Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Dobro očuvano, a4

trinaestog toma uglednog naučnog časopisa Archaeologia Iugoslavica XIII iz 1972. godine (MCMLXXII), koji je izdavao Savez arheoloških društava Jugoslavije sa sedištem u Beogradu.Ova sveska sadrži sledeći kompletan sadržaj i naslove radova istaknutih jugoslovenskih arheologa koji su navedeni na samoj naslovnoj strani:Milica Kosorić – „Bronzezeitliche und früheisenzeitliche Hortfunde im mittleren Teil der serbischen Donaugegend“ (Ostave iz bronzanog i starijeg gvozdenog doba u srednjem delu srpskog Podunavlja Nikola Tasić – „An Early Iron Age Collective Tomb at Gomolava“ (Kolektivna grobnica starijeg gvozdenog doba na Gomolavi)Branko Gavela – „Étude méthodologique sur la stratification archéologique, chronologique et ethnique de Židovar“ (Metodološka studija o arheološkoj, hronološkoj i etničkoj stratigrafiji Židovara)Ljudmila Plesničar-Gec – „Urban characteristics of Emona Based on new Discoveries“ (Urbanističke karakteristike Emone na osnovu novih otkrića)Vladimir Kondić – „Bronze Portrait of the Emperor Macrinus“ (Bronzani portret cara Makrina – izuzetno važno otkriće biste cara Makrina pronađene u Boleču kod Beograda).

Археолошки преглед (Archaeologia Iugoslavica[1]) је био научни часопис Савеза археолошких друштава Југославије (фр. Association Des Societes Archeologiques de Yougoslavie) у периоду између 1954. и 1990. године. У временском распону излажења часописа, штампано је укупно 25 бројева.[2] Средиште Савеза, издавача часописа било је у Београду, те се овде налазило и уредништво.

Часопис Археолошки преглед излазио је једном годишње, на српскохрватском језику и у латиничном писму, са резимеима на француском и другим језицима. Доносио је прилоге из музејско-галеријске делатности[3] и у њему су били представљени резултати археолошких ископавања и истраживања обављених на територији Југославије. На тај начин ова периодика преузела је улогу централно-федералног археолошког издања. Пошто је часопис тежио интерпретирању важнијих археолошких достигнућа са простора Југославије и приказивању истих међународном професионалном форуму, у њему су били чести и чланци писани ексклузивно на страним језицима (немачком, енглеском и франсцуском).[2]

Осим овог прегледа Савез је издавао и друге публикације, на пример "Материјале" (као спец. издања у сарадњи са музејима)[4][5][6] и "Анале" (фр. Actes) на страним језицима.[7] Савез је издао и низ археолошких монографија.[8]

Види још
Археолошки преглед Српског археолошког друштва
Референце
Lozny 2011, стр. 461
Lozny 2011, стр. 447
Mira Heim (1983): Popis periodičnih i serijskih publikacija na tlu Jugoslavije s područja muzejskih i srodnih djelatnosti. In: Informatica museologica, Vol. 14, No. 3-4. стр. 37. Muzejski dokumentacioni centar, Zagreb.
Savez arheoloških društava Jugoslavije. Praistorijska sekcija. Simpozijum (1980). Putevi i komunikacije u praistoriji: referati održani na Simpozijumu Praistorijske i Antičke sekcije Saveza arheoloških društava Jugoslavije, Peć 1978. Savez arheoloških društava Jugoslavije.
Batović, Šime; društvo, Hrvatsko arheološko; Savez arheoloških društava Jugoslavije (1976). IX. kongres arheologa Jugoslavije, Zadar 1972. Hrvatsko arheološko društvo.
Savez arheoloških društava Jugoslavije. Praistorijska sekcija (1974). Počeci ranih zemljoradničkih kultura u Vojvodini i srpskom Podunavlju: referati i koreferati održani na simpozijumu decembra 1972. godine u Subotici. Srpsko arheološko društvo.
Materijali: Savez arheoloških društava Jugoslavije. Association des Sociétés Archéologiques de Yougoslavie. Actes. Savez arheol. društava Jugoslavije. 1980.
Medović, Predrag; Tasić, Nikola; Balat, Irena; Savez arheoloških društava Jugoslavije (1981). Die ältere Eisenzeit in der Wojwodina und ihre Verbindongen [i.e. Verbindungen] mit anderen Donauländischen und benachbarten Gebieten. Archäologischer Verein der Wojwodina.
Литература
Lozny, Ludomir R. (2011). Comparative Archaeologies: A Sociological