Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Solidno očuvano
Аутор - особа Станојевић, Драгиша, 1844-1918 = Stanojević, Dragiša, 1844-1918
Наслов Изабрани списи Драгише Станојевића. 1 / избор и објашњења Милоша Јовановића
Врста грађе приказ
Језик српски
Година 1957
Издавање и производња Нови Сад : Историски архив Покрајинског комитета СКС за Војводину, 1957 (Бачка Топола : Народна штампарија)
Физички опис 404 стр., [1] лист с ауторовом сликом ; 23 cm
Други аутори - особа Jovanović, Miloš (уредник)
Збирка Први социјалисти у Војводини ; ǂкњ. ǂ4 ; ǂсв. ǂ1
ISBN (Ппл.)
Напомене Стр. 5-67: Др Драгиша Станојевић / Милош Јовановић
Са потписом на насл. стр.: "Рад. Перовић": М ПБ25 277/1: УБСМ
Са посветом на унут. стр. пред. корица: "Другу Радославу Перовићуу знак оданости и захвалности за драгоцене услуге у раду на изучавању Драгише Станојевића, Милош Јовановић": М ПБ25 277/1: УБСМ
Напомене и библиографске референце уз поједина поглавља.
Предметне одреднице Економска политика -- Србија
Србија -- Политичке прилике

Dragiša Stanojević (Beograd, 4. april 1844— Niš, 9. novembar 1918) srpski je političar, pravnik i književnik.[1] Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu od jula 1897. do septembra 1900. godine.[1] Doktorirao je prava u Bonu. Bavio se politikom i bio je socijalista, dugo vremena je proveo u izgnanstvu iz Srbije.[2]

Biografija
On je sin pukovnika Jeremije Stanojevića (1808-1869) i Marije Nenadović (1817-1908). Po ocu je unuk kneza Nikole Stanojevića i praunuk kneza Stanoja iz Zeoka, a po majci je unuk prote Mateja Nenadovića i praunuk obor-kneza Alekse Nenadovića.

Uz Dimitrija Tucovića i Radovana Dragovića bio je jedan od poznatijih srpskih socijalista. Kao književnik poznat je po dobrim prevodima i prepevima klasičnih dela italijanske književnosti: Danteove „Božanstvene komedije“, Tasovog „Oslobođenog Jerusalima“, Ariostovog „Besnog Rolanda“.[2]

Posle studija u Nemačkoj 1865. god odlazi u Pariz. Po povratku u zemlju 2. septembra 1867. godine postaje profesor na Pravnom fakultetu u Velikoj školi. Posle ubistva Kneza Mihaila na Košutnjaku, Dragiši se sudi jer je sa grupom studenata izašao na ulicu. I ako oslobođen krivice sa svojim ocem i stricem Jakovom koji su takođe okrivljeni za zaveru pa oslobođeni, napustio je Srbiju. Vraća se posle 14 godina i zapošljava se kao sekretar u Ministarstvu Finansija. Zbog simpatija prema Radikalnoj stranci ista ga 1890. godine postavlja za vladinog komesara Narodne banke a iste godine kao kandidat Radikalne stranke postaje poslanik u Skupštini. Od 1897. god. Dragiša Stanojević uglavnom živi od svog književnog rada.[3]

Dok je bio na mestu upravnika, brinuo je o poboljšanju materijalnog položaja biblioteke, utvrdio stvarno stanje fonda, a posebnu pažnju je posvetio vraćanju više hiljada publikacija pozajmljenih iz biblioteke.[1] Radio je na izradi zakona o Narodnoj biblioteci u Beogradu od 1901. godine.[1]

Odabrana dela
Pismo narodu srpskom : od narodnog poslanika Dragiše Stanojevića
Čemu se sprema Srbija, a šta se pripravlja na zapadu : otvoreno pismo G. Jovanu Pavloviću
Gluho doba u Radikalnoj stranci
Kajmakamci : dva lista iz srpske istorije, jedan prljav i mračan, drugi čist i svetao
Vođama omladinskim - govori
Šta nije govoreno na Sv. Savu u Vel. školi? - esej
Šta je govoreno na Sv. Savu u Vel. školi? : odgovor novinama „Srbiji“ od 17. januara - esej
Dinastijašima - esej
Nemačka misija na Istoku
Interesi srpstva
Pesme protiv tiranije - poezija
Đacima četvrte godine Pravnog fakulteta beogradskog - govori
Vidi još
Stanojevići
Nenadovići
Reference
Mirčov, Svetlana (2004). „„Dragiša Stanojević kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu“”. Glasnik Narodne biblioteke Srbije. Pristupljeno 16. 1. 2012.[mrtva veza]
„„Upravnici“”. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 16. 1. 2012.
Miloš Jovanović: „Izabrani spisi Dragiše Stanojevića“, Novi Sad, 1957.