Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Solženicyn, Aleksandr Isaevič, 1918-2008 = Солженицын, Александр Исаевич, 1918-2008
Наслов Dva veka zajedno : (1795-1995). Deo 1, [Jevreji i Rusi pre revolucije] / Aleksandar Solženjicin ; prevod sa ruskog Ljubinka Milinčić ; redakcija prevoda Miodrag Sibinović
Јединствени наслов Двести лет вместе. српски језик
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2003
Издање 1. izd.
Издавање и производња Beograd : Paideia, 2003 (Beograd : BIGZ)
Физички опис 433 str. ; 22 cm
Други аутори - особа Milinčić, Ljubinka, 1952- (преводилац)
Милинчић, Љубинка, 1952- (преводилац)
Sibinović, Miodrag, 1937-2020 (редактор превода)
Сибиновић, Миодраг, 1937-2020 (редактор превода)
Збирка ǂBiblioteka ǂPrizma / Paideia
ISBN 86-7448-177-9 (karton)
Напомене Prevod dela: Двести лет вместе / А. И. Солженицын
Autorova slika na koricama
Tiraž 1.000
Fusnote: str. 362-432.
Предметне одреднице Jevreji -- Rusija -- 1795-1916

Аутор - особа Solženicyn, Aleksandr Isaevič, 1918-2008 = Солженицын, Александр Исаевич, 1918-2008
Наслов Dva veka zajedno : (1795-1995). Deo 2, [Jevreji i Rusi za vreme sovjetskog perioda : 1917-1972] / Aleksandar Solženjicin ; prevod sa ruskog Miodrag Sibinović
Јединствени наслов Двести лет вместе. scc
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2003
Издавање и производња Beograd : Paideia, 2003 (Beograd : BIGZ)
Физички опис 461 str. ; 22 cm
Други аутори - особа Sibinović, Miodrag, 1937-2020 (преводилац)
Сибиновић, Миодраг, 1937-2020 (преводилац)
Збирка ǂBiblioteka ǂPrizma / Paideia
ISBN 86-7448-178-7 (karton)
Напомене Prevod dela: Двести лет вместе / А. И. Солженицын
Autorova slika na koricama
Napomene uz tekst
Fusnote: str. 364-429
Registar.
Предметне одреднице Jevreji -- SSSR -- Istorija -- 1917-1972
УДК 323.1(=411.16)(47)"1917/1972"

` У књизи Два века заједно- Јевреји и Руси, Солжењицин је на њему својствен начин (који подразумева темељитост и опсежност) анализирао и предочио своје виђење односа ова два народа у периоду од две стотине година.

У писању књиге аутор је користио обимну грађу и више је него очито да је у питању дугогодишњи рад. Он се не либи, што је опет њему својствено, да проговори истину, да се закачи на такозване табу теме и да се очеше о митове (наравно разоткривајући их) и поред тога што су Јевреји успели да са својим моћним организацијама створе такву атмосферу да чак и када се о њима говори аргументовано и истинито, а уколико им се то не допада, да се то одмах жигоше жигом антисемитизма. Солжењицин наравно пише и о Русима, о њиховим манама и заблудама, о погромима и злоделима које су Руси починили Јеврејима, о грешкама режима - али то већ мало кога дотиче, јер и није важно ако кажете коју лошу о Русима. Чак је и пожељно. Као и о Србима. И управо због задње, а личне импресије, и пишем о овој књизи. И поред временске, историјске, географске и сваке друге дистанце више су него уочљиве сличности и паралеле између тадашњих односа Руса и Јевреја који су индиректно, али много, утицали на ток револуције и руско комунистичко кало и тренутног стања у Србији са освртом на оно што се дешавало у блиској историји и што ће се тек дешавати. (Само промените стране, па где се помињу Руси замислите Срби, а где се помињу Јевреји можете додати било кога од негдашњих народа и народности СФРЈ и ето истоветне слике). Књига је обимна и захтева много дубљу анализу. Ја ћу на крају овог пасуса само једном цитирати Солжењицина а да бих илустровао којим духом и поруком је прожета књига: „А ако са себе скидамо одговорност за поступке својих сународника, онда појам нације потпуно губи смисао“. За паметнога је доста. Потпуно исправна логика у контексту онога што је Солжењицин написао у тој књизи. Он је описао лоше поступке и злочине обе стране (свих страна). И апсолутно прикладно за нашу ситуацију у истом контексту. О лошим поступцима својих сународника морају и требају да причају само људи од дигнитета и ауторитета, дакле бољи од оних о којима се прича: патриоте, борци, поштени делатници а не плаћеници и протуве. И морају да говоре о свим странама и свим аспектима злочина. Само тако има смисла ући у процес катарзе и помирења. Све док се говори о лошим поступцима само једне стране од помирења и трајнога мира нема ништа.`