Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Наслов 9. март 1991. / фоторепортери Алекса Алексић... [и др.] ; [текст Милош Васић]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1991
Издавање и производња Сремчица [Београд] : Каменко, 1991 (Ужице : Рујно)
Физички опис [146] стр. : фотогр. ; 35 cm
Други аутори - особа Aleksić, Aleksa (фотограф)
Васић, Милош, 1947-2021 (аутор додатног текста)
Vasić, Miloš, 1947-2021 (аутор додатног текста)
ISBN (Картон)
Предметне одреднице Deveti mart 1991 -- U fotografijama
Srbija -- Politička istorija -- 1991 -- U fotografijama
Srbija -- Unutrašnja politika -- 1991 -- U fotografijama

R e f e r e n c e

SEDIŠTE SPO
oko 10:00

TRG REPUBLIKE
oko 12:00

TRG REPUBLIKE
oko 13:15

SKUPŠTINA SRBIJE
oko 14:00

TELEVIZIJA BEOGRAD
oko 15:00

RASKRSNICA `LONDON`
oko 15:30

VLADA SRBIJE
oko 18:30

BEOGRAD
oko 19:30

10. MART 1991.

STUDENTSKI GRAD

TERAZIJE
10. - 14. MARTA

UŠĆE
12. MART

UŠĆE
13. MART

TERAZIJE
10. - 14. MARTA

PROFESIJA REPORTER

...............................................................................

FOTOGRAFIJE CRNO-BELE

OKO 160 FOTOGRAFIJA

LATINICA
TVRDE KORICE
ŠIVEN POVEZ
34 CM
OKO 300

Demonstracije na Trgu republike u Beogradu 9. marta 1991. godine su bile prvi veliki miting opozicionih stranaka protiv režima Slobodana Miloševića. Povod za demonstracije je bilo traženje ostavke generalnog direktora Televizije Beograd Dušana Mitevića i ministra policije Radmila Bogdanovića ali su se kasnije pretvorile u demonstracije protiv Slobodana Miloševića. U masovnim demonstracijama na beogradskim ulicama su dve osobe izgubile život. Kasno uveče je uhapšen lider SPO-a Vuk Drašković.

Bilo je predviđeno da se protest održi na Trgu Republike u Beogradu. U raznim delovima grada dogodili su se incidenti pre samog protesta, pošto je milicija, često i brutalno, pokušala da usmeri mase ljudi koji su išli prema Trgu; čak su i govornici, među kojima i Drašković, imali problema da dođu do Trga. Milicija je upotrebljavala suzavac, vodene topove i BOV vozila.

Uz pratnju svojih lojalnih ljudi (uključujući i nekoliko poznatih beogradskih kriminalaca kao što su Đorđe Božović Giška i Aleksandar Knežević Knele, koji su bili njegovi telohranitelji[1]), Drašković se popeo na spomenik knezu Mihajlu i pokušao uz pomoć megafona da se obrati okupljenim građanima.

Broj okupljenih ljudi je verovatno iznenadio i samog Draškovića pošto je Trg bio pun. Procene broja okupljenih ljudi su varirale: od manje od 70.000, oko 100.000. Shvativši da ga malo ljudi čuje, Drašković je zatražio od radnika obližnjeg Narodnog pozorišta da se sa balkona obrati okupljenim građanima. Dozvolu je dobio od Vide Ognjenović (koja je bila i istaknuti član Demokratske stranke). Drašković je sa balkona počeo da drži oštar govor koji je često prekidan aplauzima:

Neću da vam pričam šta je sve od jutros bilo. Svi smo, svi smo se probijali kroz obruče, pokazali da nema obruča koji nećemo danas slomiti. Čestitam, junaci! Rekao sam, ima mesec dana, nisu verovali boljševici da ćemo danas, kod našeg čestitoga Kneza - a naročito za koji trenutak kad krenemo da uzmemo TV Bastilju - pokazati srpsko srce i srpsku izdržljivost. Nažalost, drugoga nam puta nema. Predsednik Republike pred sobom ima dva tasa: na jednom su vaši životi, životi mnogih milicionera (jer čujem da su naši momci u okršajima zarobili automatsko oružje), na tom tasu su sloboda i čast Srbije, mir, a na drugom pet ostavki i jedan demant. Neka predsednik Republike odluči šta će, ja sam odlučio: vodiću vas na Televiziju rešen da poginem!

Njegov poslednji proglas je uzbunio prisutni kordon milicije, kojim je zapovedao Radovan Stojičić Badža. Nakon što je Drašković završio, govore su održali članovi ostalih opozicionih stranaka — Žarko Jokanović, Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Milan Paroški, Leon Kojen, Milan Komnenić, Vojislav Koštunica kao i ličnosti iz kulture Borislav Mihajlović Mihiz, Bora Đorđević i dr.

Za vreme Mihizovog govora, oko 13:15 milicija je krenula na trg iz Makedonske ulice sa suzavcima i izbila je prava bitka. Ipak, u manjini i nadjačani, milicioneri su se povukli, zadržavajući demonstrante vodenim topovima. Situacija se brzo pogoršavala, a žardinjere su prevrtane i lomljene u manje betonske deliće kako bi bili bacani na vozila milicije. Dok je govorio Milan Paroški, među okupljene građane je bačen suzavac. Činilo se da se Drašković nije uzbuđivao zbog nasilja ispod i da je samo posmatrao. U jednom trenutku, iznenada je u mikrofon uzviknuo „Juuuriiiš!”. Protest se zatim razlio po susednim trgovima i ulicama i veći deo centra Beograda je ličio na ratnu zonu. Od ovog trenutka milicija je uspela da se pregrupiše i češće i žešće je napadala.

Oko 15:30 časova u Masarikovoj ulici je nakon pada sa pet metara visine poginuo milicioner Nedeljko Kosović (1937—1991), nakon čega je grupa od pedesetak milicionera, stacioniranih na uglu ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša, oko 16 časova pucala i pogodila pet građana. Jedan od njih, Branivoje Milinović (1973—1991) je zadobio smrtonosnu prostrelnu ranu.

Posle podne je Drašković, zajedno sa velikom grupom demonstranata, neuspešno pokušao da se probije na zasedanje Narodne skupštine. Dok je izlazio iz zgrade, oko 20:00 uhapšen je sa zamenikom predsednika SPO, Jovanom Marjanovićem. Među milicionerima koji su uhapsili Draškovića bio je i Naser Orić.

Predsednik Srbije Slobodan Milošević je zatražio od Predsedništva SFRJ da razmesti jedinice JNA da bi se ugušile demonstracije. Predsednik Predsedništva Borisav Jović je telefonom kontaktirao ostale članove Predsedništva i JNA je zaista poslata tenkove na ulice, ali su Slovenci i Hrvati kasnije tvrdili da je taj potez bio neustavan. Uveče, Milošević se obratio naciji preko televizije. Iako nikog nije pomenuo po imenu, događaje toga dana je opisao da su vođene od „sila haosa i nasilja”, „kojima se Srbija mora suprotstavljati svim ustavnim sredstvima”. Uveče su se tenkovi i oklopni transporteri pojavili na ulicama. Zabranjen je rad radija B-92 i NTV Studio B.

Prema izveštaju RTS-a, bilo je nekoliko hiljada demonstranata, a po nezavisnim medijima preko 50.000.