Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Ворен, Витни
Наслов Crna Gora - zločin Mirovne konferencije / Vitni Voren ; priredio Branislav Marović ; [preveo Dragan M. Vugdelić]
Врста грађе књига
Језик српски, енглески
Година 2000
Издавање и производња Podgorica : Kulturno-prosvjetna zajednica, 2000 (Podgorica : Pobjeda)
Физички опис 78, 73 str. ; 21 cm
Други аутори - особа Маровић, Бранислав (уредник)
Вугделић, Драган М. (преводилац)
Збирка Biblioteka Posebna izdanja / Kulturno-prosvjetna zajednica
Напомене Nasl. str. prištampanog teksta: Montenegro the crime of the peace conference / by Whitney Warren
Izvorni tekst i prevod štampani u međusobno obrnutim smerovima
Tiraž 2000
Riječ priređivača: str. I-XIII
Bilješka o autoru Vitni Voren: str. [79].
Предметне одреднице Црна Гора -- Мировна конференција -- Париз -- 1919
Mirovna konferencija u parizu

Vitni Voren je napisao knjigu pod nazivom "Crna Gora - zločin Mirovne konferencije". U ovoj knjizi, on kritikuje nepravedan odnos saveznika prema Crnoj Gori nakon Prvog svetskog rata i njeno neprisustvo na Mirovnoj konferenciji u Versaju. Voren se fokusira na nepravedan odnos prema Crnoj Gori, ističući njeno izostavljanje sa konferencije i aneksiju od strane Srbije, što je on okarakterisao kao zločin.
U svojoj knjizi, Voren ističe sledeće tačke:
Nepravedan odnos saveznika:
Voren naglašava da su saveznici nepravedno postupali prema Crnoj Gori, ne dozvolivši joj da učestvuje na Mirovnoj konferenciji u Versaju.
Aneksija Crne Gore:
On ukazuje na to da je Srbija, nakon primirja, anektirala Crnu Goru, što je Voren video kao akt agresije i kršenje međunarodnog prava.
Zločin Mirovne konferencije:
Voren smatra da je izostavljanje Crne Gore sa Mirovne konferencije i aneksija od strane Srbije predstavljalo zločin nad ovom zemljom.
Knjiga Vitnia Vorena je važan izvor za razumevanje istorijskog konteksta i nepravednog tretmana Crne Gore nakon Prvog svetskog rata,
knjiga tretira odnos saveznika prema Crnoj Gori na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine.
“O neučestvovanju Crne Gore na Mirovnoj konferenciji u Versaju pisali su razni autori koji su različito tumačili ovaj problem, optužujući pojedine vlade i države. Jedan od pisaca koji je obradio crnogorsko pitanje na Mirovnoj konferenciji bio je Amerikanac Vitni Voren (Wihtney Warren), koji je napisao kraću studiju “Crna Gora – zločin Mirovne konferencije), objavljenu u Njujorku 1922. godine, a zatim prevedenu na italijanski jezik i objavljenu u Bolonji 1923. godine. U bogatom fondu Centralne narodne biblioteke “Đurđe Crnojević” na Cetinju pronašli smo prevod ove knjige sa engleskog na srpskohrvatski jezik Bosiljke V. Radovanović, iz 1946. godine. Prevod je prekucan pisaćom mašinom i to jedan dio na ćirilici, a drugi dio na latinici i tako pohranjen između dva tvrđa omota. Prevod je urađen samo u jednom primjerku. Međutim, pošto taj prevod nije bio najkvalitetniji, gospodin Dragan M. Vugdelić, počasni konzul Velike Britanije u Crnoj Gori i odličan poznavalac engleskog jezika, na našu molbu preveo je ovu knjigu, čiji smo primjerak na engleskom jeziku našli u biblioteci Državnog muzeja na Cetinju. Interesantno je napomenuti da je na ovom primjerku ispisano rukom ime: “Labud Tatar, Roma 1922”, sa posvetom i potpisom Vitni Vorena. Istoričari koje smo spomenuli i koji su koristili ovu knjigu učinili su to iz njenog italijanskog prevoda koji je objavljen u Bolonji 1923. godine.
Vorenova knjiga sadrži nekoliko značajnih dokumenata – pisma kralja Nikole I Poankareu, Vilsonu i Klemansou iz 1918. godine, koji, koliko nam je poznato, nijesu do sada objavljeni ili citirani u nekom radu. Od citiranih dokumenata u ovoj publikaciji dva je dr Dragoljub Živojinović prepričao u već spomenutom radu, dok akademik Dimitrije Dimo Vujović pominje u pomenutom radu jedan dokumenat (pismo kralja Nikole I Klemansou od 26. VIII 1919), a Vojislav Vučković u radu “Diplomatska pozadina ujedinjenja Srbije i Crne Gore”, Beograd 1959, takođe navodi jedan dokumenat koji je takođe parafrazirao D. Živojinović (odgovor predsjednika SAD Vudroa Vilsona kralju Nikoli I od 9. I 1919).
(Iz Riječi priređivača dr Branislava Marovića)