Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano
Аутор - особа Зејак, Бранко К., 1930-
Наслов Јадовник : записи са планине / Бранко К. Зејак
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2014
Издавање и производња Ужице : Графичар, 2014 (Ужице : Графичар)
Физички опис 406 стр. : фотогр. ; 25 cm
Други аутори - особа Влаховић, Петар, 1927-2016 (рецензент)
Vlahović, Petar, 1927-2016 (рецензент)
ISBN 978-86-86845-51-1 (картон)
Напомене Ауторова слика
Тираж 300
Стр. 13-31: Народни живот на планини Јадовнику у проучавању Бранка К. Зејака / Петар Влаховић
Мање познате речи и изрази: стр. 399-402
Бранко К. Зејак: стр. 403.
Напомене и библиографске рефернце уз текст
Библиографија: стр. 31.
Предметне одреднице Српска народна књижевност -- Мотиви -- Јадовник
Народни обичаји -- Јадовник
Јадовник

Jadovnik je planina u zapadnoj Srbiji, jugoistočno od Prijepolja, i 15 km zapadno od Sjenice. Dugačka je 12 km, sa najvišim vrhom Katunićem sa nadmorskom visinom od 1734 m. Pripada starovlaškoj grupi dinarskog sistema, pravca pružanja jugoistok-severozapad uz samu kotlinu reke Lim, koja je granica planine sa zapadne strane. Sa druge strane pomenute kotline nalaze se obronci planine Kamene gore, a nešto severnije je planina Pobijenik. Na istoku obronci Jadovnika sežu do doline reke Uvac, a na severu do doline, odnosno kanjona reke Mileševke, koja ih odvaja od planine Zlatara. Na Jadovnik se, na jugu, nadovezuje planina Ozren, sa najvišim vrhom Velika greda (1 585 m).

Središnji deo izgrađen je od trijaskih peščara i krečnjaka koji leže u dijabaz-rožnjačkom terenu, a jugoistočni od serpentina.

Na širokom temenu planine su pašnjaci i livade, po kojima su rasute kuće sela Stranjana i stočarske pojate. Širi pojasevi šume pružaju se po strmijim stranama prema reci Mileševki i Uvcu. Donji deo masiva obrastao je listopadnom, uglavnom bukovom šumom, koja se u nešto višim predelima meša sa četinarima, koji će potom preovladati. Nešto niže, u podgorini, postoje povoljni klimatski uslovi za poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i voćarstvo, a ističu se gajenje pčela i vinove loze. [1]

Duž jugozapadnog podnožja pored Lima, vodi asfaltni put Prijepolje-Bijelo Polje, od kojeg se duž severozapadnog podnožja odvaja put za Sjenicu i Novi Pazar.

Vidi još
Vodopadi Sopotnice
Manastir Davidovica

Jadovnik na Vikimedijinoj ostavi.
Literatura
Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3.
Reference
Delibašić, Tomica (2019). Planine i vrhovi Balkana. JP Službeni glasnik, Planinarski savez Srbije.
УДК 821.163.41-82:398
821.163.41.09:398
392.3/.8(497.11)