Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Кипроски, Сања, 1997- = Kiproski, Sanja, 1997-
Наслов Београдски опус архитекте Николаја Петровича Краснова : (1922-1939) / Сања Кипроски ; [фотографије Сања Кипроски]
Врста грађе стручна монографија
Језик српски
Година 2024
Издавање и производња Нови Сад : Спомен-збирка Павла Бељанског, 2024 (Земун : Бирограф)
Физички опис 309 стр. : илустр. ; 23 cm
Други аутори - особа Квас, Милана, 1972- (уредник) (аутор додатног текста)
Kvas, Milana, 1972- (уредник) (аутор додатног текста)
Збирка ǂЕдиција ǂНове перцепције ; ǂкњ. ǂ3
ISBN 978-86-81132-23-4 (брош.)
Напомене Тираж 600
Стр. 7-9: Реч уредника / Милана Квас
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 279-293
Резюме ; Summary
Регистар.
Предметне одреднице Краснов, Николај Петрович, 1864-1939

Stvaralaštvo jednog od najznačajnijih arhitekata emigranata iz Rusije u Kraljevini SHS/Jugoslaviji, koji je zahvaljujući svojoj neiscrpnoj stvaralačkoj energiji i predanom radu ostavio dubok trag u prestoničkoj urbanoj strukturi.

„Arhitekta, umetnik, gospodin Krasnov” naslov je kataloškog teksta Bojane Ibrajter Gazibare, višeg konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koji prati izložbeni program o Nikolaju Petroviču Krasnovu u okviru Dana evropske baštine (koautor programa je msr Sanja Kiproski, laureat Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog). I, ovako kako je sročen, inspirativan je i rečit – daje nam nagoveštaj o osobi kojoj je izložba posvećena i koja traje na dve adrese.

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda realizuje se ova postavka povodom obeležavanja 160 godina od njegovog rođenja. Segment izložbe „Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: akvareli i crteži” otvoren je do 27. oktobra u Novom Sadu, dok se drugi segment izložbenog projekta realizuje do 30. novembra u Beogradu pod nazivom „Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: arhitektonsko nasleđe Beograda”.

Kako nam kažu organizatori, saradnja između dve institucije inicirana je idejom o realizaciji izložbi prema master radu istoričarke umetnosti Sanje Kiproski. Rad na temu „Beogradski opus Nikolaja Petroviča Krasnova (1922–1939)” je 2022. godine dobio Nagradu Spomen-zbirke Beljanski za najbolji master rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Stvaralaštvo ruskog arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova (Honjatino, 1864 – Beograd, 1939) dalo je posebno obeležje srpskoj arhitekturi između dva svetska rata. Ruski carski arhitekta, pripadnik dvora Romanovih, Krasnov je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Kraljevinu Jugoslaviju, a njegov dolazak u Beograd značio je stvaranje nove estetike grada u kojoj se kao poseban aspekt izdvajaju monumentalna zdanja ruske provinijencije. Kako se ističe u katalogu, njegovi arhitektonski projekti između ostalih uključuju projektovanje Zgrade Arhiva Srbije, Palate Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, ali i radove na Palati Narodne skupštine, Dvorskog kompleksa na Dedinju i mnogim drugim objektima koji predstavljaju deo identiteta prestonice i od kojih su neki vremenom uvršteni u spomenike kulture. Kao arhitekta izrazitog umetničkog senzibiliteta ostavio je za sobom građevine naglašenog likovnog izraza, ali i velik broj akvarela i crteža kuća, sakralnih i memorijalnih objekata, enterijera, nameštaja i različitih arhitektonskih detalja. Izlaganjem njegovih crteža i akvarela kulturnoj javnosti biće prikazan deo rada ovog arhitekte koji do sada nije bio dovoljno osvetljen.

Doprinos u realizaciji projekta pružile su brojne institucije koje su ustupile dela za izlaganje i reprodukovanje: Arhiv Jugoslavije, Muzej nauke i tehnike, Narodna biblioteka Srbije, Muzej srpske pravoslavne crkve, kao i Narodna skupština Republike Srbije.

Pišući o Krasnovu, Sanja Kiproski ističe: „Svoj plodni sedamnaestogodišnji beogradski opus arhitekta Nikolaj Krasnov je razvijao u periodu kompleksnih stilskih preplitanja na jugoslovenskoj arhitektonskoj sceni, koja je obuhvatala koegzistenciju akademizma, srpsko-vizantijskog stila, modernizma,

folklorizma, ar dekoa, kao i pretrajavanje elemenata zakasnele secesije. U ovakvoj konstelaciji Krasnov je predano radio na izgradnji reprezentativnog identiteta Beograda, pri čemu je svojim osobenim umetničkim izrazom, zasnovanim na tekovinama akademizma, značajno doprineo arhitektonskoj transformaciji prestonice. Uz Milutina Borisavljevića, Svetozara Jovanovića i Dimitrija M. Leka, Nikolaj Krasnov je nesumnjivo najznačajniji predstavnik akademskog istorizma u našoj međuratnoj arhitekturi. Njegova uloga u jugoslovenskoj arhitekturi je bila dragocena jer je svojim radom dao značajan doprinos arhitektonskom razvoju Beograda, i njegovom približavanju kulturno razvijenijim evropskim sredinama. Takođe, njegova delatnost je podsticajno uticala na mlađe arhitekte koji su težili dostizanju kompozicionog kvaliteta i lakoće u povezivanju istorijskih stilova, kakvu je, kao rezultat visokog obrazovanja u Carskoj Rusiji, posedovao Krasnov.”

Reči Bojane Ibrajter Gazibare kao da se nadovezuju: „I danas, nakon gotovo jednog veka od podizanja objekata u čijem projektovanju, izgradnji i uređenju je učestvovao Nikolaj Krasnov, oni svojom spomeničkom, kulturno-istorijskom i arhitektonsko-urbanističkom vrednošću jasno ukazuju na veličinu njihovog projektanta. Nije neophodna stručna ekspertiza da bi se značaj ovih ostvarenja prepoznao i razumeo, a na novim generacijama konzervatora je da se postaraju da u narednom vremenu ovi objekti, kao i njihovi vlasnici i korisnici dobiju adekvatnu stručnu podršku i pomoć iz domena nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.”

Tokom trajanja izložbe biće održana i promocija monografije „Beogradski opus (1922–1939) arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova” autorke msr Sanje Kiproski.