Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Торез, Морис, 1900-1964 = Thorez, Maurice, 1900-1964
Наслов Једна француска политика : препород / демократија / јединство : X национални конгрес Комунистичке партије Француске Париз, 26-30 јуни 1945 / Морис Торез
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1945
Издавање и производња Београд : "Култура", 1945
Физички опис 129 стр. ; 19 cm.
Предметне одреднице Комунистичка партија Француске -- 1945
УДК 329.15(44)"1945"
COBISS.SR-ID 11328263

Moris Torez (franc. Maurice Thorez; Nojel-Gidol, Pa de Kale, 28. april 1900 — Istanbul, 11. jul 1964) je bio francuski političar i komunista i generalni sekretar Komunističke partije Francuske od 1930. do 1964. godine.


Rođen je u Nojel-Gidolu, Pa de Kale. Od svoje 12. godine radio je u rudniku i 1919. postao član Francuske sekcije radničke internacionale (preteča KP Francuske).

Isprva je 1923. postao sekretar, a 1930. generalni sekretar KPF. Imao je Staljinovu podršku tokom frakcionaških borbi unutar KPF, nastalih povodom isključenja Lava Trockog iz sovjetske vlade.

Bio je izabran u francuski Dom poslanika 1932. i ponovno 1936. godine. Godine 1934, Torez je po naređenju Kominterne učestvovao u formiranju Narodnog fronta, koalicije komunista, socijalista i radikalnih socijalista. Narodni front je pobedio na izborima 1936, a Leon Blum je, uz Torezovu podršku, postao novi premijer.

KP Francuske je 1939, nakon nemačko-sovjetskog pakta o nenapadanju, bila protiv rata između Francuske i Nemačke, zbog čega ju je vlast zabranila. Torez je bio mobilisan u francusku vojsku 1940, ali je pobegao u Sovjetski Savez. Zbog toga je bio osuđen na smrt u odsustvu.

Nakon nemačkog napada na SSSR juna 1941, KPF je stupila u antinemačku borbu. Torez je tokom rata bio u Moskvi. Za to je vreme u Francuskoj Žak Diklo upravljao partijom i njenim partizanskim odredima.

Posleratna karijera
Nakon što su de Golove snage Slobodne Francuske oslobodile Francusku 1944. godine, Torezu je poništena smrtna presuda. Po povratku u Francusku je usvojio politiku nenasilnog dolaska komunista na vlast, jer je verovao da će ubrzo osvojiti vlast legalnim putem.

KP Francuske je bila najjača partija u Francuskoj neposredno posle rata zbog istaknute uloge u borbi protiv okupacije. Vrhnunac snage KPF bio je 1948. kada se činilo da će nakon niza radničkihštrajkova komunisti doći na vlast. Međutim, među vojskom je vladalo izrazito antikomunističko raspoloženje, pa se to nije desilo. Torez je tokom Četvrte francuske republike stalno bio biran za poslanika u francuskom parlamentu.


Torezov grob na groblju Per Lašez.
Nakon formiranja koalicije između komunista i socijalista, Torez je bio zamenik premijera od 1946. do 1947. godine. Zaoštravanje Hladnog rata i proptivljenje komunista francuskom ratu u Indokini uzrokovali su izbacivanje komunista iz vladajuće koalicije u maju 1947. godine.

Torez je 1950. godine pretrpeo srčani udar, nakon čega je bio na lečenju u Sovjetskopm Savezu do 1953. godine. Za to vreme ga je u Francuskoj menjao Žak Diklo. Iako je zdravlje nastavilo da mu se pogoršava, Torez se vratio na funkciju vođe KPF.

Umro je 1964. godine na brodu „Litvanija“ dok je bio usidren u Istanbulu na putu prema Jalti. Telo mu je zatim bilo prevezeno u Varnu i zatim avionom u Pariz. Sahranjen je na groblju Per Lašez....