Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Na francuskom
Les Sources et le sens du communisme russe
Ruska religijska ideja i ruska država, Nastanak ruske inteligencije, Slovenofilstvo, Zapadnjaštvo, Ruski socijalizam i nihilizam, Rusko narodnjaštvo i anarhizam, Ruska literatura XIX veka i njena proročanstva, Klasični marksizam i ruski marksizam, Ruski komunizam i revolucija, Komunizam i hrišćanstvo,

Николај Берђајев, један од најзначајнијих руских религиозних филозофа 20. века, пружио је јединствену анализу руског комунизма у свом чувеном делу „Порекло и смисао руског комунизма“ (објављеном 1937. године).
Његове кључне тезе о руском комунизму су:
Национални феномен: Берђајев тврди да руски комунизам није само „увезени“ западни марксизам, већ дубоко руски феномен који је произашао из специфичне руске историје и психологије. Он га види као део континуитета руске историје, а не као потпуни прекид с њом.
Месијанска природа: Руски народ је, према Берђајеву, месијански народ. Идеја „Трећег Рима“ (према којој је Москва центар истинског хришћанства) трансформисана је у комунизму у идеју „Треће интернационале“, где Русија има мисију да спаси и предводи свет ка „праведном друштву“.
Религијска структура без Бога: Иако је званично атеистички, Берђајев тврди да руски комунизам има структуру и психологију религије. Поседује своје догме, „свете списе“ (Маркс, Енгелс, Лењин), хијерархију, мученике и фанатизам. То је за њега „секуларизована религија“.
Тоталитаризам и слобода: Берђајев оштро критикује комунизам због потискивања индивидуалне слободе и достојанства личности зарад колектива. Он сматра да је комунизам покушао да реши социјална питања, али по цену духовне слободе.
Однос према нихилизму: Берђајев повезује успон комунизма са руским нихилизмом 19. века, који је одбацио традиционалне вредности у име материјализма и социјалне правде.
Више о његовом раду можете истражити кроз електронска издања или критичке приказе на порталима као што су Fenomeni или Srodstvo po izboru, који се баве религиозном филозофијом.

Nikolaj Berđajev (Nikolai Berdyaev) je bio prominentni ruski filozof čija je bibliografija obuhvatala ključna dela o slobodi, stvaralaštvu, religiji i ruskoj ideji, uključujući "Filozofija slobodnog duha" (1928), "Smisao istorije" (1923), "Ruska ideja" (1946), "Samospoznaja" (1949), "Carstvo duha i carstvo cezara" (1949), "Eros i ličnost", "Ja i svet objekata", te "O čovekovom zvanju" (1931) i "O ropstvu i slobodi čovekovoj" (1939), sa značajnim delima o Dostojevskom, Bemeu, i problemima hrišćanstva i komunizma.
Ključna dela po godinama (izbor)
1911: Filozofija slobode
1916: Smisao stvaralaštva (I i II)
1923: Smisao istorije
1924: Novo srednjovekovlje (o sudbini Rusije i Evrope)
1927-1928: Problematika i apologija hrišćanstva (I i II)
1931: O čovekovom zvanju (o paradoksalnoj etici)
1934: Ja i svet objekata (ogled o usamljenosti)
1937: Duh i realnost (temelji bogočovečanske duhovnosti)
1939: O ropstvu i slobodi čovekovoj (persionalistička filozofija)
1940 (objavljeno 1949): Samospoznaja (filozofska autobiografija)
1946: Ruska ideja (problemi ruske misli)
1949: Carstvo duha i carstvo cezara
1949: Izvor i smisao ruskog komunizma
1949: Istina i otkrovenje
Teme i ostala važna dela
Religija i filozofija: Nova religijska svest i društvena stvarnost, Dva shvatanja hrišćanstva, O savršenstvu hrišćanstva.
Egzistencijalna filozofija: Egzistencijalna dijalektika Božanskog i ljudskog.
Kritika i studije: Filozofija nejednakosti, Jakob Beme, Dostojevski: Misao i delo.
Savremena kriza: Duhovna kriza inteligencije, Čovek i mašina.

Dela
Duhovna kriza intiligencije (1910)
Filosofija slobode (1911)
Aleksej Stepanovič Homjakov (1912)
Duša Rusije (1915)
Smisao stvaralaštva (1916)
Nacionalizam i imperijalizam (1917)
Nacionalizam i mesijanizam (1917)
Kriza iskustva (1918)
Sudbina Rusije (1918)
Mirosozercanije Dostojevskog (1923)
Smisao istorije (1923)
Novo srednjovekovlje (1924)
Konstantin Leontijev (1926)
Filosofija slobodnoga duha. Problematika i apologija hrišćanstva (1928)
O dostojnosti hrišćanstva i nedostojnosti hrišćana (1928)
Marksizam i religija (1929)
O samoubistvu (1931)
Ruska religiozna psihologija i komunistički ateizam (1931)
Hrišćanstvo i klasna borba (1931)
O čovekovom pozvanju. Opit iz paradoksalne etike (1931)
Hrišćanstvo i aktivnost čoveka (1933)
Sudbina čoveka u savremenom svetu (1934)
Ja i svet objekata. Ogled o usamljenosti i druženju (1934)
Duh i realnost. Osnove bogočovečanske duhovnosti (1937)
Hrišćanstvo i antisemitizam. Religiozna sudbina jevrejstva (1938)
O ropstvu i slobodi čovekovoj. Ogled personalističke filosofije (1939)
Ruska ideja. Osnovni problemi ruske misli IXX i početka XX veka (1946)
Opit eshatološke metafizike (stvaralaštvo i objektivizacija) (1947)
Samospoznaja (1949)
Carstvo duha i carstvo ćesara (1949)
Egzistencijalna dijalektika Božanskog i ljudskog (1952)
Izvor i smisao ruskog komunizma (1955)
Istina i otkrovenje (1996)
Filosofija nejednakosti
Jakob Beme
Nova religijska svest i društvena stvarnost
Duh i sloboda
Subjektivizam i individualizam u društvenoj filosofiji