Gorbačov, W.F. Haug NA NEMAČKOM

162 pregleda
0 želi ovaj predmet

Gorbačov, W.F. Haug NA NEMAČKOM

Cena: 750 RSD

Kupi odmah

Cena Vam je previsoka? Dajte svoju ponudu za predmet!

Preko 15 miliona uspešnih kupovina

Prodavac

tasicmarko

tasicmarko

(8.104)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

39.446 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca

Detalji predmeta

  • Stanje Polovno

versuch über den zusammenhang seiner gedanken


WOLFGANG FRITZ HAUG
Gorbatschow – Versuch über den Zusammenhang seiner Gedanken
Volfgang fric haug

IN DEN WARENKORB
BESCHREIBUNG AUTOR*INNEN
Wolfgang Fritz Haug, geboren am 23. März 1936 in Esslingen a. N., marxistischer Philosoph und Verleger, verheiratet mit der Soziologin Frigga Haug. Studierte Philosophie, Romanistik und Religionswissenschaft in Tübingen, Montpellier, Berlin und Perugia, prägte u. a. den Begriff der Warenästhetik und gründete 1959 den Argument Verlag. Von 1979 bis 2001 war er Professor für Philosophie an der Freien Universität Berlin, wo er die berühmt gewordenen ›­Kapitalkurse‹ abhielt. W. F. Haug ist bis heute Herausgeber der Zeitschrift Das Argument und des Historisch-kritischen ­Wörterbuchs des Marxismus, seit 2001 wissenschaftlicher Leiter des 1996 gegründeten Berliner Instituts für kritische Theorie (InkriT) e. V., Mitglied der Partei Die Linke, der Leibniz-Sozietät der Wissenschaften und im wissenschaftlichen Beirat von attac.

Mihail Gorbačov
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu
Mihail Gorbačov
RIAN archive 359290 Mikhail Gorbachev.jpg
Mihail Gorbačov
Biografija
Datum rođenja 2. mart 1931. (89 god.)
Mesto rođenja Privoljnoje
  SSSR
Državljanstvo Rusija Rusija
Religija Ateista
Supružnik Raisa Gorbačova
Deca Irina
Profesija pravnik
Univerzitet Moskovski državni univerzitet Lomonosov
Politička
partija Komunistička partija Sovjetskog Saveza (1952—1991)
Potpis Gorbachev Signature.svg
Mandati
Predsednik Sovjetskog Saveza
15. mart 1990. — 25. decembar 1991.
Premijer Nikolaj Riškov
Valentin Ivanov
Ivan Silajev
6. generalni sekretar CK KPSS
11. mart 1985 — 24. avgust 1991.
Prethodnik Konstantin Černjenko
Naslednik Vladimir Ivaško
USSR, Flag commander 1964.svg
Standarta Predsednika Sovjetskog Saveza
Mihail Sergejevič Gorbačov (rus. Михаил Сергеевич Горбачёв; rođen 2. marta 1931) je bio politički vođa Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja Hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke Partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog Saveza.[1] Nagrađen je Nobelovom nagradom za mir 1990.


Sadržaj
1 Detinjstvo, mladost i politička karijera
2 Generalni sekretar KPSS
3 Reforme i demokratizacija
3.1 Unutrašnje reforme
3.2 Novo mišljenje
3.3 Puč i kraj vladavine
4 Političke aktivnosti nakon ostavke
5 Reference
6 Spoljašnje veze
Detinjstvo, mladost i politička karijera
Mihail Gorbačov je rođen u seljačkoj porodici u mestu Privoljnoje blizu Stavropolja u južnoj Rusiji. Odrastao je pod totalitarnim režimom Josifa Staljina; njegovi deda i baba su bili deportovani jer su bili bogatiji seljaci (kulaci). Uprkos nevoljama, bio je odličan u školi. Smatran je za najinteligentnijeg u razredu, sa posebnim interesovanjem za istoriju i matematiku. Po završetku škole, pomogao je ocu da požanje rekordan prinos na kolhozu, za šta je odlikovan Ordenom Crvene radničke zastave. To je bilo retkost da neko u njegovim godinama dobije tako veliku počast. Skoro je sigurno da mu je ova nagrada, zajedno sa njegovom inteligencijom pomogla da osigura mesto na Moskovskom univerzitetu, gde je studirao pravo. Mora se takođe napomenuti da je za mesto na takom prestižnom univerzitetu, bilo vrlo često potrebno imati političke težnje, zajedno sa intelektualnim sposobnostima. Dok je studirao u Moskvi, upoznao je svoju buduću ženu Rajsu. Venčali su se septembra 1953. i preselili se u Gorbačovljev rodni kraj gde je diplomirao 1955.

