Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Saša Radojčić: ZNALAC DIJALEKTIKE
Lana Bastašić: KISELINA
Mirko Magarašević: TUGOVANKA NEZNANKE
Milan Đorđević: DA, SMRT
Birsena Džanković: SINGULARITET
VRT: HIPSTERI

Norman Mejler: BELI CRNAC
Šon Vilenc: BOB DILAN, BIT GENERACIJA I AMERIKA ALENA GINZBERGA
Dajan M. Hadlston: BIT GENERACIJA: ONI SU BILI HIPSTERI, A NE BITNICI
Džejk Kinzi: NERON KAO PROTOHIPSTER?
Džejk Kinzi: HIPSTERI I LA PASSION DU RÉEL
Mark Grajf: ŠTA JE BIO HIPSTER?
Mark Grajf: MIŠLJENJA
Rob Horning: SMRT HIPSTERA
Li Konstantinu: HIPSTERI I NOVO ZLATNO DOBA
Binoj Kampmark: HIPSTERSKI ŠIK: POVRATAK U PROŠLOST
Aleksandar Čancev: ŠPENGLEROV HIPSTER
Vladimir Gvozden: NAPOMENA O EKONOMSKOJ „POLITICI“ HIPSTERA
Vasilija Antonijević: UNIFORMISANOST INDIVIDUALIZACIJE – PARADOKS POKRETA HIPSTERA
ILUMINACIJE

Elena Mesner: KNJIŽEVNI PREVODI I TRANSNACIONALNO KNJIŽEVNO POLJE
RED VOŽNJE

Kšištof Varga: U ZEMLJI MORLOKA
OTVORENO DELO

Jovica Aćin: PRAVILA PISANJA
DOZIVI

Žil Laforg: STEFAN VASILJEV
Džon Makgaern: SVA BOŽJA STVORENJA
Mari Luize Kašnic: DVE PRIČE
Rejmond Paterson: DVADESET I ŠEST NAČINA DA GLEDAŠ NA CRNCA
RAZMENA DAROVA

Branislav Živanović: DVOSTRUKI SASTANAK SA SUPROTNOSTIMA (Vladislav Bajac: Hronika sumnje, Geopoetika, Beograd, 2016)
Vladimir Stojnić: PRIPOVEDAČKE STUPICE (Oto Horvat: Kao Celanovi ljubavnici, Akademska knjiga, Novi Sad, 2016)
Jasmina Vrbavac: LUK PREOBRAŽAJA (Ivana Dimić: Arzamas, Laguna, Beograd, 2016)
Ilhan Pačariz: TABLA GORKIH PILULA (Jelena Lengold: Raščarani svet, Arhipelag, Beograd, 2016)
Dajana Milovanov: PUKOVNIKU IMA KO DA PIŠE (Vladimir Tabašević: Pa kao, Laguna, Beograd, 2016)
Dragana V. Todoreskov: MILUJUĆI REKU... (Vasa Pavković: Okean Dunav, Zadužbina Petar Kočić, Banjaluka–Beograd, 2016)
Predrag Stanković: ČETIRI NEPOVRATA (Saša Stojanović: Priče o kraju, Albatros plus / autorsko izdanje, Beograd, 2016)
Bojan Samson: KADA, ZAŠTO I KAKO PISATI? (Dragan Radovančević: Lampeduza i Marko Stojkić: Amigdala, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2016)
Đorđe Despić: LUCIDNI DOMETI ESEJA (Slavko Gordić: Osmatračnica, Akademska knjiga, Novi Sad, 2016)
Srđan Srdić: DEFINIŠI SMRT (Don Delilo: Nula K, Geopoetika, Beograd, 2016)
Marija Torbica: ŠUM VREMENA GLASNIJI OD BUKE ISTORIJE (Džulijan Barns: Šum vremena, Geopoetika, Beograd, 2016)
SVETLA KOMORA

Silvija Dražić: O RADOVIMA DANICE BIĆANIĆ
Siniša Tucić: TAČKA OSLONCA KAO POČETAK UMETNIČKOG PROCESA U SKULPTURAMA DANICE BIĆANIĆ
REČ NA REČ

