Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

SAD se na počet­ku 21. veka nala­ze u situ­a­ci­ji upo­re­di­voj sa onom u kojoj se nala­zi­la Rim­ska repu­bli­ka pola veka nakon zadobi­ja­nja sta­tu­sa hege­mo­na i učvr­šći­va­nja svo­je domi­nant­ne pozi­ci­je u Sre­do­ze­mlju.

Prag impe­ri­jal­ne moći je odav­no pre­đen i nema više povrat­ka nazad – u sta­re okvi­re i samo­o­bu­zda­va­nje na svom „ostr­vu“, na matič­nom pro­sto­ru koji se teži zašti­ti­ti od mogu­ćih spolj­nih pret­nji.

Knjiga Aleksandra Gajića Amerika i Rim: imperijalne paralele obrađuje sličnosti i razlike između savremene Amerike i antičkog Rima. Poređenje dvaju imperija posebno je važno s obzirom na američko svojatanje rimskog nasleđa. Ovo pozivanje na antičku tradiciju, koje možda danas, iz usta Donalda Trampa, zvuči neubedljivo, traje od samih početaka američke republike. Dovoljno je samo pogledati američkog orla, nazive pojedinih republika (Sinsinati) ili znamenitosti Vašingtona (Kapitol hil).

Istovremeno, ova paralela, koja je dosta korišćena u međunarodnoj nauci, može pomoći i da se donesu neki dalekosežni zaključci. Zbog toga je posebna pažnja posvećena mogućnostima koje ovo poređenje pruža na planu predviđanja daljeg razvoja političkih prilika.

Amerika i Rim tako postaju dve jedinstvene, koliko različite, toliko i slične imperije. A sudbina imerija ima svoje zakonitosti. O tome je ova knjiga.