Gorbačov je stupio u KPSS 1952. u svojoj 21. godini. 1966. je dobio dopisnu diplomu agronoma-ekonomiste od Poljoprivrednog insituta. Njegova karijera je napredovala brzo i 1970. je imenovan za Prvog sekretara za poljoprivredu i sledeće godine je postao član Centralnog komiteta. 1972. je bio na čelu sovjetske delegacije u Belgiji, a dve godine kasnije, 1974. je postao predstavnik u Vrhovnom sovjetu i predsednik stalne komisije za pitanja omladine.

Godine 1979, Gorbačov je unapređen u Politbiro. Tu je stekao naklonost Jurija Andropova, šefa KGB i takođe poreklom iz Stavropolja i dalje je unapređen tokom Andropovljevog kratkog vremena na čelu Partije pre svoje smrti 1984. Sa dužnostima nad kadrovima, radeći zajedno sa Andropovim, smenio je 20% najviših vladinih ministara i regionalnih guvernera, često mlađim ljudima. Tokom tog perioda, Grigorij Romanov, Nikolaj Riškov i Jegor Ligačev su unapređeni, a poslednja dvojica su radila blisko sa Gorbačovim, Riškov u ekonomiji, Ligačev sa kadrovima. Takođe je bio blizak Konstantinu Černjenku, Andropovljevom nasledniku, kome je služio kao drugi sekretar.

Njegove pozicije u novoj KPSS su stvorile više prilika da putuje van granica i to će čvrsto uticati na njegove političke i društvene poglede u budućnosti kada bude postao vođa zemlje. 1975. predvodio je delegaciju u Zapadnu Nemačku, a 1983. je predvodio sovjetsku delegaciju u Kanadu na sastanak sa premijerom Pjerom Trudoom i članovima kanadskog Doma komuna i Senata. 1984 je putovao u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde se susreo sa premijerkom Margaret Tačer.

Generalni sekretar KPSS
Nakon smrti Konstantina Černjenka, Mihail Gorbačov je izabran za Generalnog sekretara KPSS 11. marta 1985. Postao je prvi lider Partije koji je rođen nakon Ruske revolucije 1917. Kao de facto vladar Sovjetskog Saveza, pokušao je da reformiše stagnirajuću Komunističku partiju i državnu ekonomiju uvođenjem glasnosti (“otvorenost”), perestrojke (“restrukturiranje”) i uskorenija (“ubrzanja ekonomskog razvoja”), koji su pokrenuti na 27. kongresu KPSS februara 1986.

Reforme i demokratizacija
Unutrašnje reforme
U unutrašnjoj politici, Gorbačov je sprovodio ekonomske reforme za koje se nadao da će poboljšati životni standard i radničku produktivnost kao deo svog programa perestrojka. Ipak, mnoge od tih reformi su se smatrale radikalnim za svoje vreme od strane čvrste linije u sovjetskoj vladi.

Godine 1985, Gorbačov je obznanio da je sovjetska ekonomija stala i da je potrebna reorganizacija. U početku njegove reforme su se zvale uskorenije, ali je kasnije termin perestrojka postao popularniji.

Gorbačov nije radio u tajnosti. Iako se Brežnjevljeva era obično smatrala kao ekonomska stagnacija, brojni ekonomski eksperimenti (posebno u organizovanju preduzeća i partnerstva sa zapadnim kompanijama) su se odvili. O brojnim reformskim idejama su raspravljali rukovodioci skloni tehnokratiji, koji su za to često koristili prostorije Saveza mladih komunista. Takozvana Komsomolska generacija će se pokazati kao Gorbačovljeva najprihvatljivija publika i rasadnik mnogih post-komunističkih privrednika i političara, posebno u Baltičkim zemljama.