Zoran Ćirić: MONTAŽA U AKCIJI I REAKCIJI
Hipster je pripadnik savremene istoimene potkulture. Hipsteri su obično belci, rođeni u periodu od 1980. do 2000,[1][2] koji naseljavaju urbane sredine i pripadaju srednjoj ili višoj društvenoj klasi.[3][4] Opisuju se kao ljubitelji indi i alternativne muzike, zastupnici progresivnih i liberalnih političkih stavova, organske i vegetarijanske/veganske ishrane i alternativnih načina života. Takođe, povezuju se i sa specifičnom modom, koja podrazumeva polovnu i staromodnu odeću, često kupljenu na buvljacima i radnjama polovne robe, naočarima za vid sa crnim okvirom, bradama, tetovažama i slično.[5][6][7][8]

Pripadnici ove potkulture se nikada sami ne identifikuju kao hipsteri, već se termin hipster u svakodnevnom govoru češće upotrebljava kao uvredljiv izraz, kada se želi opisati pretenciozna, pomodna i isprazna osoba.[9][3][10] U javnosti je termin počeo da se koristi sredinom devedesetih, da bi svoje puno značenje dostigao krajem prve i početkom druge decenije dvadeset i prvog veka.[11] Hipstere u savremenom značenju ne treba brkati sa istoimenim pokretom iz džez ere četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, kada se pod hipsterom podrazumevao mladi belac, koji je usvojio ponašanje i kulturu crnačkih džez muzičara.[12]

Iako je pokret naišao na mahom negativne kritike u javnosti, postoje i pojedini teoretičari koji su odbacili postojanje hipstera, smatrajući čitav koncept tržišnim mitom marketinških agencija, koji oslikava dvosmerni odnos između kapitalističkog tržišta i alternativno orijentisanih potrošača.[13]

Nastanak termina i prvobitno značenje
Pod izrazom hipster tokom dvadesetog veka podrazumevale su se različite stvari. Termin je nastao tokom džez ere u SAD, od prideva „hip”, odnosno „hep”. Poreklo prideva „hep” nije sa sigurnošću razrešeno. Neki smatraju da je u pitanju izvedenica reči „hop”, žargonskog izraza za opijum, dok drugi veruju da potiče iz zapadne Afrike od reči „hipi”, u značenju „otvoriti nečije oči”. Treći su ukazali na mogućnost da pridev vodi poreklo od običaja da se leži naslonjen na nečiji kuk (na engleskom: hip) prilikom pušenja opijuma. Najstarija, istorijski potvrđena, upotreba ovog prideva potiče iz 1902, u značenju „svestan” ili „upućen” u rastuću kulturu džeza. U kasnim tridestim, u eri svinga, „hep” je zamenjen izrazom „hip”. Arti Šou je opisao Binga Krozbija kao: „prvog hip belca rođenog u Sjedinjenim Državama”. Ubrzo je pridevu dodeljen sufiks „-ster” (kao u reči „gangster”) i tako je reč hipster ušla u engleski jezik.

Prvi rečnik koji ga je uvrstio u svoje odrednice bio je kratki leksikon „Za osobe koje ne razumeju govor džajva” („For Characters Who Don't Dig Jive Talk”), koji se prodavao zajedno sa albumom Harija Gibsona „Boogie Woogie In Blue”. Pod odrednicom hipster stajala je definicija: „osoba koja voli hot džez”. Rečnik nije sadržao sve odrednice džajv žargona, već samo one koje su se spominjale u pesmama na albumu. Ubrzo su se javile i nove definicije ovog termina, što svedoči o njegovoj frekventnosti na džez sceni.

Pod ovim terminom uskoro su počeli da se podrazumevaju mladi belci srednje klase koji su prihvatali način života crnačkih džez muzičara. U ovu grupu su se ubrajali, između ostalih, džez muzičari belci poput Benija Gudmana, Gerija Muligana, Stana Getca, Meza Mezrova, Barnija Kesela, Doka Pomusa, Bing Krozbija, Frenka Sinatre, Četa Bejkera, Džina Krupa i drugih.

