Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Pogledajte ostale moje oglase.
Imate u svakom oglasu "ponudi manje" pa da se cenkamo.
Cene nisu fiksne.
Ako se ne snalazite posaljite limundo poruku pa ako se dogovorimo promenicu cenu predmeta za koji ste zainteresovani.

Godina izdanja: 2002
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Kosta Čavoški (26. oktobar 1941, Banatsko Novo Selo, kod Pančeva) je srpski pravnik, teoretičar prava, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademik SANU i član Senata Republike Srpske.


Rođen je 26. oktobra 1941. u Banatskom Novom Selu. Pravni fakultet u Beogradu završio je 29. juna 1964. godine s prosečnom ocenom 9,85, magistrirao na istom fakultetu 1969. godine, a doktorirao 1973. Početkom 1970. godine izabran za asistenta na predmetu Uvod u pravo.

Marta 1973. godine osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog kritike Ustavnih amandmana iz 1971. i podrške profesoru Pravnog Fakulteta Mihailu Đuriću. Potom je 31. decembra 1975. godine jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća izbačen na ulicu zbog tzv. moralno-političke nepodobnosti.[1]

Dobrica Ćosić u svojoj knjizi Piščevi zapisi 1981—1991, na sto dvadeset drugoj strani, o Čavoškom piše: `Najhrabriji i najvredniji opozicionar iz naše grupe, jaka i moralna ličnost i sposoban pravnik`. Njih dvojica su 1984. zajedno napisali program delatnosti Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.

Jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke.

Na Pravni fakultet je vraćen tek 1. januara 1991. godine u svojstvu redovnog profesora. Krajem 2003. godine izabran je za dopisnog člana SANU.

Osnivač je nekadašnje Srpske liberalne stranke. Takođe je i član Tima za odbranu Radovana Karadžića pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu. Kosta Čavoški je član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Srpsku liberalnu stranku Čavoški je osnovao zajedno sa nekoliko viđenijih članova koji su istupili iz Demokratske stranke, a među kojima su bili Nikola Milošević i Saša Petrović, režiser. Stranka je bila monarhistički opredeljena i zalagala se za vraćanje monarhije kao oblika vladavine, rehabilitaciju svih političkih osuđenika, obeležavanje imena svih poginulih Srba u prošlom veku, zatim za podizanje spomenika stradalim Srbima, kao i za otvaranje kancelarije pri Vladi Srbije, koja bi se bavila stradanjem Srba u prošlim ratovima.

Radovi
Pored većeg broja članaka objavio je sledeće knjige:

Filozofija otvorenog društva. Politički liberalizam Karla Popera (1975)
Mogućnosti slobode u demokratiji (1981)
Ustavnost i federalizam. Sudska kontrola ustavnosti u anglo-saksonskim federacijama (1982)
Stranački pluralizam ili monizam (1983), koautor Vojislav Koštunica;
O neprijatelju (1989)
Revolucionarni makijavelizam (1989)
Tito – tehnologija vlasti (1991)
Slobodan protiv slobode (1991)
Pravo kao umeće slobode. Ogled o vladavini prava (1994)
Uvod u pravo I. Osnovni pojmovi i državni oblici (1994)
Na rubovima srpstva (1995)
Ustav kao jemstvo slobode (1996)
Uvod u pravo II (1996), koautor Radmila Vasić
Zatiranje srpstva (1996)
Lutka u tuđim rukama (1998)
Hag protiv pravde (1998)
Od protektorata do okupacije (1998)
Apsolutna i ublažena pravda u Eshilovoj Orestiji (2001), koautor Mirjana Stefanovski
Zgaženi ustav (2003)
Okupacija (2006)
Makijaveli (2008)
Pod tronom Atlantskog pakta: Evropski sud za ljudska prava (2009)
Izdaja (2009)
Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja (2010)
Čavoški, Kosta (2011). Rasrbljivanje. Novi Sad: Orpheus.
Ustav kao sredstvo agitacije i propagande (2011)
Srpsko pitanje (2011)
Anatomija jedne čistke (2013)
Zloupotreba istorije u Hagu (2013)
Veleizdaja (2014)
Da li sudije štite izdaju? (2014)
Moć i prevlast (2015)
Nikola Milošević (2015)
Veleizdaja u višestrukom povratu (2016)
Kosovo stožer srpstva (2018)
Nagrade
Dobitnik je nagrade Miloš Crnjanski za 1989. godinu. Nagradu je dobio za delo O neprijatelju.

Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.