Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvane knjige

Franjevci u VUkovaru
Franjevci u Abinim Našicama
Virovitica i franjevci
franjevci u Požegi
Franjevci u Samoboru
Kostarjnica i franjevci

Na slici je i knjiga Bjelovar i franjevci, ali nije u ponudi

Franjevci
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu
Franjevci
Ordo fratrum minorum
franjevački grb
(franjevački grb)
Kratica naziva: OFM
Godina osnivanja: 1209.
Godina reorganiziranja: -
Reorganizator: -
Mjesto osnivanja: ...
Franjo Asiški
utemeljitelj: Franjo Asiški
krilatica: ...
Službeni jezik: ...
Sjedište: Rim
franjevački general: ...
franjevački čelni čovjek: general
Roditeljski red: -
Redovi nastali iz ovog reda: Red Manje Braće, Konventualci, Kapucini
podredovi = Mala Braća, Klarise, Franjevački Svjetovni red broj pripadnika = oko 2.000.000

Podredovi: {{{podredovi}}}
Broj pripadnika: {{{broj pripadnika}}}
Poznati pripadnici: ...
Odijelo: ...
...

dva franjevca u odijelu
Franjevci ili fratri su naziv za svjetovni rimokatolički red ustanovljen po nadahnuću sv. Franje Asiškog (1182-1226).

Latinski naziv za Franjevce je 'Ordo fratrum minorum', krat. OFM. Red Manje Braće je osnovao Franjo Asiški 1209. godine.

Sv. Franjo je po svom obraćanju ustanovio bratstvo "Pokornička braća i sestre", iz kojeg se razvijaju tri franjevačka reda:

Mala Braća - muški red
Klarise - ženski red
Franjevački Svjetovni Red - i muški i ženski
Franjevci trećoreci glagoljaši - muški samostanski red
Kako bi ostali vjerni Utemeljiteljivom idealu, franjevci su pokretali brojne "obnove", kroz koje su se uobličile tri razne redovničke obitelji. Svaka od tih triju obitelji ima svoje vlastite poglavare i vlastite strukture:

Red Manje Braće (OFM)
Red Manje Braće Konventualaca (OFMConv)
Red Manje Braće Kapucina (OFMCap)
Franjevački red slijedi pravilo reda, a povijest pravila je sljedeća:

prvo pravilo reda je ustanovljeno 1221. godine, a preradio ga je papa Grgur IX 1228. godine
drugo pravilo je izradio 1289 godine papa Nikola IV i ostalo je na snazi do 1883. godine
treće pravilo je napisao papa Leon XIII, 1883.
četvrto i trenutno važeće pravilo je izradio 1978 godine papa Pavao VI.
Franjevački red danas ima oko 2,000,000 pripadnika, i ima svoje sjedište u Rimu.

Prvi misionari u Americi bili su franjevci. Petorica franjevaca sudjelovala su već u pohodu Francisca Bobadille 1500., a idućih 13 došlo je s drugim upraviteljem Hispaniole Nicolásom de Ovandom 1502. godine.[1] Godine 1505. utemeljena je prva franjevačka provincija u Americi. Devetnaest godina kasnije prvih 12 franjevaca stiglo je u Meksiko. Godine 1533. utemeljili su prvu provinciju u Limi i odande počeli odlaziti na prostor današnjega Čilea, gdje je prva provincija utemeljena tek 1565. Godine 1553. utemeljili su prvi samostan u gradu Santafé de Bogotá u današnjoj Kolumbiji, a dvije godine kasnije prvi je biskup grada Asuncióna osnovao prvu paragvajsku misiju. U današnju Venezuelu stigli su 1575. iz Santo Dominga, svoje prve postaje u Americi. Nakon toga prvog velikog vala širenja kršćanstva ponovno su se istaknuli krajem 18. stoljeća preuzevši misije u Kaliforniji koje su isusovci morali napustiti. U tom dobu franjevci su vodili čak 163 misije, a godine 1789. u Americi i na Filipinima bilo ih je čak 4 195. Godine 1686. Antoni Llinás utemeljio je u Španjolskoj posebnu ustanovu (colegio de Escornalbou) namijenjenu izobrazbi i pripremi misionara za Ameriku.