Supkultura se brzo širila, te je počela da obuhvata i književnost. Džek Keruak je hipstere opisao kao „rastuću i pokretnu Ameriku, osobe posebne duhovnosti koji se smucaju i autostopiraju svuda”. U prvim stihovima poeme Urlik Alena Ginzberga stoji stih: „Hipsteri anđeoskih glava izgaraju za drevnom nebeskom vezom sa zvezdanim generatorom u mašineriji noći”. Norman Majler je u eseju „Beli crnci” hipstere nazvao „američkim egzistencijalistima” i „ljudima koji znaju da ako je naše kolektivno stanje takvo da živimo sa svešću da atomski rat može izazvati trenutnu smrt, da država kao l’univers concentrationnaire može izazvati relativno brzu smrt i da spora smrt može doći putem konformizma koji guši svaki kreativni i buntovnički nagon”, onda je „jedini životodavni odgovor taj da se prihvate uslovi koje postavlja smrt da se živi pod stalnom pretnjom smrti, da se otuđi od društva, de se živi bez korena, da se otisne na putovanje neistraženom teritorijom buntovničkih zahteva vlastite ličnosti”.


Hipsteri 40-tih godina 20. veka
1990-e do danas
Izraz hipster je u današnjem značenju počeo da se koristi sredinom devedesetih, da bi svoje puno značenje dostigao krajem prve i početkom druge decenije dvadeset i prvog veka. Pošto se niko ne identifikuje pod tim imenom, više medija je pokušalo da objasni čitav fenomen. Tako je Den Flečer u čaopisu Tajm, jula 2009. objavio tekst o hipsterima, gde je između ostalog istakao: „Hipsteri su tvoji prijatelji koji ti se podsmehnu kada čuju da voliš Koldplej. To su ljudi koji nose majice sa citatima iz filmova za koje nikad nisi čuo i jedini u Americi koji i dalje misle da je Pabst Blue Ribbon dobro pivo. Oni nose kaubojske šešire i beretke i smatraju da im je Kanje Vest ukrao naočare za sunce. Sve na njima je brižljivo osmišljeno da bi stvorili utisak da ih nije briga”.

Met Granfild je u svojoj knjizi „Hipstermatik” iz 2011. na sledeći način objasnio fenomen: „Dok su društveni glavni tokovi početkom 21. veka bili okupirani rijaliti programima, dens muzikom i pronalaženjem donjeg veša Britni Spirs, ustanak se tiho i svesno odigravao iza kulisa. Davno zaboravljeni stilovi odeće, piva, cigareta i muzika postali su ponovo popularni. Retro je postao kul, životna sredina je postala važna, a staro je postalo novo „novo”. Klinci su poželeli da nose šalove Silvije Plat i naočare Badija Hola, uživajući u ironiji da nešto štrebersko može da postane kul. Želeli su da žive održivo i da se hrane organskim žitaricama bez glutena. Iznad svega, oni su želeli da budu prepoznati kao drugačiji - da se raziđu sa mejnstrimom i pronađu kulturnu nišu samo za sebe. Za novu generaciju stil nije nešto što kupuješ u robnoj kući, već nešto što sam pronalaziš prebirajući po prodavnicama polovne odeće ili, još bolje, što sam napraviš. Postalo je kul da ne izgledaš kao televizijska zvezda, nego kao osoba koja nikad nije gledala televiziju”.

Sa hipsterskom supkulturom se često povezuju bicikle bez brzina, veganstvo, fedora šeširi, pletenje, urbano pčelarstvo, kafe specijaliteti, prepariranje, časovi knjigoveza itd. Takođe, hipsteri se često stereotipno povezuju sa upotrebommarihuane i drugih opijata.

Reference
Greif, Mark (24. 10. 2010). „What Was the Hipster?”. New York Mag. Pristupljeno 24. 1. 2014.
Lorentzen, Christian (30. 5. 2007). „Kill the hipster: Why the hipster must die: A modest proposal to save New York cool”. Time Out New York. Arhivirano iz originala 25. 07. 2008. g. Pristupljeno 30. 04. 2016.
Weeks, Linton. „The Hipsterfication Of America”. NPR.org. Pristupljeno 25. 1. 2014.
Hughes, Evan. „The Great Inversion in New Brooklyn”. utne.com. Pristupljeno 25. 1. 2014.
„Poll: Many Americans dislike hipsters, are open to hipster annoyance levy”. Washington Times. 13. 5. 2013. Pristupljeno 18. 5. 2013.
Kellogg, Carolyn (12. 10. 2010). „What do hipsters and pornography have in common?”. Los Angeles Times. Pristupljeno 18. 5. 2013.
Wallace, Benjamin (15. 4. 2012). „The Twee Party: Is artisanal Brooklyn a step forward for food or a sign of the apocalypse? And does it matter when the stuff tastes so good?”. New York Mag. Pristupljeno 24. 1. 2014.
The hi