Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Mladenović, Stanko = Младеновић, Станко
Наслов Đuka Dinić : životni put i revolucionarno delo / Stanko Mladenović
Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1978
Издавање и производња Gornji Milanovac : Dečje novine, 1978
Физички опис 78 str. : ilustr. ; 21 cm
Други аутори - особа Поповић, Јелена
Петровић, Разуменка
Збирка ǂBibliotekaǂ Legende. Kolo Narodni heroji Jugoslavije ; 7
ISBN (Broš.)
Напомене Pogovor / Jelena Popović, Razumenka Petrović: str. 74-78.
Предметне одреднице Динић, Ђурђина Ђука, 1913-1943

Đurđelina Dinić
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu
ĐUKA DINIĆ
Đurđelina Đuka Dinić.jpg
Datum rođenja 9. novembar 1914.
Mesto rođenja Donje Konjuvce, kod Leskovca,

Flag of Srbija Kraljevina Srbija
Datum smrti 25. maj 1943. (29 god.)
Mesto smrti Jajinci, kod Beograda

Flag of Srbija Srbija
Suprug Filip Kljajić Fića
Profesija tekstilna radnica
Članica KPJ od 1938.
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
Narodni heroj od 6. jula 1945.
Đurđelina Đuka Dinić (1914 — 1943), tekstilna radnica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija
Rođena je 9. novembra 1914. godine u selu Donjem Konjuvcu, kod Leskovca.

Njen otac Nikolaj Dinić, socijalistički orijentisan, bio je poslanički kandidat 1912. i 1914, a nalazio se na listi i kao komunistički kandidat 1920. godine.

Godinu dana po završetku škole, 1933. otišla je iz Leskovca u Niš gde je učila pletarski zanat i zaposlila se u Nišu u fabrici kože, gde je upoznala Filipa Kljajića za koga se udala 1938. U tom gradu je više puta bila hapšena i kažnjavana zbog revolucionarnog rada. Član Komunističke partije Jugoslavije je postala 1938.

Krajem 1940, nakon provale partijske organizacije, napustila je Niš i prešla u Valjevo zajedno sa svojim mužem. Tamo je radila ilegalno i ostala do okupacije Jugoslavije. Kada je ustanak počeo, po direktivi Partije prešla je u Beograd gde je rukovodila diverzantskim i drugim akcijama.

Bila je član Mesnog komiteta KPJ za Beograd i na toj dužnosti je ostala sve dok je Specijalna policija nije uhapsila 23. septembra 1942. na Dedinju. Odvedena je u logor na Banjici, gde je strahovito mučena, ali uprkos tome nije odala nikakve informacije, pa čak ni sopstveno ime. Streljana je u Jajincima, 25. maja 1943. pod ilegalnim imenom Radmila Obradović.

Za narodnog heroja proglašena je 6. jula 1945. Po njoj je nazvana Ekonomska škola u Leskovcu.

Galerija

Grob na Novom groblju



Tabla u ulici Đuke Dinić, Beograd



Bista u Nišu

Literatura
Portal.svg Portal NOB
„Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975.
Heroine Jugoslavije. „Spektar“, Zagreb 1980. godina.
Kategorije: Rođeni 1913.Umrli 1943.Srpski komunistiJugoslavenski partizaniBanjički logorašiNarodni heroji JugoslavijeŽene narodni herojiŽene u Narodnooslobodilačkoj borbiBeograd u Narodnooslobodilačkoj borbi