Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Dobro očuvano

Lav Vigotski (1896 – 1934) je jedan od najznačajnijih psihologa XX veka, čiji je originalni teorijski sistem izvršio ogroman uticaj na razvojnu psihologiju. Zanimljivo da je Lav Semjonovič Vigotski svoju naučnu delatnost započeo još kao student Pravnog fakulteta Moskovskog fakulteta, mada je istovremeno studirao na istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta Šanjavskog. Zahvaljujući velikom obrazovanju i svojim izuzetnim sposobnostima, Vigotski je ostvarivao čudesne rezultate. Pisao je sjajne pozorišne kritike, a rodnom Gomelju vodio je kružok istorije za učenice starijih razreda, a takođe, više nego zapaženo istupao je na seminarima iz političke ekonomije na Moskovskom univerzitetu. Bavio se naukom o književnosti i filozofijom, proučavao je marksizam, ali je njegov omiljeni filozof ostao Spinoza. U književnosti, posebno ga je zanimala autorova ličnost, njegova zamisao, objektivna usmerenost dela, njen moralni i socijalno-politički smisao. Vigotskog je interesovalo kako umetničko delo doživljava čitalac, tj. Problem analize psihologije čitaoca, problem psihološkog delovanja umetnosti. Tako je Vigotski, negde od 1924., pa do 1924. godine, prešao na naučnu psihologiju. Već naredne, 1925. godine, on je u jednom svom radu postavio pitanje o nužnosti konkretno-psihološkog proučavanja svesti kao konkretne psihološke realnosti. Jedan od najznačajnijih psihologa proteklog veka je u psihološku nauku uveo dijalektički metod , posebno razrađujući svoj istorijsko-genetički metod. To je Vigotskom omogućilo da dođe do niza sjajnih naučnih otkrića. Za nepunih deset godina bavljenja psihologijom, on je napisao 180 radova. Ali, i za tako vreme njegove ideje su postale toliko značajne da se navode kao opšte poznate, pokatkad i bez navođenja njegovih radove, a katkada i bez njegovog imena. Ovim Sabranim delima Lava Vigotskog na srpskom jeziku, zahvaljujući Zavodu za udžbenike, srpska psihologija podiže pravi spomenik ovom velikom i uticajnom naučniku, na način da on ovako, na korist savremenih generacija, postaje i deo naše naučne tradicije.

Већина дела Лава Виготског дуго није штампана у Совјетском Савезу. Тек се четрдесет година после смрти бележи се успех и јача његов утицај. Његова најзначајнија дела су:

Основи дефектологије, постх. 1986, превод 1987
Психологија уметности, 1925. (штампана први пут 1968), превод 1975
Проблеми културног развитка детета 1928.
Психолошке лекције, 1932.
Мишљење и говор, 1934, превод 1977
„Библиографический указатель трудов Л”.Потпуна библиографија Л. С. Виготског]