Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Тасић, Боривоје П. = Tasić, Borivoje P.
Наслов До последњег даха : живот и дела револуционара Петра Тасића, учитеља / Боривоје П. Тасић
Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1972
Издавање и производња Лесковац : Народни музеј, 1972 (Лесковац : Новинско-издавачко и штампарско предузеће)
Физички опис 151 стр. : илустр. ; 24 cm
Збирка Библиотека Народног музеја ; ǂкњ. ǂ17
ISBN (Брош.)
Напомене Тираж 2.000
Стр. 5-7: Предговор / Сергије Димитријевић
Напомене и библиографске референце уз текст
Регистар
Библиографија: стр. 151.
Предметне одреднице Тасић, Боривоје П.
УДК 329(497.11Лесковац): 929 Тасић П.
COBISS.SR-ID 1024010383
Petar Tasić Musić
Petar Tasić Musić
Datum rođenja 17. februar 1875.
Mesto rođenja Leskovac
Datum smrti april 1942.
Petar Tasić Musić (Leskovac, 1875 — 1942) bio je učitelj, socijalista i borac za prava radnika.

Biografija
Rodio se 17. februara 1875. godine u Leskovcu gde je završio Nižu gimnaziju. Nakon završene gimnazije upisao je učiteljsku školu u Nišu. Tokom školovanja u Nišu prihvatio je socijalističke ideje. On je te ideje zadržao i pokušavao da raširi među narodom sa kojim se susretao nakon završetka svog školovanja i početka službovanja. Jedan takav pokušaj širenja socijalističkih ideja koštao ga je službe u selu Vlasini, gde je pokušao da svoje ideje raširi među seljacima. Nakon otkaza vratio se roditeljima u Leskovac, gde je obavljao najteže fizičke poslove. Svoje slobodno vreme provodio je među zanatskim, industrijskim i poljoprivrednim radnicima i nastavio je da širi socijalističke ideje među njima. Krajem XIX veka osnovao je u Leskovcu Savez leskovačkih zanatlija i radnika. Postavio je zahtev za osmočasovno radno vreme. Zbog svih tih njegovih aktivnosti policija ga je stalno proganjala i hapsila. Početkom XX veka službovao je u Lešnici i tamo je 1903. godine osnovao poznato Lešničko radničko društvo. Bio je i veoma politički aktivan. Aktivno je učestvovao u radu Srpske socijaldemokratske partije i bio je njen delegat na prvom, drugom, četvrtom i petom kongresu. Bio je sekretar Prvog kongresa radničkog saveza i više puta poslanički kandidat Srpske socijaldemokratske stranke na poslaničkim izborima u Leskovcu 1905, a u Šapcu 1906. godine. Posle Prvog svetskog rata prišao je komunistima, a posle Obznane je penzionisan. Između dva svetska rata aktivno je učestvovao u radničkom pokretu. Držao je govore na radničkim zborovima i pozivao je radnike da se grupišu u svoje borbene organizacije. Iako u poodmaklim godinama i u Drugom svetskom ratu je bio aktivan borac za oslobođenje. Zbog svojih ideja bio je pod stalnom prismotrom policije. Umro je u kućnom pritvoru aprila 1942. godine. Danas jedna osmogodišnja škola u Leskovcu nosi njegovo ime.[1]

Reference
Pavićević M., Rakić H., (1986): Leskovački i vranjski kraj, Biblioteka doma kulture mladih „Žika Ilić Žuti”, Leskovac.