Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Knjiga „3000 godina računanja vremena u Iranu“ autora Dejana Maksimovića, u izdanju Prirodnjačkog društva „Geа“ iz Vršca, detaljno opisuje evoluciju kalendara i astronomskih sistema u Persiji. Ovaj rad se bavi istorijskim razvojem merenja vremena – od drevnih religijskih koncepata do preciznih solarnih sistema
Ključne etape iranskog računanja vremena obuhvataju:Zoroastrijski (Avestanski) kalendar: Prvobitni sistem koji je računao vreme na osnovu solarnog ciklusa od 365 dana. U njemu je svaki mesec i dan nosio ime po božanstvima i silama prirode.Dželalov kalendar (Jalāli): Astronomski najprecizniji kalendar starog sveta koji je 1079. godine uveo sultan Dželal el-Din Malik-šah, uz pomoć slavnog pesnika i astronoma Omara Hajama. Njegova preciznost se zasnivala na preciznom merenju prolećne ravnodnevice.

Solarni Hidžretski kalendar: Zvanični kalendar koji je u Iranu usvojen 1925. godine. Počinje Hidžrom (Muhamedovim prelaskom iz Meke u Medinu 622. godine n.e.), ali se za razliku od islamskog lunarnog kalendara bazira na solarnoj godini, što ga čini jednim od najtačnijih kalendara na svetu.Istraživanja i zapisi sabrani u ovoj publikaciji svedoče o tome koliko je drevna persijska civilizacija bila posmatrački i matematički napredna, uvezujući astronomiju sa religijom, poljoprivredom i svakodnevnim životom.