Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Лебл, Жени, 1927-2009
Наслов Ljubičica bela : vic dug dve i po godine / Ženi Lebl ; [urednik, redaktor i lektor Milan Čolić]
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 1990
Издавање и производња Gornji Milanovac : Dečje novine, 1990 (Novi Sad : Forum)
Физички опис 210 str. : ilustr. ; 23 cm
Други аутори - особа Чолић, Милан (уредник) (уредник)
Садржај Sadrži i : Stihovi 1951-1954
ISBN 86-367-0347-7 ! (бroš.)
Напомене Tiraž 5.000.
Предметне одреднице Голи оток (концентрациони логор) -- У успоменама
УДК 821.163.41-94
886.1/.2-14 istorija golog otoka

o KNJIZI
Ispovest Ženi Lebl o teškim zatvoreničkim danima protkana je ironično-duhovitim opaskama. Podseća na njenu vedrinu, ali i na njena sećanja na stroge nemačke zatvore u kojima je boravila kao mlada devojka. U obraćanjima svojim čitaocima, u cilju da ukaže na sve aspekte zatvora u kojima boravi, Ženi opet opisuje i ljude oko sebe, njihove lične tragedije i razmišljanja, pokušavajući da sebe izostavi iz uloge glavnog protagoniste. Na izdržavanju administrativne kazne Ženi je u periodu od 28.4.1949. do oktobra 1951.g boravila u dva zatvora i tri logora. Najpre u istražnom zatvoru Udbe – Glavnjači, potom u logoru Ramski rit, u blizini Golupca na Dunavu, zatim u zatvoru Zabela kod Požarevca. Poslednja dva odredišta ove zatvorenice bila su na Svetom Grguru i Golom otoku, na Jadranskom moru. Na svim mestima traženo je isto, da se revidira stav, promeni način razmišljanja i javno prizna počinjeni ili ne počinjeni greh.

Svaki Jevrejin koji je preživeo strahote Holokausta Drugog svetskog rata predstavlja roman za sebe. O Ženi Lebl moglo bi da se napiše desetak romana. Nakon ratnih strahota, ona je doživela i nezamislive užase „jugoslovenskog Gulaga“, Golog Otoka.

Ženi Lebl rodjena je 20. juna 1927. godine u Aleksincu. Od 1933. godine živela je u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i nižu gimnaziju. Uoči odvođenja jevrejskih žena i dece u logor na Sajmištu pobegla je u Niš i pod lažnim imenom živela kod Jelene Glavaški, svoje nekadašnje vaspitačice iz dečjeg vrtića. Zbog ilegalnog rada obe su uhapšene 22. februara 1943. godine. Dok je njena spasiteljica odvedena u logor i kasnije streljana, ona je kao maloletna oterana na rad u Rajhu, pa i tamo uhapšena. Oslobođena je iz berlinskog Gestapoa 28. aprila 1945. godine. Po povratku u Beograd završila je gimanziju i studirala pravo i Novinarsko-diplomatsku visoku školu. U isto vreme radila je kao saradnik `Politike`. Pošto je aprila 1949. godine ispričala vic o `ljubicici beloj`, uhapšena je zbog `kleveta protiv naroda i države` i kažnjena `administrativno-prinudnom merom društveno-korisnog rada sa lišenjem slobode u trajanju od godinu dana`. Posle dve i po godine logora u Ramskom ritu, Zabeli, na Grguru I, Grguru II i Golom otoku pomilovana je. Septembra 1954. godine iselila se u Izrael. Posvetila se istraživanju istorije Jevreja na tlu bivše Jugoslavije, naročito u Srbiji i Makedoniji, delimično i u okviru Istorijskog odbora Udruženja Jevreja iz bivše Jugoslavije u Izraelu.

Goli otok (koncentracioni logor) | U uspomenama