Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Dimitrijević, Bojan B., 1968- = Димитријевић, Бојан Б., 1968-
Kukobat, Ilija, 1993- = Кукобат, Илија, 1993-
Наслов Aeroput : Društvo za vazdušni saobraćaj : 1927–1948. / Bojan Dimitrijević i Ilija Kukobat
Врста грађе стручна монографија
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2023
Издавање и производња Beograd : Arhipelag : Institut za savremenu istoriju, 2023 (Valjevo : Topalović)
Физички опис 395 str. : fotogr. ; 24 cm
Други аутори - особа Marković, Predrag, 1965- (рецензент)
Марковић, Предраг, 1965- (рецензент)
Збирка ǂBiblioteka ǂVreme / [Arhipelag]
ISBN 978-86-523-0415-8 (Arhipelag)
978-86-7403-289-3 (ИСИ; картон)
Напомене Tiraž 1.000
O autorima: str. 391
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 387-390.
Предметне одреднице Друштво за ваздушни саобраћај "Аеропут" (Београд) -- 1927–1948
Ваздухопловство -- Србија -- Историја
УДК 656.7:061.2(497.11)"1927/1948"

Nepoznata i zanimljiva istorija društva za vazdušni saobraćaj koje je postojalo od 1927. do 1948. godine. Nastao u Kraljevini Jugoslaviji, Aeroput deluje i u prvim godinama socijalističke Jugoslavije.
Jugoslovensko Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput tipičan je izdanak opšteg razvoja vazduhoplovstva između dva svetska rata, kako u domenu ideje, ljudi i aviona koji su ga činili, tako i u domenu unutrašnje i spoljne politike Kraljevine Jugoslavije. Aeroput je formalno postojao dve decenije, ali je letački bio aktivan u ukupno 14 letačkih sezona. Za to vreme Aeroput je uspostavio vazdušni saobraćaj u Kraljevini Jugoslaviji, povezujući njene regionalne centre s prestonicom, ali i povezujući Beograd s važnim centrima susednih država.
Aeroput je nastao je kao izraz visoke aktuelnosti avijacije, ali i potrebe za ubrzavanjem komunikacija i sticanjem novih vrednosti, odnosno profita. Aeroput je nastao u krugu oduševljenih pristalica avijacije, od kojih su mnogi bili veterani Prvog svetskog rata i borili se u vazduhu s ratnim protivnicima. Aeroput je bio podržan i od predstavnika države, vojske, krupnog kapitala, bankara, ali i masonerije, uglavnom iz jugoslovenske prestonice i nekoliko regionalnih centara. Tadašnja javnost je pratila razvoj vazduhoplovstva i u svetu, i u Jugoslaviji, ali su tek daljinski let pilota Sondermajera i Bajdaka od Pariza do Bombaja i nazad do Beograda, kao i otvaranje beogradskog aerodroma 1927. godine, dali potreban impuls upisivanju akcija i podršci države za početak rada Društva.
Od prve linije koja je spojila Beograd i Zagreb 1928. godine linije Aeroputa su povezivale jugoslovenske regionalne centre: Skoplje, Sušak, Sinj–Split, nešto kasnije i Ljubljanu, Sarajevo, Dubrovnik, Podgoricu… Osim prevladavanja loše drumske i spore železničke mreže, vazdušne linije su imale ulogu spajanja delova nove države, nastale iz nekoliko predratnih država. To je bitna uloga Aeroputa, posebno u kontekstu političkih odnosa Beograda, Zagreba i Ljubljane kao prestonica tri konstitutivna naroda Kraljevine. Vazdušni saobraćaj tretiran je kao sredstvo za učvršćivanje jugoslovenske države i nacije.
Knjiga opisuje velike trenutke u razvoju Aeroputa, otvaranje novih linija i nabavku modernih aviona, najpoznatije pilote, kao i avionske katastrofe u istoriji Aeroputa.
Istorija društva za vazdušni saobraćaj postaje tako neobična istorija jedne zemlje s njenim težnjama i jedne epohe s njenim tehničkim iskušenjima i mogućnostima.
Knjiga sadrži i veliki broj fotografija, uključujući i fotografije čuvenih jugoslovenskih pilota između dva svetska rata.

O autoru

Bojan B. Dimitrijević (Beograd, 1968), istoričar. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za istoriju Jugoslavije, gde je i magistrirao (1997). Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (2004). Oblasti naučnog interesovanja: istorija Jugoslovenske vojske u otadžbini, Drugi svetski rat u Srbiji, Jugoslovenska narodna armija, raspad Jugoslavije, Srbija u tranziciji. Do sada je objavio preko 60 autorskih i koautorskih monografija ili drugih izdanja, kao i preko 100 članaka u Srbiji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama, Francuskoj i... više informacija »

Kritike
„Aeroplani Aeroputa krstare u svim pravcima velike Kralj(evine) Jugoslavije, preleću njene granice i dopiru na sever do prestonice Austrije, na jug do Soluna, glavnog grada istočnog Sredozemnog mora, spuštaju se na krajnjem zapadu naše Otadžbine kod Sušaka i vezuju Bosnu, kršnu Hercegovinu i neprohodnu Crnu Goru u četiri sata leta za prestonicu Države.“