Prva reforma predstavljena za vreme Gorbačova je bila alkoholna reforma 1985, koja je zamišljena da se bori protiv široko rasprostranjenog alkoholizma u Sovjetskom Savezu. Cene votke, vina i piva su podignute, a njihova prodaja je bila ograničena. Ljudima koji su uhvaćeni pijani na poslu ili na javnim mestima se odmah sudilo. Zabranjena su pića na javnim mestima i u vozovima. Scene konzumiranja alkohola su izbacivane iz filmova. Reforme nisu imale značajnijeg uticaja na alkoholizam u zemlji, ali su ekonomski bile ozbiljan udarac za državni budžet (gubitak od oko 100 milijardi rublji prema Aleksandru Jakovljevu) nakon što se proizvodnja alkohola preselila na crnu berzu.

Alkoholna reforma je bila okidač koja je izazvala lanac dešavanja koji se završio raspadom Sovjetskog Saveza i dubokom ekonomskom krizom u novoosnovanoj Zajednici Nezavisnih Država šest godina kasnije.

Zakon o kooperaciji donesen maja 1988. je bila možda najradikalnija ekonomska reforma tokom prve polovine Gorbačovljeve ere. Prvi put posle Lenjinove Nove ekonomske politike, zakon je dozvoljavao privatno vlasništvo u delanostima usluga, zanatstva i spoljne trgovine. Zakon je u početku nametnuo visoke poreze, ali je kasnije izmenjen da bi se izbeglo obeshrabrivanje privatnog sektora. Pod ovom odredbom, privatni restorani, prodavnice i zanatske radnje su postale deo sovjetske scene. Treba napomenuti da su neke republike ignorisale ova ograničenja. Na primer, u Estonije privatnicima je bilo dozvoljeno da sklapaju partnerstva sa stranim kompanijama.

Velike državne organizacije su počele da se restrukturišu. Aeroflot je, na primer, podeljen u nekoliko nezavisnih preduzeća, od kojih su neke postale jezgro za buduće nezavisne vazduhoplovne kompanije. Ove nove autonomne organizacije su ohrabrivljane da bi privlačile strana ulaganja.

Gorbačovljevo predstavljanje glasnosti je dalo nove slobode ljudima, kao što je veća sloboda govora. Ovo je bila radiklana promena, pošto su kontrola govora i sprečavanje kritikovanja vlade bile deo sovjetskog sistema. Štampa je postala manje kontrolisana, a hiljade političkih protivnika je oslobođeno. Gorbačovljev cilj preduzimanja glasnosti je bio da izvrši pritisak na konzervativce u KPSS koji su se suprotstavljali njegovoj politici ekonomskog restrukturiranja, i takođe se nadao da će kroz drugačiji nivo otvorenosti, razgovora i učestvovanja, sovjetski narod podržati njegove reformske inicijative.

Januara 1987, Gorbačov je zatražio demokratizaciju: ubacivanje demokratskih elemenata kao što su izbori između više kandidata u sovjetski politički proces. Juna 1988. na 27. kongresu KPSS, Gorbačov je pokrenuo radikalne reforme sa namerom da smanji kontrolu partije u vladinom aparatu. Decembra 1988. Vrhovni Sovjet je dozvolio osnivanje Kongresa narodnih deputata, koji su ustavni amandmani osnovali kao novo zakonodavno telo Sovjetskog Saveza. Izbori za Kongres su održani širom SSSR u martu i aprilu 1989. 15. marta 1990. Gorbačov je izabran za prvog predsednika Sovjetskog Saveza.

Novo mišljenje

Regan i Gorbačov na sastanku
U međunarodnoj politici Gorbačov je želeo da poboljša odnose i trgovinu sa Zapadom. Uspostavio je bliske odnose sa nekoliko zapadnih lidera, kao što je Margaret Tačer – koja je izjavila: Volim gospo

Uslovi prodaje prodavca

  • Plaćanje Tekući račun (pre slanja), Lično
  • Slanje Lično preuzimanje, Pošta

Prodavac

tasicmarko
tasicmarko (8.104)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

39.446 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca
Predmet: 95163825