Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Мојсић, Софија, 1963- = Mojsić, Sofija, 1963-
Наслов Извори модерности у мисаоној револуцији у раном 17. веку / Софија Мојсић
Врста грађе стручна монографија
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2021
Издавање и производња Панчево : Мали Немо, 2021 ([Београд] : Скрипта интернационал)
Физички опис 281 стр. : ауторкина слика ; 21 cm
Други аутори - особа Орлић, Милан, 1962- (рецензент)
Orlić, Milan, 1962- (рецензент)
Збирка ǂБиблиотека ǂФилозофска истраживања / Мали Немо
ISBN 978-86-7972-128-0 (картон)
Напомене Тираж 200
Белешка о ауторки: стр. 280
На корицама: Белешка о делу / Милан Орлић
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 276-279.
Предметне одреднице Филозофија -- Модерна -- 17. в.
УДК 1"15/16"(091)

Apstrakt U ovom radu se ispituje mogućnost utemeljenja ključnih odrednica modernosti u odlučujućim društveno-ekonomskim, materijalnim dostignućima ranog 17. veka i složenom sklopu reformisanog hrišćanstva i njegovih učinaka, kao i u delima i idejama četiri velika filozofa iz prve polovine 17. veka: Bekona, Dekarta, Hobsa i Paskala. Pojam „modernosti“ se ovde definiše kao umno, teorijsko vođenje prakse, pojava individualizma, sklop građanskih demokratskih političkih ideja i ideala, jedinstveni moderni oblik materijalne produkcije života u vidu kapitalizma, formiranje autonomnog morala i zrele, odrasle, odgovorne, slobodne ličnosti. Od svih bitnih društvenih i duhovnih procesa u prvoj polovini 17. veka kao najznačajniji ističe se matematizacija sveta i uopšte stvaranje moderne matematizovane nauke. Ona je omogućila bitnu promenu doživljaja i odnosa čoveka prema prirodi i svetu uopšte za koje sada važi tako reći samo jedan valjan princip: kontrola i ovladavanje prirodom i svetom uopšte radi lakšeg i ugodnijeg života ljudi. Drugi bitan kompleks je moderna kapitalistička proizvodnja koja je svojim meandriranim putevima u 17. veku ipak uspela da pripremi ekspanziju kapitalizma i industrijsku revoluciju u 18. i 19. veku. Reformisani oblici hrišćanstva kakvi su kalvinizam i puritanizam formulišu specifičnu strategiju unutarsvetovne askeze koja rađa ono što je postalo poznato kao „radna etika“ kao moralno-religioznopolitičku masovnu legitimaciju kapitalizma. Oni su takođe doprineli pobedi prvih građanskih revolucija i naprednih, slobodoumnih, demokratskih političkih ideala i ideologija u 17. veku. Analiza dela pomenutih velikih filozofa iz 17. veka pokazuje da u njihovom delu dominiraju procesi racionalizacije, intelektualizacije i matematizacije sveta i ljudske duše. Oni su ostavili teški beleg na celokupnom ljudskom bivstvujućem koje ostvaruje veliki materijalni napredak po visoku cenu žrtvovanja svoje unutrašnje prirode, čulnosti, telesnosti, sreće i radosti i tako se pretvara u osakaćeni patrljak svog predominantnog instrumentalnog uma. Ipak, ovde se zaključuje da se um mora spasiti isceljujućom kritičkom samorefleksijom i pomirenjem sa spoljnom i unutrašnjom prirodom kojima treba dati još jednu priliku na putu modernizacije čoveka i njegovog sveta.


Izvori modernosti u misaonoj revoluciji XVIII veka leže u Prosvetiteljstvu, periodu u kom su razum, analiza i individualizam postali ključni principi, potiskujući tradicionalne autoritete. Ova revolucija, koja je obuhvatala periode od 1650-ih do 1780-ih, dovela je do značajnih promena u filozofiji, nauci, politici i kulturi, a njeni uticaji se i danas osećaju.
Ključni elementi koji su doprineli nastanku modernosti u ovom periodu uključuju:
Prosvetiteljstvo kao intelektualni pokret:
Naglasak na razumu i naučnom istraživanju, kao i kritičko preispitivanje postojećih normi i autoriteta, bili su ključni za pokretanje promena.
Širenje novih ideja:
Intelektualci, poput filozofa i naučnika, delili su svoje ideje u kafićima, salonima i masonskim ložama, a širenje pismenosti i objavljivanje enciklopedija dodatno su doprineli širenju znanja.
Uticaj na društvene i političke promene:
Ideje Prosvetiteljstva su podstakle reforme u vladama, promovisale toleranciju i prihvatanje različitih religija, što je utrlo put za kasnije revolucije i društvene promene.
Rast individualizma:
Naglašavanje individualnih prava i sloboda, kao i kritika tradicionalnih autoriteta, doprinelo je osnaživanju pojedinca i stvaranju modernih društava zasnovanih na individualnim pravima i slobodama.
U suštini, Prosvetiteljstvo je predstavljalo raskid s tradicionalnim načinom razmišljanja i postavljanje temelja za moderno društvo zasnovano na razumu, nauci i individualizmu.