Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Kreativni entimem
Miroslava Anđelković(autor)

Izdavač: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Jedan od nesumnjivih pokazatelja filozofskog talenta sastoji se u tome što onaj ko ga poseduje ume da iskoristi neko uzgredno filozofsko pitanje da bi pomoću njega otvorio čitavo polje daljih istraživanja. Za to je teško naći bolji primer od knjige o entimemu Miroslave Anđelković. Od nečega za šta bi mnogi rekli da se manje ili više iscrpljuje onim što se može naći u odrednicama o entimemu u nekoj dobroj filozofskoj enciklopediji, a gde se cela stvar završava definicijom entimema kao nepotpunog argumenta, Miroslava Anđelković je sačinila temu relevantnu koliko za logiku i epistemologiju - zahvaljujući, pre svega, razlikovanju ekspresivnog, inferencijalnog i kreativnog entimema i preko entimema protumačene Persove teorije abdukcije i perceptivnih sudova - toliko za Rajlovu teoriju o «znanju kako», Polanjijevu teoriju «prećutnog znanja» i, u vezi s tim, opštu teoriju naučnog otkrića i ekspertskog znanja, uključujući tu čak i teoriju vrednovanja originalnosti umetničkih dela. Za sve je to bilo potrebno ono što je Demokrit nazvao «neustrašivim mišljenjem». Tako, na primer, već samo shvatanje toga šta je entimem Miroslava Anđelković zasniva na tumačenju aristotela koje se razlikuje od onog koje su dali neki vodeći današnji interpretatori. I svakako, za to je bilo potrebno i široko i detaljno poznavanje svih pomenutih filozofskih oblasti. Pred nama je knjiga koja će zanimati mnoge iz mnogih, često vrlo različitih razloga.
prof. dr Miloš Arsenijević,Filozofski fakultet u Beogradu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Epistemologija
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija

2007; Broširani povez; latinica; 21 cm; 179 str.; 978-86-86563-36-1;

Аутор - особа Трајковски, Мирослава, 1969- = Trajkovski, Miroslava, 1969-
Наслов Креативни ентимем / Мирослава Анђелковић
Врста грађе научна монографија
Језик српски
Година 2007
Издање 1. изд.
Издавање и производња Београд : ǂУниверзитет, ǂФилозофски факултет, 2007 (Београд : Плато)
Физички опис 179 стр. ; 21 cm
ISBN 978-86-86563-36-1 (брош.)
Напомене Тираж 500
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 167-173
Регистар.
Предметне одреднице Entimem -- Epistemološki aspekt

Knjiga Kreativni entimem Miroslave Anđelković jedna je od retkih, a kod nas
svakako prva, u kojoj se na nov i originalan način pristupa problemu entimema.
Vrlina ovog dela je kako u proširenju tradicionalne odredbe, tako da ona sada
dopušta razlikovanje više vrsta entimemskog zaključivanja, tako i u širini filozofskog pristupa kojim se tradicionalna tematika razmatra i u svetlu savremenih
teorija, a ne samo egzegezom Aristotelovih tekstova. Možda i najznačajniji
doprinos sastoji se u novom tumačenju Rajhenbahove distinkcije između logike otkrića i logike opravdanja, kojom se logika otkrića iz psihologije vraća tamo gde i
naslućujemo da joj je mesto – u epistemologiju.
U prvom poglavlju autorka razmatra Aristotelovu odredbu entimema ukazujući
na nepotpunost kao njegovu nužnu odredbu. Aristotel entimem određuje kao
“silogizam na osnovu znaka ili verovatnoće” i razlikuje tri slučaja prema položaju
srednjeg termina u figurama. Ovde se govori o znaku ili verovatnoći jer se može
izostaviti premisa koja je poznata
Kreativnost je oduvek bila predmet filozofskog interesovanja. Autorka nastoji
da u poslednjem poglavlju rada pruži analizu umetničkih dela, preko koje bi se
naslutilo po čemu se ona razlikuju od svakog drugog dela. Pokazuje se da umetnička, ali i naučna dela, treba da imaju dve dimenzije: deskriptivnu i vrednosnu.
Deskriptivnim aspektom ukazuje se na činjenicu da pred sobom imamo nešto novo
i originalno, dok se vrednosnim pokazuje da je ovo samo nužan ali ne i dovoljan
uslov da bi nešto smatrali umetničkim delom ili otkrićem. Neophodno je da delo
prepoznamo i priznamo kao vredno, odnosno “da bi otkriće bilo značajno, ono se
mora i doživeti kao vredno”. (149 str.) Kreativni entimem Miroslave Anđelković
ispunjava oba ova uslova.
Entimem je pojam koji se koristi u retorici. To je silogizam (trodelni deduktivni logički argument) sa neizrečenom pretpostavkom koja mora biti tačna kako bi premise vodile do zaključka. U entimemu, deo argumenta nedostaje jer se podrazumeva.

Tri dela entimema
Sledeći citat je primer entimema.

"Ne postoji zakon protiv komponovanja muzike kad neko uopšte nema ideja. Muzika Vagnera je, stoga, savršeno legalna." –Mark Tven.

Tri dela:

Ne postoji zakon protiv komponovanja muzike kad neko uopšte nema ideja. (premisa)
Muzika Vagnera je, stoga, savršeno legalna. (zaključak)
Vagner nema ideja. (implicitna premisa)

Entimem je skraćeni oblik logičkog argumenta poznatog kao silogizam, gde se jedna od pretpostavki (premisa) izostavlja i podrazumeva se da je tačna kako bi se došlo do zaključka. U retorici i logici, to je argument u kojem nedostaje deo, jer se on podrazumeva, ali može biti dopunjen u mislima.
Primeri:
Primer 1: "Svi ljudi su smrtni; dakle, i Dušan je smrtan." U ovom entimemu, izostavljena je premisa "Dušan je čovek".
Primer 2: "Astronauti su ljudi, dakle i astronauti greše." Ovde se podrazumeva premisa "Svi ljudi greše".
Ključne karakteristike:
Skraćeni oblik silogizma: Umesto tri dela (dve premise i zaključak), entimem ima samo dve izražene komponente.
Neizrečena premisa: Jedna od premisa je implicitna, odnosno ne izgovara se, ali je ključna za logičku ispravnost argumenta.
Uloga u retorici: Entimemi se često koriste u svakodnevnom govoru i retorici kako bi se efikasnije prenela misao i uključila publika.