Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Vrlo dobro očuvano
Аутор - особа Laqueur, Thomas Walter
Наслов Making Sex : body and gender from Greeks to Freud / Thomas Laqueur
Врста грађе књига
Језик енглески
Година 1992
Издавање и производња Cambridge, Mass. [etc.] : Harvard University Press, 1992
Физички опис X, 313 str. : ilustr. ; 24 cm
ISBN 978-0-674-54355-3
Напомене Notes: str. 245-301.

Теорија о два пола
Родна веровања обично дозвољавају постојање само два пола. Да би се одржала ова родна бинарност, већина култура традиционално је инсистирала на томе да сваком појединцу буде додељена категорија мушкарца или жене по рођењу и да се појединци прилагоде категорији која им је додељени. Сматра се да се категорије „мушкарац“ и „жена“ међусобно искључују, иако постоје изузеци, као у Платоновој анализи и неким културама Индијанаца[12][13] које садрже неке критике родних бинарности. Ова веровања су у основи теорија настале средином 20. века по којима су деца рођена са аномалним гениталијама морала одмах да се подвргну непотребним медицинским операцијама како би смањила забринутост својих родитеља о томе да су им дечаци девојчице и обрнуто.[3][14][15]

Теорије о два пола су два модела људске анатомије или феталног развоја о којима се говори у књизи Томаса Лакера Making Sex: Body and Gender from the Greeks to Freud. Лакера теоретизира да се фундаментална промена у ставовима према људској сексуалној анатомији догодила у Европи у 18. и 19. веку. Он се ослања на научнике као што су Аристотел и Гален како би тврдио да су пре 18. века жене и мушкарци посматрани као два различита облика једног суштинског пола: и, сматрало се да жене поседују исту основну репродуктивну структуру као мушкарци, једину разлика је у томе што су женске гениталије биле унутар тела, а не изван њега.[16]

Анатомисти вагину су видели као унутрашњи пенис, усне као кожицу пениса материцу као скротум, а јајнике као тестисе.[16] Лакера у свом делу користи итеорију интерконвертибилних телесних течности као доказ за модел једног пола.[16] Међутим, он тврди да је око 18. века доминантно гледиште постало поглед на два пола директно супротна један другом.[16] По његовом мишљењу, одступање од модела једног пола је у великој мери последица политичких промена које су довеле у питање начин на који се сексуалност жена посматрала.[16] Један од резултат овога је било ново гледиште о женском оргазму као небитном за зачеће након осамнаестог века.[16] Жене и мушкарци су почели да се посматрају као супротности и сваки пол је упоређиван у односу на други.[16]

Фројдов рад је даље продужио сексуалну социјализацију жена диктирајући како треба да оба пола осећају задовољство
Dona Haravej (Donna J. Haraway), je istoričarka nauke i profesorka na katedri za istoriju svesti, Univerzitet Kalifornija, Santa Kruz. Doktorirala je biologiju na Jeilu. Autorka je: Primate Visions: Gender; Race and Nature in the World of Modern Science; Simians, Cuborgs and Women: The Reinvention of Nature.
Предметне одреднице Сексуалност -- Историја
Полни идентитет -- Друштвени аспект -- Историја
Психологија сексуалности -- Историја
Човечје тело -- Сексуалност -- Историја

Родна веровања или уверења која садрже имплицитне културне идеје о „есенцијалним“ квалитетима мушкараца и жена, налазе се готово свим теоријама о хомосексуалности.[1][2][3] Западна култура разликује два пола и самим тим два рода, па се сходно томе родне одреднице односе на тело субјекта и тако стварају привид да се категорије пола и рода преклапају, односно да родне карактеристике нужно произилазе из полних карактеристика. Када субјект присваја оно што му је унапред припремљено и што му се нуди, да би функционисао у оквиру друштвеног система, он мора пристати на једну од две понуђене родне категорије и то је увек она категорија која „призилази“ из рода који му је додељен.[4] Према томе „прави мушкарци” и „праве жене“ су моћни културни митови са којима се сви морају борити. Људи изражавају родна уверења, своја и она из културе у којој живе, свакодневним језиком јер посредно или експлицитно прихватају и додељују родна значења ономе што они и други раде, мисле и осећају. Родна веровања[5] се дотичу скоро свих аспеката свакодневног живота, укључујући такве свакодневне бриге као што су ципеле које мушкарци треба да носе или „дубље“ питања мушкости, као што је да ли мушкарци треба да отворено плачу или спавају са другим мушкарцима? Родна уверења су уграђена и у питања о томе коју каријеру би жена требало да гради и, на другом нивоу дискурса, шта би то значило ако би због свог професионалног ангажовања жена одустала од одгајања деце да би се бавила каријером агресивније од мушкарца.[3]

Родна бинарност и биродна особа
Родна веровања се обично заснивају на родним бинарностима.[6] Најдревнија и најпознатија је мушко/женска бинарност. Упркос значајним доказима да су, у неким доменима, мушкарци превише самоуверени него жене ова њихова способност претераног самопоуздања није у потпуности схваћена. Нити има јасног разумевање извора веровања о способностима других и зашто су таква уверења често нетачна.[7]