Franjevci su otvorili prve škole za Indijance u Texcocu 1523. i u gradu Meksiku 1525. godine. Osnovali su i Colegio de Santa Cruz de Tlatelolco, neku vrstu znanstvene i akademske ustanove za proučavanje indijanskih jezika, opće povijesti i civilizacija te za poučavanje preživjelih potomaka znamenitih astečkih loza onim disciplinama i znanjima kojima je trebao biti vičan svaki kršćanin.

Uloga franjevaca u Hrvata
Franjevci su igrali istaknutu ulogu u povijesnom i kulturnom životu Bosne i Hrvatske. Hrvatski sveci franjevci su sv. Nikola Tavelić i sv. Leopold Mandić. U Bosnu dolaze kao misionari koji rade na iskorjenjivanju učenja bosanskih krstjana, već 1291. godine i tu trajno ostaju, a franjevačka provincija Bosna Srebrena je jedina ustanova koja neprekidno djeluje od srednjeg vijeka pa do danas. Godine 1339. se ustanovljava Bosanska vikarija, na čelu s fra Peregrinom Saksoncem, koji je imao značajnu ulogu i na dvoru bana Stjepana II. Kotromanića, a naimenovan je i bosanskim biskupom.

Prvi franjevački samostan u Bosni je podignut u Milama kod Visokog oko 1340. godine, a kasnije su izgrađeni i samostani u Sutjesci,Olovu, Srebrenici, Fojnici, Kreševu... Ovakav razvoj bosanske vikarije ju je doveo u vodeći položaj na čitavom Balkanu, a njeno područje se proteže od Apulije na sjeveru Italije pa do Crnog mora. U prvoj polovini 15. stoljeća se neke manje oblasti osamostaljuju i odvajaju, a nakon Turskog osvajanja Bosne dolazi do podjele vikarije 1514. na Bosnu Srebrenu (na prostoru pod Turskom okupacijom) i Bosnu-Hrvatsku (na preostalom području) i obje ove vikarije su 1517. godine izdignute u rang provincija. Sultan Mehmed El-Fatih je 1463. godine izdao dokument na osnovu kojeg se franjevcima dozvoljava dalje djelovanje u Bosni.

U 16. stoljeću se područje provincije Bosne Srebrene širi s Turskim osvajanjima, pa obuhvaća i Slavoniju, Srijem, Banat i južnu Ugarsku (do Budima). U 18. stoljeću, dolazi do osamostaljivanja dalmatinskih samostana, a potom se 1757. izdvajaju i prekosavski samostani, te se 1758. godine ustanovljava područje Bosne Srebrene koje odgovara granicama Bosne i Hercegovine, a 1847 se ustanovljava i zasebna hercegovačka provincija. Brojni franjevci Bosne Srebrene su imali neprocjenjiv doprinos kulturnom i znanstvenom životu Bosne i Hercegovine, a najistaknutiji među njima bili su: Matija Divković, Nikola Lašvanin, Filip Lastrić, Ivan Franjo Jukić, Grga Martić, kao i mnogi drugi.

Фрањевци
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу

Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци).

Грб Францисканског реда
Фрањевци (лат. Ordo Fratrum Minorum (OFM) — „Ред мале браће”; остали називи францискани, франовци, фратри, Мала браћа, минорити су католички ред назван по оснивачу Франческу Асишком (Đovani, Frančesko Bernardone, 1181—1226). Убрајају се међу просјачке редове, јер су вођени идеалима свог оснивача, полагали завет сиромаштва и били путујући просјаци — проповедници.

