Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Томић, Стојадин, 1953- = Tomić, Stojadin, 1953-
Наслов Сисевац / Стојадин Томић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2025
Издавање и производња Београд : Културно просветна заједница Србије, ; Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“ ; Параћин : Народна библиотека „др Вићентије Ракић“, 2025 (Ваљево : Топаловић)
Физички опис 293 стр. : илустр. ; 25 cm
Други аутори - особа Аврић, Драган М. (аутор додатног текста)
Avrić, Dragan M. (аутор додатног текста)
Недељковић, Милан, 1958- (аутор додатног текста)
Nedeljković, Milan, 1958- (аутор додатног текста)
ISBN 978-86-83078-00-4 (НБРС; картон)
Напомене Ауторова слика
Тираж 400
Стр. 3-6: Предговор уредништва КПЗ Србије / Драган Аврић
Стр. 287-288: Белешка о аутору / Милан Недељковић
Библиографија: стр. 285-286.
Предметне одреднице Породице -- Сисевац
Сисевац
Sisevac je naselje, izletničko i turističko mesto u Srbiji u opštini Paraćin u Pomoravskom okrugu, na obali reke Crnice, u kotlini Kučajskih planina, 32 km severoistočno od Paraćina ili 24 km od Ćuprije. U Sisevcu se nalazi manastir Sisojevac iz XIV veka, a njegov naziv vezuje se za monaha Sisoja.

Istorijat
Nastanak imena i rani period

Naseljavanje Sisevca vezuje se za dolazak monaha Sisoja iz reda sinaita ,koji u XIV veku na ovom prostoru osniva manastir posvećen Preobraženju Gospodnjem . U manastiru je i grob osnivača te se po njemu manastir i naziva Sisojevac. Nemamo podataka da li se u to vreme u blizini manastira nalazilo i naselje . Po nazivu manastira izvodi se i kasniji naziv mesta Sisevac . Mada neki istraživači smatraju da se osnova imena ne nalazi u nazivu mesta, te da je naziv mesta potiče od obližnjeg brda Sisevac.

U narodu se još čuva predanje po kome su jednog dana na Đurđevdan , Turci iznenada upali u manastirsku portu i poubijali silan narod, koji se tog dana u velikom broju okupio na službi Božjoj, a potom ubijene bacili u obližnju reku Belicu. Jedna devojka je pobegla niz reku i iznemogla zaustavila se na jednoj steni, a kada je Turčin prišao bliže, da ne bi pala u njegove ruke, bacila se sa stene. Zbog ove nesreće i mnogo žrtava koje je ova reka odnela. narod je Belicu od tog dana nazvao Crnicom (kako se i danas zove), a stenu sa koje se devojka bacila u vodu Devojačkom stenom.

O vremenu rušenja manastira nema nikakvog zapisa ali je najverovatnije do toga došlo posle Velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine, kada je manastir zapusteo, pošto su monasi izbegli zajedno sa monasima iz manastira Ravanice.

U njihovom odsustvu crkva je do pola porušena i ostala bez krova, kube je palo u crkvu, priprata je srušena do temelja, veliki konak do prizemlja, a ograda - obziđe oko porte do visine od 1 metra, mestimično i više, dok je ulazna kapija strčala iz ruševina

19.vek

U haračkom tefteru iz 1827 kao i kasnijim popisima sela i domaćinstava kapetanije paraćinske, sreza ćuprijskog nigde se ne navodi Sisevac kao posebno selo, što znači da u vreme obnavljanja srpske države Sisevac nije stalno naseljeno mesto , već mesto gde stanovnici okolnih paraćinskih sela imaju bačije i kolibe .

Nastanak naseljenog mesta Sisevac vezuje se za otvaranje rudnika mrkog uglja Sisevac 1883.godine.

Austrijski putopisac Feliks Kanic 1889. godine posetio je Sisevac i opisuje težak, poptuno manuelni način rada u rudniku kao i ostatke nekadašnjeg manastira Sisojevac.

