Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Станковић, Стеван М., 1940- = Stanković, Stevan M., 1940-
Вујић, Милан, 1991- = Vujić, Milan, 1991-
Наслов Дивчибаре : туристички центар Маљена / Стеван М. Станковић, Милан В. Вујић ; [фотографије Стеван М. Станковић]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2024
Издавање и производња Београд : Српско географско друштво ; Ваљево : Туристичка организација, 2024 (Ваљево : Топаловић)
Физички опис 131 стр. : илустр. ; 24 cm
ISBN 978-86-906422-0-5 (ТО)
Напомене Тираж 100.
Предметне одреднице Дивчибаре
УДК 908(497.11)
Референце
„Краљев сто”. Приступљено 2020-12-01.
Лома, Богољуб (1996). Дивчибаре. Ваљево: Колубара.
Грешка код цитирања: Неважећа ознака < ref> ; нема текста за референце под именом сајт.
„Divčibare - Banja Vrujci”. Banja Vrujci (на језику: српски). 04. 12. 2019. Приступљено 2020-04-17.
„Divčibare”. Turizam Vrujci Banja Vrujci (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 09. 2020. г. Приступљено 2020-04-17.
„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
„Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
„Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
Лома, Богољуб (1996). Дивчибаре. Ваљево: Колубара.
Анализа биолошког спектра флоре Дивчибара / Ивана Поповић, Драгица Обратов-Петковић. - Граф. прикази. - Библиографија: стр. 153. - У: Гласник Шумарског факултета. - ISSN 0353-4537. - Бр. 93 (2006), стр. 143-154.COBISS.SR 32068111
Упоредна анализа особина земљишта и надземне биомасе биљака ливадских заједница Poo molinieri-Plantaginetum holestei и Koelerietum montanae на Маљену (Дивчибаре) / Ранка Поповић и Ковинка Стефановић.
Дивчибаре су градско насеље и познато планинско-туристичко место града Ваљева у Колубарском округу на планини Маљен. Према попису из 2022. било је 86 стално насељених становника.

Налази се 38 km јужно од Ваљева, а 107 km од Београда. То је планинско поље које се пружа од Црног врха, Паљбе, Голупца до Великог брда. Налази се на висини од 980 m надморске висине, а највиши врх је Краљев сто[1] – 1.104 m.[2]

Историјат имена
Висораван је добила назив Дивчибаре илити девојачке баре у спомен на трагичну смрт једне младе девојке. Према народном предању, млада чобаница се несрећним случајем удавила у набујалој Црној каменици. Сам назив помиње се још давне 1476. године у турском попису Смедеревског санџака. Значајан податак за историју бање је тај да је књаз Милош Обреновић после Другог српског устанка од свог турског побратима Дели-аге откупио читаву висораван, са све торовима и другим зиданим објектима. Познато је да је књаз Милош често посећивао овај крај, обилазио чобане и контролисао њихов рад. У близини Господарских колиба био је извор хладне планинске воде, касније од народа прозван књаз Милошева чесма. У време аустријске владавине у делу Србије (од 1718. до 1739. године) преко Маљена је ишла граница између Аустрије и Турске. Све до краја 18. века и наш живаљ је Повлен, Маљен и Сувобор називао заједничким именом: Црна Гора. То се најбоље види из старих српских записа. Са крајем 18. века планине Повлен, Маљен и Сувобор губе своје заједничко име Карадаг, односно Црна Гора.

Географски подаци

Маљен спада у рудне планине и припада Динарском планинском систему у северозападној Србији. Одликује се специфичним рељефом, а то је омогућило повољне климатске карактеристике, као и разноврстан и специфичан биљни и животињски свет. У централном делу Маљена се налазе Дивчибаре. Висови, који окружују Дивчибаре, их штите од ветрова, а и пружају видик на делове масива Маљена, као и ближу и даљу околину.
Највиши врх Маљена је Краљев сто 1103 m, други по висини је Црни врх 1098 m. Висом Стражара Дивчибаре су подељена два дела: Дивчибаре у ужем смислу и Питомине. Овај вис је добио име у доба аустријске управе у северној Србији од 1718. до 1739. године. У то време је туда ишла граница између Аустрије и Турске, и ту је била аустријска гранична стража. Стражару су чинили хајдуци, становници околних села (углавном из села Крчмара). Са овог виса се види цело дивчибарско поље, остали висови Маљена, већи број планина и град Ваљево.[2] Ваљевске планине: Медведник, Јабланик, Повлен и Маљен спадају у рудне планине и оне су завршни масиви Динарског планинског система у северозападној Србији. Венац ових планина карактерише то што су оне, са изузетком Маљена, тесно међусобно повезане. Иако се често помиње да је Дивчибаре планина, у ствари је у питању поље које се налази на планини Маљен, а које се због свог специфичног рељефа и географског положаја посматра као засебна туристичка целина и као таква се представља свим заинтересованим туристима који желе да посете ову занимљиву дестинацију и уживају у свим њеним благодетима.


Дивчибаре, панорама
Хидрографија
Трајање: 35 seconds0:35
Поглед са Црног Врха
Кроз Дивчибаре теку углавном реке које припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве:

Буковска река
Црна река
Козлица
Крчмарска река
Црна Каменица