Тај у почетку јединствени мушки Ред мале браће, назива се и Првим редом Светог Франческа (Францискани у ужем смислу). У ширем смислу осим њега францисканским се називају још два реда којима је зачетник Франческо Асишки: Други ред сиромашних сестара (кларисе), и Трећи ред покорника за световњаке и многобројне редовничке заједнице и конгрегације које се оснивају на редовничким правилима Франческа Асишког.

Мала браћа, мала браћа конветуалци и мала браћа капуцини разишли су се због различитих схватања примене идеала светог Франческа у пракси. Сви се углавном баве проповедништвом, мисионарством, парохијским радом, али и научним и наставничким радом.

Сиромашне кларисе су жене следбенице Свете Кларе припаднице другог реда светог Франческа. Лаици који живе према идеалима Францискана чланови су трећег реда, а неки од лаика мушкараца су удружени у трећи ред светог Франческа; постоји и знатан број францисканских сестринстава која живе по правилу чланова трећег реда.

Референце
Литература
Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
Thomas Ertl: Religion und Disziplin. Selbstdeutung und Weltordnung im frühen deutschen Franziskanertum (= Arbeiten zur Kirchengeschichte. Bd. 96). De Gruyter, Berlin u. a. 2006. ISBN 978-3-11-018544-7. (Zugleich: Berlin, Freie Universität, Habilitations-Schrift, 2005/2006).
Helmut Feld: Die Franziskaner (= UTB 3011 Profile). Ulmer, Stuttgart. 2008. ISBN 978-3-8252-3011-1.
Johannes-Baptist Freyer (Hrsg.): Mystik in den franziskanischen Orden. Butzon und Bercker, Kevelaer. 1993. ISBN 978-3-7666-9801-8.
Anton Grabner-Haider: Die großen Ordensgründer. Marix, Wiesbaden. 2007. ISBN 978-3-86539-921-2.
Niklaus Kuster, Thomas Dienberg, Marianne Jungbluth (Hrsg.): Inspirierte Freiheit. 800 Jahre Franziskus und seine Bewegung. Herder, Freiburg (Breisgau) u. a. 2009. ISBN 978-3-451-31053-9.
Justin Lang, Helmuth Nils Loose, Toni Schneiders: Die großen Ordensgründer. Benedikt – Dominikus – Franziskus – Ignatius. Hohe, Erftstadt. 2007. ISBN 978-3-86756-042-9.
Achim Todenhöfer: Apostolisches Ideal im sozialen Kontext. Zur Genese der europäischen Bettelordensarchitektur im 13. Jahrhundert. In: Marburger Jahrbuch für Kunstwissenschaft. Bd. 34, 2007, ISSN 0342-121X. стр. 43–75.
Спољашње везе
Фрањевци на Викимедијиној остави.
Webseite der deutschen Franziskanerprovinz(језик: немачки)
Ökumenisch-geschwisterliche Netzwerkinitiative franziskanischer Orden clara.francesco(језик: немачки)
Heiligenlexikon | Franziskaner(језик: немачки)
Bert Roest und Maarten van der Heijden: Franciscan Authors,(језик: немачки)
Категорије: ФранцисканиКатолички редови

Franjevci
Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretraživanje
Franjevci
Ordo fratrum minorum
Francescocoa.png
Kratica naziva: OFM / OFMConv / OFMCap
Krilatica: Mir i dobro lat. Pax et Bonum
Godina osnivanja: 1209.
Mjesto osnivanja: Asiz
Utemeljitelj: Franjo Asiški
Francisco de Zurbarán 057.jpg
Službeni jezik: engleski, poljski, španjolski, talijanski
Sjedište: Rim
Čelni položaj: generalni ministar
Trenutni generalni ministar:
Fra Michael A. Perry (OFM) / Fra Carlos A. Trovarelli (OFMConv) / Fra Roberto Genuin (OFMCap)
Roditeljski red: Manja Braća
Redovi nastali iz ovog reda: Franjevački svjetovni red, FRAMA
Broj pripadnika: oko 2.000.000
Odora: Habit (smeđi, crni, sivi) s kapucom koji se oko struka opaše kordom, bijelim konopcem na kojem su s