20.vek .

Posle Prvog svetskog rata , rudnikom upravlja „Francusko-srpska industrija cementa i uglja AD“

U naselju je tih godina postojalo Sokolsko društvo, društvo crvenog krsta, zdravstvena ambulanta, osnovna škola, Rudarsko-industrijska škola, radnička kantina, nekoliko kafana, pekara, kasapnica, prodavnica kolonijalne robe, zanatske radnje i dr.

U strukturi zaposlenih, pored rudara iz okolnih mesta, bilo je dosta rudara i drugih službenika iz drugih krajeva zemlje, posebno iz Slovenije. Bilo je među njima Hrvata, Šiptara, Makedonaca, Mađara, Nemaca i dr. U Sisevcu je tih godina, računajući žene i decu zaposlenih, bilo i preko 1000 stanovnika.

U periodu nakon Drugog svetskog rata u Sisevcu, na samom izvoru reke Crnice, sazidan je hotel Borje, javni olimpijski bazen, odmaralište Vojno Medicinske Akademije.

1962. godine rudnik uglja Sisevac-Vrčić je ugašen, što je uticalo na depopulaciju stanovništva, kao i u mnogim drugim rudarskim mestima kada dođe do zatvaranja rudnika.

Ostaci nekadašnjih građevina koje su krasile rudarsku koloniju su vidljivi i danas.

Do kraja veka pored malobrojnih stanovnika koji su živeli u mestu , dolazi i određeni broj vikendaša koji prave vikendice kako bi uživali u obližnjoj priirodi. Prvomajski uranak stanovnika Ćuprije i Paraćina tradicionalno se odvija u Sisevcu.

Od kraja 80-ih godina 20.veka do 1997. godine manastir Sisojevac je obnovljen, kada je i crkva osveštana od strane episkopa braničevskog g.Ignjatija. Danas je manastir Sisojevac , koji se nalazi na ulazu u Sisevac. aktivni muški manastir sa malobrojnim bratstvom. [1][2]

21. vek

Otkriće i ekspolaatcija izvora tople vode , privatizacija nekadašnjih društvenih objekata pospešili su novo interesovanje za Sisevac.

Dotrajala i zapuštena infrastruktura mesta iz rudarskog perioda se modernizuje. Planom detaljne regulacije mesta Grza i Sisevac, opštine Paraćin, postavljeni su temelji za razvoj turističke regije.

Demografija
Prema popisu iz 2022. bilo je 14 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 22 stanovnika). U naselju Sisevac živi 16 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 57,6 godina (47,5 kod muškaraca i 64,0 kod žena). U naselju ima 10 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 1,80.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.
Turizam
U Sisevcu se nalaze sportski tereni i veliki olimpijski bazen sa termalnom vodom. 2 hotela sa spa centrima i nekoliko domaćinstava sa privatnim smeštajem apartmanskog tipa. Termalni izvori temperature konstantnih 36 °C. Jezero za sportski ribolov, poribljeno je šaranom. U samom mestu se nalazi se i veliki pastrmski ribnjak i eko farma magaraca.

Od manastira Sisojevac kreće planinarska staza "staza petruških monaha"[6] . Ova staza vodi od manastira Sisojevac, dolinom reke Crnice , prolazeći pored nekoliko napuštenih srednjevekovnih manastirišta, završava u selu Zabrega.

Zbog specifične ruže vetrova , Sisevac ima karakteristike vazdušne banje .

U blizini se nalaze i lovište Južni Kučaj, Senjski rudnik, manastir Ravanica, vodopad Prskalo.

Izgradnjom puta Sisevac- Grza, Sisevac će se povezati i sa izletištem Grza, čime se stvara nova turistička oblast.

Reference
Lazarević, Zlatoje (2004). O Buljanu i Buljancima. Paraćin.
Mihajlović, Bogomir, M (1997). Sisojevac. Paraćin.
„Knjiga 9”. Stanovništvo, uporedni pregled broja stanovnika 1