Међутим, постоји и бинарност хомосексуалности/хетеросексуалности из 19. века (или геј/стрејт у 20. веку) и нова бинарност трансродности/цисродности у 21. веку. Многе научне студије о хомосексуалности садрже и имплицитна (и често експлицитна) бинарна родна уверења. На пример, интерсексуална хипотеза хомосексуалности,[8][9] тврди да мозак хомосексуалних појединаца показују карактеристике које би се сматрале типичнијим за други пол. Есенцијалистичко родно веровање имплицитно у интерполним хипотезама наводе да је привлачност према женама мушка особина, што је код Зигмунда Фројда,[10] на пример довело до његове теорије да лезбијке имају мушку психологију. Слично Зигмунду Фројду и биолошки истраживачи су претпоставили да геј мушкарци имају мозак који више личи на мозак жена[9] или су примаоци додатних фрагмената женских Х хромозома својих мајки.[11]

За разлику од родне бинарности биродна особа ('bi−' значи „два”) (такође дво-родна или дупло родна) је она особа која се идентификује са два родна идентитета и понашања. Идентификовање са биродношћу углавном значи да се та особа проналази и у мушком и у женском роду или се креће између мушког и женског понашања и родног изјашњавања, или има два родна идентитета у исто време или се креће између њих.
Tags: feminizam, feminism theory / theories, feminističke teorije, istorija feminizma, feminizam u praksi, teorija teorije roda, Vrste feminizma, poreklo i razvoj feminizma, Koncepti Šta je feminizam? - Katrine Holst, Dekolonijalni feminizam - Francoise Verges, FURAM FEMINIZAM - Lamija Begagić, Marina Veličković, Ana Pejović
NEKO JE REKAO FEMINIZAM / ADRIANA ZAHARIJEVIĆ, Feminizam za početnike - Sandra Silađev Dinja, Feminizam Teorija i praksa - Darko Vesić, SOCIOLOGIJA I FEMINIZAM - Žarana Papić, Savremeni feminizam/Slobodanka Nedovic, Nevolje s rodom Džudit Batler - RAŠČINJAVANJE RODA sa, Dr Julka Chlapec Đorđević STUDIJE I ESEJI O FEMINIZMU, OSLOBOĐENJE ŽENA - feministički tekstovi 1964-1975, evropski feminizmi Karen ofen
Pokret Teorija
Filmska teorija Ekonomija
Feministička seksologija
Ženska prava
Profeminizam
Antifeminizam
Historija
Ženska historija
Feministička historija
Historija feminizma
Pravo glasa
Žensko pravo glasa
Kronologija Sufražetkinja
Novi Zeland U.K. SAD
Valovi feminizma
Prvi Drugi Treći
Pod-tipovi
Amazonski
Anarhistički
Chicana
Crni
Diferencijalni
Ekofeminizam
Gojazni
Individualistički
Islamski
Jednakost
Jevrejski
Kršćanski
Kulturni
Lezbijski
Liberalni
Marksistički
Novi
Postkolonijalni
Postmoderni
Pravičnost
Pro-life
Radikalni
Rodni
Seks-pozitivni
Separatistički
Socijalistički
Treći svijet
Vjerski
Trans
Ženizam

Feminizam je ideološki prilično raznorodan pokret, s brojnim, često suprostavljenim, strujama koje su ponekad pod utjecajem drugih ideologija, a ponekad pod utjecajem specifičnih društveno-ekonomskih prilika u kojima žive žene u nekom dijelu svijeta.
Uglavnom se razlikuju sljedeći tipovi:
• Liberalni feminizam
• Radikalni feminizam
• Socijalistički feminizam
• Ekofeminizam
• Individualistički feminizam

Drescher J. Psychoanalytic Therapy and the Gay Man. Routledge; New York, NY, USA; London, UK: 1998.
Drescher, Jack (2010). „Queer Diagnoses: Parallels and Contrasts in the History of Homosexuality, Gender Variance, and the Diagnostic and Statistical Manual”. Archives of Sexual Behavior. 39 (2): 427—460. PMID 19838785. S2CID 13062141. doi:10.1007/s10508-009-9531-5..
Drescher, Jack (2007). „From Bisexuality to Intersexuality”. Contemporary Psychoanalysis. 43 (2): 204—228. S2CID 147586207. doi:10.1080/00107530.2007.10745905..
Judith Butler, Undoing gender, Routledge, New York, 2004
„Људи: то су уверења која их карактеришу”. yes, therapy helps! (на језику: српски). Приступљено 2023-02-05.
Girshick, Lori B. (2008). Transgender Voices: Beyond Women and Men. Hanover: University Press of New England.
Bordalo, Pedro; Coffman, Katherine; Gennaioli, Nicola; Shleifer, Andrei (2019). „Beliefs about Gender”. American Economic Review. 109 (3): 739—773. S2CID 143426534. doi:10.1257/aer.20170007.
Byne W. Science and belief: Psychobiological research on sexual orientation. In: DeCecco J., Parker D., editors. Sex, Cells, and Same-Sex Desire: The Biology of Sexual Preference. Harrington Park Press; New York, NY, USA: 1995. pp. 303–343.
Drescher J., Byne W. Homosexuality, gay and lesbian identities, and homosexual behavior. In: Sadock B.J., Sadock V.A., Ruiz P., editors. Kaplan and Sadock’s Comprehensive Textbook of Psychiatry. 10th ed. Williams and Wilkins; Baltimore, MD, USA: 2016. forthcoming.
Levay, Simon (1991). „A Difference in Hypothalamic Structure Between Heterosexual and Homosexual Men”. Science. 253 (5023): 1034—1037. Bibcode:1991Sci...253.1034L. PMID 1887219. S2CID 1674111. doi:10.1126/science.1887219.
Hamer D., Copeland P. The Science of Desire: The Search for the Gay Gene and the Biology of Behavior. Simon & Schuster; New York, NY, USA: 1994
Williams W. The Spirit and the Flesh: Sexual Diversity in A