Detalji predmeta

• Stanje Polovno

RUDIĆ, Petar
Муслимани српскохрватског језика имају неколико вјерских имена а ниједно национално : (наш је предлог да им национално име буде Исаковци) / Петар Рудић. - Бијело Поље : П. Рудић, 1990 (Бијело Поље : Побједа). - 14 стр. : слика аутора ; 21 cm

Биљешка о писцу: стр. 13-14. - Библиографске напомене уз текст.

(Брош.)

a) Muslimani -- Jugoslavija b) Nacionalno pitanje -- Muslimani -- Jugoslavija c) Muslimani -- Ime
323.1(497.1)
808.61/.62-313

COBISS.CG-ID 2426119
Isakovci — novo nacionalno ime jugoslovenskih Muslimana je naslov brošure autora Petra Rudića, objavljene 1983. godine u Bijelom Polju.
U ovom kratkom delu (format brošure od oko 14–15 strana), autor iznosi nesvakidašnji predlog za promenu nacionalnog imena tadašnjih Muslimana u Jugoslaviji.
Ključni detalji o delu:
Autor: Petar Rudić, koji je radio u bjelopoljskom muzeju i bavio se rodoslovima i lokalnom istorijom.
Sadržaj: Rudić je predlagao da se za Muslimane (koji su tada imali status nacije u SFRJ) usvoji ime Isakovci.
Izdavač: Autor u sopstvenom izdanju, štampano u štampariji "Pobjeda" u Bijelom Polju.
Kontekst: Predlog je nastao u periodu traženja rešenja za nacionalno pitanje i identitet Muslimana u Jugoslaviji, mada ideja o imenu "Isakovci" nikada nije dobila širu podršku niti je ušla u zvaničnu upotrebu.
Zanimaju li vas drugi specifični detalji o bjelopoljskoj istoriji ili
Petar Rudić (1933–2017) bio je istaknuti bjelopoljski istoričar, hroničar i jedan od osnivača Zavičajnog muzeja u Bijelom Polju. Njegov rad je duboko utisnut u kulturnu istoriju ovog kraja, a bio je poznat po strastvenom prikupljanju eksponata i istraživanju lokalne baštine.
Evo ključnih aspekata njegovog rada i života:
Rad u Muzeju i kulturi
Osnivač muzeja: Rudić se smatra jednim od utemeljivača muzejske delatnosti u Bijelom Polju.
Donator i kustos: Inicirao je brojne akcije prikupljanja predmeta, a zanimljiv je podatak da je podstakao svog oca Bogdana da muzeju pokloni crnogorski barjak. Postoji i inicijativa da Zavičajni muzej u Bijelom Polju ponese njegovo ime.
Istraživački rad i rodoslovi
Njegovo interesovanje za poreklo porodica rezultiralo je značajnim delima koja se i danas koriste kao izvor za genealoška istraživanja:
"Rudići iz okoline Bijelog polja (rodoslov)": Objavljeno 1966. godine.
"Bibliografija radova 1960–1988": Katalog njegovog decenijskog rada.
Proučavao je lokalna prezimena, poput bratstva Toroman u selu Erakovići, o čemu postoje zapisi u naučnim časopisima.
Brošura "Isakovci" (1983)
Ovo delo, koje ste pomenuli, predstavlja specifičan ekspertiment u njegovoj karijeri. Rudić je u njoj izneo tezu da bi termin Isakovci (po biblijskom i kuranskom Isaku/Ishaku) mogao biti adekvatno ime za jugoslovenske Muslimane, tražeći zajednički koren u monoteističkoj tradiciji
Petar Rudić je posvetio veliki deo svog rada istraživanju bjelopoljskih bratstava, a najdetaljnije se bavio sopstvenim rodom i specifičnim porodicama u okolini grada. Njegov rad obuhvata rodoslove koji prate migracije, promenu prezimena i porodična stabla.
Evo pregleda najvažnijih bratstava koja je Rudić dokumentovao:
Bratstvo Rudić
Najpoznatije Rudićevo genealoško delo je knjiga "Rudići iz okoline Bijelog Polja (rodoslov)" objavljena 1966. godine.
Poreklo i lokacija: Detaljno je pratio istoriju bratstva koje naseljava bjelopoljski kraj i njihove veze sa drugim granama Rudića u Crnoj Gori i šire.
Zanimljivost: Knjiga sadrži precizna porodična stabla i podatke o istaknutim pojedincima kroz vekove.
Bratstvo Toroman (Popović)
Rudić je objavio značajnu studiju o prezimenu Toroman u selu Erakovići.
Promena prezimena: Istraživao je kako su porodice iz bratstva Toroman vremenom počele da koriste prezime Popović.
Krsna slava: Dokumentovao je da su Toromani, naselivši se u Erakoviće, preuzeli slavu Đurđevdan od starosedelačkih bratstava (Petrovića i Popovića) kako bi se uklopili u novu sredinu.
Migraciona bratstva: Pratio je porodice koje su se doseljavale iz Vasojevića, Kuča i drugih crnogorskih plemena u bjelopoljsku kotlinu.
Lokalna plemena: Njegova istraživanja često su se doticala bratstava u selima kao što su Erakovići, Grab, i okolina Pavina Polja.
Rudićev doprinos je ključan jer je mnoge podatke crpeo iz direktnog kontakta sa porodicama i starih crkvenih knjiga koje su kasnije uništene ili oštećene