Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

manji format
nova

Vladimir Jakovlevič Prop (Владимир Яковлевич Пропп;1895-1970) bio je ruski filolog i folklorist, jedan od najistaknutijih predstavnika pristupa proučavanju jezika i književnosti poznatog kao ruski formalizam. Radni vek proveo je na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, gde je od 1938. godine bio šef Odeljenja za folklor a zatim Odseka za rusku književnost. Prvo izdanje Morfologije bajke, Propovog najpoznatijeg dela, objavljeno je 1928.godine. Bajci je posvećena i njegova druga knjiga: Istorijski koreni bajke (1946). Pored toga, objavio je: Ruski junački ep (1955) i Ruski agrarni praznici (1963), a posthumno su mu objavljene zbirka radova pod naslovom Folklor i stvarnost (1976) i nedovršena knjiga Problem komičnog i smeha (1976). Naše izdanje Morfologije bajke, prvi put objavljeno 1982, pored osnovnog teksta, ima dodatak sa sledećim prilozima: V. Prop,”Transformacije u bajkama” i “Strukturalno i istorijsko proučavanje bajke” (iz knjige Folklor i stvarnost), K.Levi-Stros, “Struktura i forma: razmišljanja o jednom delu Vladimira Propa” (iz knjige Strukturalna antropologija,dva, 1973), E. M. Meletinski, “Strukturalno-tipološko proučavanje bajke” (pogovor za 2. izdanje Morfologije bajke, 1969) i J. Janićijević, “Prop, oko njega i posle njga”. Ovo izdanje Morfologije bajke donosi tekst prvog izdanja sa neznatnim izmenama.

PREDGOVOR

Morfologija tek treba da se potvrdi kao posebna nauka, čineći svojim glavnim predmetom ono čime se druge nauke bave od slučaja do slučaja i uzgred, sabirajući ono što je tamo raštrkano, i ustanovljujući novo stanovište koje dopušta da se prirodne pojave proučavaju lako i zgodno. Pojave kojima se ona bavi izuzetno su značajne; intelektualne operacije pomoću kojih ona upoređuje pojave slažu se s ljudskom prirodom i prijatne su joj, tako da će čak i neuspeo pokušaj ipak spojiti korist i lepotu. (Gete)

Reč morfologija označava učenje o oblicima. U botanici se pod morfologijom razume učenje o sastavnim delovima biljke, o njihovom međusobnom odnosu i odnosu prema celini, drugim rečima, kao učenje o građi biljke. O mogućnosti pojma i termina morfologija bajke niko nije razmišljao. Međutim, u oblasti narodne, folklorne priče mogućno je proučavati oblike i utvrditi zakonitosti ustrojstva podjednako tačno kao što je mogućna morfologija organskih tvorevina. Ako se to ne može tvrditi o priči uopšte, u celokupnom njenom obimu, to se u svakom slučaju može tvrditi o takozvanim bajkama, o pričama “u užem smislu reči”. Samo njima je i posvećen ovaj rad.