Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak

Moja arhitektura / Goran B. Vojvodić DVOJEZIČNO IZDANJE
My architecture / Goran B. Vojvodić
[prevodilac, translations Snježana Mijatović
fotografije, photographs Vlada Popović

Jezik srpski i engleski
Beograd : Biro via, 2012 ,
316 str. : ilustr. ; 24 cm

Uporedo srp. tekst i engl. prevod
Tekst štampan dvostubačno
Tiraž 500
Str. 11: Predgovor / Vladimir Mako
Biografija: str. 304
Bibliografija: str. 315.
Vojvodić, Goran B., 1959- -- Arhitektonski projekti

KNJIGA JE ODLIČNO OČUVANA, KAO NEKORIŠĆENA
POSVETA AUTORA NA PREDLISTU

Goran B Vojvodić

Monografijom je predstavljen deo stvaralačkog opusa(period 1995-2010), povodom prijema Velike nagradearhitekture Saveza arhitekata Srbije za životno delo.

Goran Vojvodić, roden 1959. u Beogradu, diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu UniverzitetaBeogradu (1986. godine). Profesionalno je bio angažovan u IMS-u, Energoprojektu, CIP-u i, od 1989, u arhitektonskom birou prof. W. J. Kringsa u Nemačkoj. Od 1992. radi u sopstvenom birou, a 2007. godine,sa Jelenom Ivanović Vojvodić, osniva BIRO.VIA. Član je Upravnog odbora Saveza arhitekata Srbije, Naučnog saveta Arhitektonskog fakulteta i Komisije za arhitektonsko oblikovanje Skupštine grada Beograda. Do sada je projektovao stambene i rezidencijalne objekte, hotele, poslovne i trgovačke centre, sportske objekte različite namene, zatim adaptacije i rekonstrukcije objekata i enterijera privatnih i javnih prostora. ...

PREDGOVOR

Arhitektura koja teži estetskoj dimenziji doživljaja svojihvrednosti nužno je odraz kritičkog mišljenja autora. Tu sepodrazumeva postojanje višeslojnog izraza koji u sebi nesadrži samo osnovne funkcionalno strukturne komponentekorisnosti.Estetska dimenzija arhitektureracionalizacijom proživljenih intuitivnih osećaja i doživljajanastajestvaraoca kojima se odražava njegovo celokupno kulturnobiće. Tek ovim procesom stapanja racionalnog i intuitivnog.nastaje kritički stav prema celini oblikovanja, odnosnoadruštveno i kulturno odgovornom ponašanju arhitekte.

Međutim, kako iskustvo pokazuje da se ovakav pristup kreativnosti može uočiti i kroz vezu između crteža i realizovanog dijela. Ovo je tema koju opus Gorana Vojvodića posebno ističe. Crtanje je način razmišljanja. Razmišljati koristeći crteže znači strukturirati ideju u njenom materijalnom obliku. Crtež određuje sve bitne komponente arhitektonske strukture, kao one koje postavljaju arhitekturu u okolinu i određuju njene specifične percepcije. Crtež se može shvatiti kao partitura koja direktno tumači vremensko-prostorni kvalitet arhitekture, kompletnost i cjelovitost njenih doživljaja. Ove vrijednosti se ne odnose samo na formalne dizajnerske kategorije, već zalaze u najdublje oblasti emocionalnog, doživljajnog i asocijativnog pristupa interpretaciji arhitekture. Pritom crtež postaje lični izraz vizije onoga što će se samo ostvariti u materiji i atmosferi kao estetsko tumačenje vrijednosti složenog izgleda arhitektonskog objekta, njegove cjelovitosti i usklađenosti sa okruženjem i prirodom čovjeka. iskustvo.

U svom tumačenju pristupa oblikovanju arhitektonskestrukture, Goran Vojvodić upravo zastupa stav o potrebiadruštveno odgovornog stvaranja koje ispunjava zahtevepostojanja jednostavne logike, kao i lepote stvaralačkoganadahnuća, koje se intuitivno prilagođava posebnostimazadatka. Na mukotrpnom putu koji vodi ka estetičkojadimenziji arhitekture, prateći stari majstorski stav daumetnost ne postoji bez nauke, arhitekta sa visinaumetničke inspiracije uranja u dubine inženjerske logike iiz nje se uzdiže. Samo na taj način se stvara strukturakojoj materija odgovara ideji, u kojoj arhitekta tumačicelovitost spoljašnje forme i unutrašnjeg prostora, u kojojlični umetnički osećaj unapređuje kulturno okruženje..

Sabiranje i predstavljanje dela jednog arhitekte važno je izviše razloga. Ono nam, pre svega, otkriva puteve sazrevanjaideje o graditeljstvu, koje u svakom posebnom pojavljivanjuukazuje i na opšte zakonitosti arhitektonskog stvaralaštva.Stvaralački osećaj arhitekte jeste odraz njegovih ličnihaubeđenje, želja i osećanja, ali i sveukupnosti njegovogadruštvenog i kulturnog postojanja. Kroz sagledavanjejednog graditeljskog opusa, uranjanjem u dubinu nastankaideje i njenog preobražaja u materijalnu strukturu, možemonaslutiti neraskidivost veze ovih komponenti. Pored toga,način na koji se materijalom strukturira arhitektonskisklop, najbolje se može izučiti na primerima u kojima seprepoznaje majstorstvo pristupa - koje se ne razvija lako.

Samo na ovaj način arhitektura može da odgovori svojojadruštvenoj ulozi, kao kompleksna delatnost koja u sebisublimira mnoge tehnike, veštine i znanja, kako to čestoističe Vojvodić. Međutim, pored toga arhitektura kaolični izraz autora na ovaj način odražava razvoj i kulturnozrenje onoga koji je stvara. Prateći razvojne faze jednogopusa, posmatrač, u najboljem smislu te reči, prepoznajenadgrađivanje kritičkog mišljenja arhitekte, koje jepreduslov stvaranja u kontinuitetu. Ovde pojam kontinuitetau stvaranju ne podrazumeva postojanje i ponavljanjejedne strukturne i oblikovne matrice već njihovo stalnounapređivanje i menjanje, u skladu sa novim izazovima kojepružaju zadaci koji nadolaze. Kako to Vojvodić voli da istakne,ove faze u kontinuiranom stvaralaštvu čine povezanu sliku,pri čemu jedan stvaralački period prožima drugi, preduslovaje sledećem. Time se ističe konstanta estetske vrednostimnogostrukosti u jednom, gde snaga intuitivnog traganjaza novim uvek otvara mogućnosti drugačijeg doživljajateme, i time drugačijeg oblikovnog pristupa.

Sve ovo može se sagledati u odabranim primerima sabranimu ovoj knjizi. Oni su rečiti, ali će govoriti samo onima kojižele da im se otkrije priroda arhitektonskog stvaralaštva,ali onako kako to svako po svojoj naravi oseća. U tomejeste vrlina estetskog govora arhitekture: ostajući svoja,ona u svakom posmatraču pojedinačno otkriva njegovuposebnu osećajnost. Time arhitektura govori mnogo jezikai ostaje vredna u mnogostrukosti individualnih osećanja,ne gubeći pri tome svoje izvorno kulturno i društveno biće.Stoga, čitajmo pažljivo.

Vladimir Mako