Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Гарашанин, Милутин, 1920-2002 = Garašanin, Milutin, 1920-2002
Ђурић-Славковић, Наталија = Đurić-Slavković, Natalija
Наслов Археолошки локалитети Бубањ и Велика хумска чука = Les sites archéologiques Bubanj et Velika humska čuka / [увод, превод, аутор изложбе Милутин Гарашанин ; аутор изложбе, обрада каталошких јединица Наталија Ђурић]
Упоредни наслов ǂLes ǂsites archéologiques Bubanj et Velika humska čuka
Остали наслови Бубањ и Велика хумска чука
Врста грађе каталог
Језик српски
Година 1983
Издавање и производња Ниш : Народни музеј, 1983 (Ниш : Просвета)
Физички опис 39 стр., [39] стр. с таблама : фотогр. ; 24 cm
Други аутори - особа Станковић, Богомир (аутор додатног текста)
Stanković, Bogomir (аутор додатног текста)
ISBN (Брош.)
Напомене "... поводом 100-годишњице Српског археолошког друштва и 50-годишњице свога рада и постојања." --> стр. 5
Део текста упоредо на срп. и франц. језику
Тираж 1.000
Стр. 5: [Уводна реч] / Богомир Станковић
Библиографија: стр. 19.
Предметне одреднице Bubanj -- Arheološka nalazišta -- Katalozi
Velika humska čuka -- Arheološki nalazi -- Katalozi
УДК 904(497.11 Niš)(083.824)

TAGS
Milutin Garašanin, Hronologija vinčanske grupe, 1951.
Milutin Garašanin, Praistorija na tlu SR Srbije, 1973.
Nikola Tasić, Bubanj, Niš – Praistorijsko naselje, 1958.
Nikola Tasić, Badenska kultura u Srbiji, 1959.
Nikola Tasić, Eneolitske kulture centralnog i zapadnog Balkana, 1995.
Milorad Stojić, Bubanj – hronologija i stratigrafija, 1996.
Milorad Stojić, Kulturne grupe Bubanj i Hum, 1996.
Adam Oršić-Slavetić, Arheološka istraživanja u Nišu i okolini, 1940.
Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić, Praistorija Vojvodine (poglavlja o uticajima Bubanj-Hum grupe), 1974.
Bulatović Aleksandar, Kulturna grupa Bubanj-Hum I - geneza i razvoj, 2007.
Bubanj je praistorijsko arheološko nalazište kod Novog Sela (novi naziv za ovo gradsko naselje u gradskoj opštini Palilula je Deveti Maj), blizu Niša. Pripada eneolitskom periodu i kulturnom kompleksu Bubanj Salkuca Krivodol, odnosno Bubanj humskoj kulturnoj grupi, koja je i dobila naziv po dva najznačajnija nalazišta nosioca ove kulture, a to su Bubanj i Velika Humska čuka.

Najstariji slojevi na lokalitetu Bubanj pripadaju periodu od 5800. do 5500. godine p. n. e., odnosno srednjem neolitu, (starčevačka kultura). Do danas je otkopano 30 kulturnih slojeva bronzanog i mlađeg bakarnog doba. Ukupna debljina kulturnog sloja iznosi 3 metra. Lokalitet je dosta oštećen prilikom izgradnje auto-puta Beograd–Niš. Sačuvana je površina od oko 100 kvadrata. Milutin Garašanin je prvi koji je publikovao rezultate istraživanja na Bubnju i to na Trećem međunarodnom kongresu u Cirihu, sredinom 20. veka.

Na lokalitetu su otkriveni i grobovi koji pripadaju srednjovekovnom periodu.

Arheološko nalazište je pod zaštitom države od 1954. godine.

Vidi još
Velika Humska čuka
Bubanj Salkuca Krivodol kompleks
Reference
Literatura
Praistorija jugoslovenskih zemalja, 1-5