Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Unutarnji mrak
esej o melanholiji
Espen Hamer(autor)

Radoš Kosović(prevod)

Izdavač: Geopoetika
Naslov originala: Det indre m?rke / Espen Hammer

„Mi svi znamo, čak i najtvrđi među nama, kako sve što činimo i doživljavamo iznenada postane sivo i bezbojno, kako sve razlike nestanu u nekoj mračnoj rupi bezimene sete, kako se život po sebi uprosti, kako se sve naše strasti sasuše, kako se povučemo od svih i svega i potražimo pribežište u nama samima - bez prošlosti, bez budućnosti - u jednom sada koje samo traje i traje..."

Egzistencijalno vreme melanholika je večna, prazna sadašnjost. On sebe smatra radikalno izdvojenim od ostatka sveta i u tom uzajamnom odbijanju njega i sveta on gubi sve iluzije, a osećaj razočaranja i zakasnelosti povećava egzistencijalni teret života.

Depresija je opšteljudski fenomen. Teško će se naći iko ko nije doživeo taj gubitak smisla i želje za životom koji depresija podrazumeva. Antidepresivi danas spadaju među najprodavanije medikamente u svetu.

Moderna medicina dostigla je zadivljujuće rezultate pristupanjem depresiji kao telesno zasnovanoj bolesti koja se može otkloniti lekovima. Opasnost, međutim, leži u tome što se ostale dimenzije tog stanja smatraju manje važnim. U knjizi Unutarnji mrak autor se okreće starijem i širem pojmu melanholije. Zanimljivim prikazom kulturne istorije melanholije, on pokazuje kako se shvatanje deprimiranog stanja menja u skladu sa okruženjem. Susrećemo se s melanholijom kakva se pojavljuje u klasičnoj književnosti, psihoanalizi i u modernoj umetnosti i filozofiji. Espen Hamer povezuje pojam melanholije sa doživljajem vremena, modernošću i nihilizmom. Šta karakteriše današnje odećanje besmisla? I kako možemo živeti s njim? Ova knjiga nudi izazovan pregled teme u kojoj su odgovori retko kad jednostavni.

Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti

2009; latinica; 20 cm; 161 str.; 978-86-7666-193-0;

Norveški filozof Espen Hamer (1966), redovni je profesor pri Univerzitetu u Oslu. Filozofiju predaje, među ostalim, na Pensilvanijskom univerzitetu, kao gostujući profesor, i na Univerzitetu Templ u Filadelfiji. Predavač je i na Univerzitetu Eseks.Postkantovska tradicija u evropskoj filozofiji je uža naučna oblast kojom se Hamer bavi, a njegova glavna interesovanja su iz sfere društvene i političke filozofije, estetike i etike. U mnooštvu naučnih radova koje je objavio Espen Hamer istražuje i odnos filozofije i književnosti, posebno iz perspektive modernosti i subjektivnosti.

Od Kurta Kobejna do saturna u renesansi
Unutarnji mrak, Hamer Espen
Melanholiji je teško pristupiti, kaže norveški filozof Espen Hamer u prvoj rečenici. „Čim pokušamo da je uhvatimo i definišemo, ona se izmigolji.“ Kako je onda prepričati, a uz to još biti i duhovit; kiseo je to osmeh. Praktičnije bi bilo odštampati neku Munkovu sliku. Umetnost je puna objekata melanholije – mnoge Munkove slike govore nam o tome šta je melanholija, zaključuje Hamer. Nije, naravno, slučajno što je čitavom nizu slika dao njeno ime. No, tu je i Antonioni. „Sive njive u Antonionijevom filmu „Avantura“ melanholične su u izuzetnoj meri – one reflektuju unutarnju prazninu i osećaj bezizlaznosti glavnog lika.“ (Gledajući na snimanju najslavnijeg domaćeg epizodistu Prežu Milinkovića, Antonioni je bio opčinjen: stavio je upaljenu cigaretu u džep i umalo izgoreo. Preža se na prvom filmu, zarad uloge, bacio u vatru; sanjao je da ode na mesec. Da li ove digresije imaju veze sa melanholijom?!)
Kad smo već kod junaka, u indeksu imena pronalazimo Kurta Kobejna, frontmena „Nirvane“. Kobejn je munkovska slika mladosti mojih vršanjaka, rođenih sedamdesetih godina. Melanholija ima svoju sopstvenu ikonografiju (Saturn u renesansi, ruševine zamkova u romantizmu, Smitsi i Kurt Kobejn osamdesetih i devedesetih), kaže Epsen Hamer. Nalazimo je svugde. U visokoj kulturi, kod Munka i Antonionija, ali i u popularnoj kulturi i kiču: „u njen narodski stil spada sentimentalno i srceparajuće – narodna i rok balada“.
A šta je (ili možda pre – ko je) ona? Reč „melanholija“ sastoji se od dve grčke reči: „melas“ (crno) i „khole“ (žuč), što sasvim jasno znači „crna žuč“, saopštava nam pisac. „Po grčkom lekaru Hipokratu iz petog veka pre n. e. malenholiju izaziva (kao i hemoroide, dizenteriju i kožne probleme!) višak crne žuči.“ Čovek pride mora prihvatiti da je melanholija na kraju krajeva posledica pada iz raja, dodaje nemačka opatica Hildegard fon Bingen (1098-1179). Hildegard pretpostavlja da je Adama obuzela melanholija pošto je zagrizao jabuku, odakle je krenuo čitav niz muka. To biste mogli da zapamtite ukoliko nameravate da u nekom društvu koje debatuje o melanholiji – folirate kako ste pročitali Hamerovu knjigu. U tom slučaju, pazite: Espen Hamerovu, a ne Sledž Hamerovu! Sledž Hamerova melanholija je magnum 44. Ma, šta bi rekao junak slavne televizijske serije na ovu sjajnu filozofsku priču? Omiljena Sledžova opaska oduvek je bila ista: „Ne zbunjuj me!“ Inspektorova rečenica posle svega deluje spasonosno. Kao i ona druga: „Nemoj da brigaš, znam šta radim!“

Mića Vujičić