хиландар и османске централне и локалне власти
– очување и проширивање манастирских поседа 33
1.3. Васељенска патријаршија и светогорски манастири 46
1.4. Хиландар и Пећка патријаршија / Карловачка митрополија . . 54
1.5. Унутар манастирских зидова:
братство Хиландара и устројство манастирског живота 64
2. Хц Б –
љњ њ 77
2.1. Путовања монаха у писанију 77
2.2. Оснивање манастирских метоха 81
2.3. Манастирски метоси и присуство Хиландараца
у насељима источног Балкана 86
2.3.1. Пазарџик 86
2.3.2. Стара агора 89
2.3.3. Казанлук 91
2.3.4. Асеновград / Ампелино 93
2.3.5. Ловеч 95
2.3.6. Велико Трново / Алине 96
2.3.7. Ниш 97
2.3.8. Софија 101
2.3.9. Сливен 105
2.3.10. Чирпан 108
2.3.11. Плевен 111
2.3.12. Дупница 111
2.3.13. Везе Хиландараца са становницима других насеља
на источном Балкану 113
3. Пц ц
г Б Х 127
3.1. Друштвено-економски положај хиландарских
приложника у XVIII веку 127
3.2. Начини прилагања манастиру и видови задужбинарства 138
3.3. Поклоничка путовања становника источног Балкана
у Хиландар 143
4. Х
ћ 151
4.1. Хришћани, Ромеји, рци – вишестраност идентитета
у Османском царству 151
4.2. Ко је био Пајсије Хиландарски? 167
4.3. Историја славјанобугарска и њени извори 173
4.4. Историја славјанобугарска и дефинисање бугарског идентитета 182
4.5. Ре
Током XVIII века дошло је до јачања и усложњавања односа између братства манастира Хиландара и становника источног Балкана. Посебно од средине века манастир је стекао посед над низом метоха широм насеља на простору данашње источне Србије и Бугарске. Реч је у највећем броју случајева о градским кућама. Такође, не само да су монаси боравили у овим насељима путујући у писанију, већ су Хиландар сваке године посећивале бројне групе ходочасника из датих области. На тај начин оствариване су двосмерне везе између монаха и верника, које су чиниле да Хиландар буде важан чинилац верске праксе православног становништва источног Балкана у XVIII веку.
During the 18th century, the ties between Hilandar monastery and the inhabitants of the Eastern Balkans became stronger and more complex. Starting from the middle of the century, the monastery acquired a series of estates in settlements across the territory that encompassed modern Eastern Serbia and Republic of Bulgaria. Moreover, not only that the monks visited towns and villages while travelling to collect alms, but also the monastery was visited every year by a great number of pilgrims. Thus, the two-way connections between the monks and the Orthodox population of the Eastern Balkans ensured that maintaining relations with Hilandar remained an important part of the religious practice throughout the researched period.
Keywords:
Hilandar / Orthodox Monasticism / Ottoman Empire / 18th Century / 18th-Century Balkans / Хиландар / Осамнаеастовековни Балкан / Османско царство / Православно монаштво / Манастирска економија / Monastic Economyцепција Историје славјанобугарске и њено место у бугарском препороду 196
љ 209
M H E Bka
IN THE 18TH CENTURY: C E T 217